Uvod
Posmatrano sa stanovišta celokupne organske prirode, pojam štetnih i korisnih insekata ne postoji. Gubar je, uslovno rečeno, naš najštetniji leptir. Autohtona je vrsta sa optimalnim uslovima za razmnožavanje. Gusenica gubara se hrani lišćem gotovo svih vrsta lišćara, šumskog žbunja, šiblja i korova, lišćem svih voćaka (delova četinara), kao i zelenom masom mnogih poljoprivrednih ratarskih i povrtarskih kultura. Vitalnost gubara, njegova ekološka plastičnost i prilagodljivost, omogućuje ovoj vrsti i periodična prenamnoženja –gradacije velikog obima. Ove gradacije se javljaju periodično, a u pogledu vremenskih intervala –nepravilno, što otežava prognozu i tačno predviđanje "godine gubara".
U proteklom veku, gubar je kod nas izazvao velike štete u privredi i mnogim oblastima života. Do sada je zabeleženo u ovom vremenskom periodu ukupno 17 prenamnoženja.                                                                                                                                                

Štete od gubara
Štete od gubara se ogledaju u sušenju drveća i smanjenju prirasta, gubitku prinosa u poljoprivredi na raznim kulturama, a naročito u voćarstvu. Golobrst fiziološki i zdravstveno slabi i iscrpljuje napadnute biljke i indirektno pomaže razvoj i dalji napad niza sekundarnih štetočina i bolesti kao što su: pepelnica, potkornjaci, mednjača i mnogih drugih, čime se neretko završava život mladih i perspektivnih stabala. Direktne i indirektne štete, ekološke štete, kao i štete u mnogim srodnim i povezanim delatnostima (ugostiteljstvo, saobraćaj, poljoprivreda, turizam i dr.) su gotovo neprocenjive. Grube procene i kalkulacije nam ukazuju da se radi o (desetinama) miliona evra.

Suzbijanje gubara
Za suzbijanje gubara se troše ogromna sredstva, angažuju se brojne institucije, administracija, stručni i naučni radnici i veliki broj radnika na terenu. U obuzdavanju stihije zvane gubar, koriste se avioni i prskalice, brojna sredstva i razne metode i načini borbe, ulaže se veliki napor i milioni radnih časova.
U 2003. godini, došlo je do prenamnoženja gubara što je imalo za posledicu niz intenzivnih napada gusenice, što je na pojedinim površinama, uzrokovalo pojave golobrsta u 2004. godini.
U narednoj 2005. godini, prema stručnim prognozama i na osnovu dosadašnjih iskustava, može se očekivati proširenje i premeštanje gradacije na druge šumske komplekse.

Aktivnosti lovaca u suzbijanju gubara
Lovačka udruženja i lovci su bez odlaganja u saradnji sa lokalnim šumarskim organizacijama uzeli učešća u akcijama na terenu. Tako su tokom februara i marta meseca u šumama vršeni radovi na uništavanju legala gubara.
Kao izuzetni poznavaoci terena, lovci su obišli zahvaćene šumske komplekse i ustanovili intenzitet napada gubara. Lokalizovane su površine sa velikom gustinom legala na osnovu čega su planirani terenski radovi. Na pojedinim lokalitetima akcije su ponavljane i više puta u zavisnosti od situacije na terenu. Ove akcije su svrstane u obavezne poslove lovaca na terenu, prihvaćene su i obavljane sa mnogo volje i entuzijazma, a odziv je bio izuzetan. Sakupljene su i spaljene ili natapanjem uništene velike količine jaja gubara (negde su to bile čak i pune traktorske prikolice!). Iako se gubar ne može uništiti samo mehaničko-hemijskim uništavanjem legala, već se moraju kombinovati i druge efikasnije metode (pre svega avio-tretiranja savremenim sredstvima), svakako da su i ove akcije nemerljiv doprinos lovaca u obuzdavanju prenamnoženja gubara i znatno su doprinele ublažavanju posledicaprenamnoženja gubara, a prvenstveno smanjenju intenziteta budućeg napada ili daljeg širenja u stadijumu gusenica.
Kontinuirano se zalažući za poboljšavanje staništa divljači, lovci su još jednom potvrdili da pažnja lovaca nikada nije bila usmerena samo na divljač, lov, fondove gajenih vrsta i njihovu brojnost, već lovci nastoje da svojim radom poboljšaju životne uslove za divljač u lovištu. U svojim radnim i lovnim akcijama lovci obavljaju pošumljavanje i podizanje remiza, kaptiraju izvore i podižu česme, buše bunare i bezvodna područja obezbeđuju vodom, uklanjaju otpad iz prirode, a kada zatreba, uključuju se i u borbu protiv stihije zvane gubar.

Šume
Šume su najsavršenija životna zajednica na zemlji. Predstavljaju najmarkantniji deo biosfere. Čine je nizovi međusobno zavisnih i povezanih ekosistema veličanstvenih po ustrojstvu, broju, obimu i raznovrsnosti. Pored šumskog rastinja ovoj životnoj zajednici pripadaju i životinje koje tu obitavaju: raznovrsne, brojne i sveprisutne ptice, sisari -od srndaća, jelena, divlje svinje, zveri, do malene krtice, insekti i najsićušniji mikroorganizmi kojih je najviše u šumskom tlu.

Harmonično i skladno spleteni u veličanstvenu simfoniju prirode vođenu kroz vekove kristalnom palicom nevidljivog dirigenta, neumoljivog ritmiste koji upravlja pulsiranjem života.

Šume su dobro neprocenjivog značaja. One su zaštitnik i stabilizator atmosfere, hidrosfere i pedosfere.
Ovako složene zajednice, biogeocenoze, odlikuje impozantan broj stanovnika razvrstan u mnoštvo vrsta, od kojih svaka ima u evoluciji sazdanu i uspešnu strategiju opstajanja i svoj način života i trajanja u odgovarajućim uslovima deleći životni prostor na nizove manjih i većih, paralelnih i povezanih mikrosvetova.

Insekti
Pojam korisnih i štetnih insekata ne postoji
Insekti su, evolutivno jedna od najuspešnijih i najraznovrsnijih životnih grupacija na zemlji. Insekti, iako neznatne veličine, igraju vrlo značajnu ulogu u prirodi. Ovo postižu velikim brojem vrsta i velikim brojem jedinki jedne vrste koja se može pojaviti i umnožiti u relativno kratkom vremenu. Broj do sada opisanih insekata na zemlji je izuzetno veliki i dostiže preko milion vrsta.
U životu ljudi, insekti igraju vrlo značajnu i raznoliku ulogu. Veliki broj insekata se javlja kao, uslovno rečeno štetočine. Ovi "neprijatelji" čoveka i danas suvereno vladaju na znatnim površinama naše planete i dovode u pitanje opstanak čoveka i čitavu njegovu delatnost u pojedinim oblastima.
Prema procenama FAO, gotovo 1/3 svetske produkcije hrane pripada insektima. Pokušavajući da ih suzbije čovek je neretko trovao i sebe, tako da se posledice korišćenja nekih insekticida (DDT), osećaju i danas.
Broj individua u kome neke insekatske vrste mogu da se namnože, predstavlja astronomske cifre. U pogledu rasprostranjenja, insekti su stanovnici kopna (nisu ljubitelji slane vode gde živi svega nekoliko vrsta!), a broj njihovih vrsta (i individua), opada od Ekvatora ka polovima i od ravnice mora ka planinskim vrhovima. Na kopnu su široko rasprostranjeni upravo zbog izuzetnih sposobnosti prilagođavanja i osvajanja prostora.
Nasuprot uslovno štetnim insektima, postoje -uslovno rečeno korisni insekti, bez kojih bi opstanak čoveka za kratko vreme bio doveden u pitanje. Njihova neprocenjiva korist za čoveka se ogleda u održavanju biocenetičke ravnoteže u prirodi, oplođavanju biljaka, rasprostiranju biljaka, razlaganju mrtvih organizama, služe kao hrana mnogim vrstama i značajna su karika u "lancima ishrane" i ono za ljude od presudnog značaja i neprocenjive koristi, stalno oslobađaju zemljište i podstiču aeraciju i humifikaciju zemljišta, podstiču simbiozu korena biljaka sa gljivicama čime direktno obezbeđuju prinose mnogih kultura.
Međutim, ako insekte i njihovu delatnost posmatramo u okviru čitave organske prirode, onda pojam korisnih i štetnih insekata ne postoji, oni su tada članovi opšte životne zajednice. Privredna delatnost čoveka i njegova egzistencija, neminovno i sasvim prirodno ga uokviruje kao biće koje se, kao deo iste prirode bori za opstanak, što ga upućuje na borbu protiv za njega direktno ili indirektno "štetnih" insekata.

Gubar
Koje su i kada nastaju štete od gubara?
Gusenice gubara hraneći se direktno grizu lišće izazivajući gubitak lisne mase, odnosno defolijaciju šume, a gubitak lista dalje povlači niz posledica po šumu i životnu sredinu u celini.
Gusenice gubara se hrane lišćem velikog broja vrsta listopadnog drveća, voćaka i šiblja. Posebno su im kao hrana omiljene sve vrste hrasta.
Štete od gubara nastaju tek kada se ova vrsta namnoži u enormnom broju, odnosno kada se javi u kalamitetu. Energija razmnožavanja ovog štetnog insekta dobija "puni zamah" kada prestane dejstvo nekog od suzbijajućih faktora i dođe do poremećaja ravnoteže u životnoj zajednici.
Ove pojave su gotovo zakonite, uočena je cikličnost i periodičnost u prenamnoženju ovog, kod nas najštetnijeg leptira.

Šta omogućava gubaru vitalnost?
Za svoju vitalnost, gubar može da zahvali mogućnosti razmnožavanja u raznim uslovima. Tako se pored periodičnih gradacija velikog obima, skoro svake godine javljaju lokalne gradacije, na manjim šumskim površinama. Period između dve gradacije (prenamnoženja) velikih razmera, kada su populacije svedene na najmanju brojnost, predstavlja latencu. Tada prežive jedinke u zaklonima i limitiranim, posebnim uslovima u "nišama" gde uspevaju da izbegnu bolesti, parazite i nepovoljne vremenske uslove.

Stadijum imaga
Kod gubara imaga -leptira, uočljive su izražene razlike između mužjaka i ženke. Ženke su veće i zbog težine trbuha se nerado kreću, mirno priljubljene uz stablo "glavom nagore". Mužjaci su naprotiv veoma živahni i smušeno lete, naročito predveče i noću, tražeći ženke radi parenja. Rojenje leptira gubara počinje krajem juna, a produžava se u julu i katkad zalazi i u avgust.

Na koji način ženka polaže jaja?
Odmah po parenju, ženke pristupaju polaganju jaja u ovalno izdužene gomilice -legla, koja su u sredini najviša. Jedno gubarevo leglo sastavljeno je iz više slojeva jaja, od kojih je prvi –najširi zalepljen za podlogu. Pri polaganju ženka svako jaje obavija žutim dlačicama, koje skida sa svog trbuha, tako da je čitavo leglo pokriveno dlačicama. Dlačice služe kao zaštita od padavina, vlage i niske temperature.
Ženka najčešće (ukoliko nije uznemiravana), svoju rezervu jaja polaže na jednu gomilicu i to u vreme nekoliko uzastopnih noći, pri čemu prve noći položi 2/3 od ukupnog broja jaja. Pri polaganju jaja lagano se penje naviše i na mestu ispod njenih krila ostaje žuto leglo sa karakterističnim vrhom -gubom. Ubrzo posle polaganja jaja ženka ugine, često kraj svog legla.

Gubareva legla
Veličina i obim gubarevih legala zavisi od broja jaja. Dužina im se kreće od 2-7 centimetara. Broj jaja u leglu varira. Prosečno, u leglu ima od 400-500 jaja, a u godinama kalamiteta može biti i do 1000 jaja u jednom leglu.

Gde ženka polaže jaja?
Za polaganje jaja ženka bira pogodno mesto, na donjoj partiji stabla, do dva metra visine. U godinama kalamiteta, (prenamoženja) kao što je slucaj ove 2003- 2004 godine, usled nedostatka prostora, a verovatno i zbog drugih nedovoljno razjašnjenih razloga, legla se nalaze i u gornjim partijama stabala i na granama krošnje. U šumama preko 800 metara nadmorske visine golobrst, odnosno prenamnoženje gubara, predstavlja retku pojavu.

Ove godine, u šumama prenamnoženjem legla su nalažena na raznom grmlju, suvim i otpalim granama, na zemlji i suvom lišću, kamenju, stubovima, plotovima i drugim mestima. U pogledu ekspozicije, nije zapažena direktna zakonomernost, mada se veći broj legala pronalazio na južnoj strani. U stadijumu jajeta, gubar normalno provede oko osam meseci -od polaganja do narednog proleća. Ipak, samo prividno prezimljava kao jaje, jer se već do jeseni završava embrionalno razviće (do kraja avgusta) i zimu provede u vidu male gusenice, koja je kao kifla savijena u jajnoj ljusci. Usled ovog brzog embrionalnog razvoja, jaje menja boju i od ružičaste dobija mrku boju. Obavijena jednom ljuskom, u leglu utopljenom dlačicama, mlada gusenica je vrlo otporna prema mrazu (i do -30°C) i vlazi.

Stadijum gusenice
Stadijum gusenice u odnosu na jajni stadijum traje relativno kratko.
Pojava mladih gusenica u proleće zavisi od spoljnih klimatskih uslova zbog čega se piljenje ne dešava svake godine u isto vreme. Rano proleće utiče na pojavu gusenica. Već u mesecu martu, toplota i mikroklimatski uslovi su od presudnog uticaja na evidentna kolebanja u pogledu početka piljenja gusenica. U južnim i ravničarskim krajevima eklozija -piljenje, uvek nastaje ranije nego u brdskim i severnim krajevima.
Pri piljenju, mlade gusenice izgrizaju svoje jajne ljušturice –horione i probijaju se kroz dlakavi pokrivač i pojavljuju na površini legla. Iz jednog legla ne ispile se sve odjednom, najpre se ispile one iz gornjih slojeva, a onda naniže redom prema osnovi legla.
Zapaženo je da gusenica pri izlasku iz horiona najpre izgriza otvor iz koga se uskoro pojavljuje njena glava, koja ima izgled glave sićušne čiode, zatim grize ljusku –horion ispred sebe i postepeno se izvlači praveći pokrete levo-desno i time testeraste ivice. Trajanje izlaženja gusenica iz jajeta varira u zavisnosti od temperature i vlage i iznosi od 5 minuta do 2 sata, a najčešće 15 minuta. Po izlasku iz jajeta gusenice ne miruju već vrše žive pokrete. Intenzitet piljenja u toku dana takođe nije isti. Najveći efekat piljenja je od 11-14 časova, kada su temperaturni uslovi povoljni, a posle tog vremena se smanjuje. Sa porastom temperature na 17°-20°C, piljenje je masovno i to na leglima gotovo svih ekspozicija. Na našim lokalitetima piljenje, statistički posmatrano, počinje sredinom ili krajem marta, a završava se u prvoj polovini aprila u brdskim krajevima.
U energiji piljenja -eklozije, najvažniji uticaj ima temperatura. Dužina piljenja jednog legla takođe varira i zavisi od njegove veličine, odnosno broja jaja u njemu. Posle 20-og aprila, pile se još legla koja su bila položena na zaštićenim skrovitim mestima, u dubokim šupljinama drveća i stena, kao i legla koja su duže vremena bila pod vodom, što sve predstavlja neznatan procenat.

Period ogledala
Posle piljenja, mlade jajne gusenice ne napuštaju svoje leglo odmah, već provode izvesno vreme na njegovoj površini i čine takozvano o g l e d a lo. Po isteku perioda ogledala, koji može trajati od 3 do 7 dana, u zavisnosti od vremenskih prilika, one ga napuštaju i udaljuju se sa njega u pravcu krune, radi ishrane.

Kretanje i raznošenje jajnih gusenica
Jajne gusenice se kreću jedna za drugom, obično koristeći kao staze pukotine u kori stabala, da bi dospeli do lišca i krune, gde se najviše zadržavaju u gornjem delu krune, koji je najviše osvetljen.
Jajne gusenice su duge oko 4 mm, u početku su blede boje, a kasnije potamne. Imaju, srazmerno telu, upadljivo veliku glavu, zbog čega je ova vrsta dobila ime glavonja. Telo im je obraslo dlakama koje su kraće po leđima, a duže po bokovima. Ove dlake služe dvojako, za odbranu i odvraćanje napada ili pomažu kod rasprostiranja gusenica pomoću vetra.
Ukoliko se leglo ne nalazi na stablu, kao što je čest slučaj i za vreme ove kulminacije (2004. godine), (nalazimo legla na panju, kamenu, šumskoj prostirci, ogradi, stubu i slično), gusenice su primorane i sposobne da pređu više desetina metara dok ne dođu do hrane. Mlade gusenice imaju osobinu da gotovo momentalno ispredaju elastične tanke i jake niti (dužine i do 2,5 m), o kojima vise sa grana i grančica. U tom položaju vetar ih lako poduhvati i ukoliko je jak nosi i na vrlo velika rastojanja.
Prema nekim naučnim izvorima ovo odstojanje može da iznosi i više desetina kilometara i predstavlja jedan od glavnih načina širenja gubarevog kalamiteta, često do nezaraženih šuma ili voćnjaka. Ovako lako raznošenje gusenica omogućeno je u ovom stadijumu i njihovom telesnom konstitucijom, jer su male i lake. Sposobnost lučenja paučinastog konca imaju gusenice svih stadijuma, samo što se one starije, usled težine tela otežano održavaju o niti. Sposobnost prenošenja vetrom, koji minimalno treba da duva 1m/sec., imaju samo mlade -jajne gusenice. Kada gusenica počne da se hrani već nakon prvog presvlačenja gubi duge dlačice značajne za “lebdenje”.

Gusenice reaguju na "stres"
Pri porastu gustine populacije, gusenice doživljavaju stres i proizvode ženke koje polažu jaja sa smanjenom rezervom hrane. Gusenice koje se ispile iz takvih jaja, predodređene su za putovanje, čekaju vetar i neće odmah da se hrane da bi bile lakše. Takvo širenje omogućava i osigurava genetske rekombinacije. U leglu, u vreme gradacije, utvrđeno je da su prvo položena krupnija jaja (uz podlogu), a zatim u narednim slojevima manja, koja imaju i manje rezerve hrane -žumanceta, a gusenice iz njih su sklone kretanju vetrom na veća rastojanja.
Prva hrana mladim gusenicama su tek “prsli” pupoljci i mladi lišce. Na voćkama grizu cvetne pupoljke i same cvetove. Sa daljim porastom gusenice počinju da jedu i uveliko formirano lišće i to tako da prvo načinju obod lista, sve do glavnog nerva koji ostavljaju zajedno sa vrhom tako da “izgrizina” ima oblik lengera.

Presvlačenje gusenica
U toku života gusenice se presvlače nekoliko puta. Većina entomologa smatra da se gusenica za vreme života presvlači -mužjaci 5 puta i ženke 6 puta. To govori da se muške gusenice čaure sa pet, a ženske čaure sa 6 stadijuma razvića.
Presvlačenje gusenica je zanimljiva pojava koja je zaokupila pažnju brojnih istraživača. Uoči presvlačenja, gusenica miruje 1-3 dana (najčešće 2 dana) i za to vreme je nepokretna, slabo reaguje na spoljne nadražaje i ne hrani se. U stanju mirovanja hitinski omotač glavine čaure počinje postepeno da se odvaja od prvog grudnog segmenta i potiskuje napred, tako da se neposredno pred presvlačenje ona drži samo za prednji deo glave. Za vreme presvlacenja, najčešći je slučaj da gusenica prvo odstrani hitinski omotač glavine čaure, zatim puca dorzalna strana prvog i drugog grudnog segmenta i gusenica se uz velike napore izvlači iz košuljice. Izvlačeći se, ona pravi pokrete na levu i desnu stranu, pri čemu se stara košuljica skuplja i potiskuje ka zadnjem delu tela. Za vreme presvlačenja gusenica je lažnim nogama pričvršćena za podlogu (list, grančicu, stablo). Presvlačenje gusenice obično traje 10-15 minuta. Odmah po presvlačenju, boja tela gusenice je svetlija, a posle 1 sata ona se potpuno pigmentiše i dobija boju odgovarajućeg stadijuma. Po izlasku iz košuljice gusenica se vrlo živahno kreće i posle nekoliko časova ona je sposobna da se hrani.
Najveći broj “košuljica” nalazi se na naličju lista i “pazuhu” grana i pukotinama kore, zato što gusenice za presvlačenje traže najbliže zaštićeno mesto.
Gusenice svih stadijuma ne podnose direktno i jako sunce. Kiša takođe smeta gusenicama. Ako se još nalaze u “ogledalu” one se grupišu na središnjem delu legla zbijene jedna uz drugu, ili se sklanjaju u udubljenja pored legla i štite se od direktnog udara kapljica kiše. Ako se hrane -u krošnji ili na lišću, sklanjaju se ispod lišća ili na neka druga zaštićena mesta. Za vreme jake kiše ili pljuska, gusenice ne jedu i često padaju na zemlju. Gusenice su otporne i prema vodi u kojoj mogu da izdrže i do 10 dana (jajni stadijum).

Šta se čuje u šumi koju su napale gusenice gubara?
Za vreme ždranja odraslih gusenica u napadnutim šumama, jasno se čuje rad njihovih vilica, pucketanje lišća koje halapljivo i energično grizu, pad izmeta na zemlju i šum njihovog kretanja. Kada na jednom stablu nestane hrane, gusenice se preseljavaju na susedno ili masovno prelaze u susedne šume ili voćnjake. Ova putovanja su česta kod starijih guseničnih stadijuma i mogu da iznose i po više kilometara.

Stadijum lutke
Pošto postignu svoj krajnji porast, tokom juna, prestaju sa hranjenjem i istražuju povoljno mesto za učaurenje –hrizalidaciju. U većini slučajeva ta mesta su pukotine kore, žbunje, rašlje grana, uvijeno lišce i dr. Često koncima povežu 2-3 lista i u ovako načinjenim smotuljcima predu u lutke. Lutke sa mužjacima su znatno manje od onih sa ženkama.
Stadijum lutke traje oko dve nedelje. Posle tog vremena lutkina košuljica prska i iz nje izleće leptir -imago, čime se i završava razviće od 12 meseci (ima jednogodišnju generaciju).

Posledice prenamnoženja gubara
Pojava periodičnog prenamnoženja populacija gubara tokom nekoliko godina (odnosno g r a d a c i j a) ima i određene faze povećanja brojnosti: progradaciju, erupciju, kulminaciju i retrogradaciju, a zatim nastupa mala brojnost i stagnacija ili l a t e n c a.
Prenamnoženje gubara izaziva velike direktne štete sa čitavim nizom indirektnih posledica i izaziva krupne poremećaje u ekosistemu. Pored gubitaka u šumama (sušenje stabala, smanjenje prirasta, pojave napada insekata i gljivica oslabelih stabala i dr.), menja se sastav biljnih i životinjskih vrsta. Sunčevi zraci prodiru do šumskog tla, nastaje gubitak vlage što utiče na sastav i brojnost mikroorganizama u stelji i gornjem sloju zemljišta. Defolijacija (gubitak lista), utiče na sastav ekosistema, predstavnike prisutnih životnih zajednica i divljač.

Posledice prenamnoženja gubara po divljač
Defolijacijom (gubitkom lista) se drastično smanjuje prehrambena osnova pojedinih lovno-gazdinski značajnih vrsta (jelen, divlja svinja, srna). Zbog gubitka ploda drveća (žir, bukov žir, plodovi voćkarica i žbunja), dolazi do nestašice prirodne hrane i migracija na nepovoljnija staništa sa evidentnim posledicama. Zaklon za divljač i ptice koji čini zelena masa (krošnja, sprat žbunja) više ne postoji, tako da za divljač u šumi više nema mesta. Ako se ovome doda i toksičnost gusenica preko dlačica, očigledno je da jako napadnuta šuma postaje negostoljubiva za svoje stalne i brojne stanovnike. Nedostatak novog lišća u šumskoj prostirci dovodi do smanjenja biomase organizama koji čine animalnu hranu, izuzetno važnu za neke vrste kao što je divlja svinja.

Napad gubara u Republici Srbiji registrovan je na površini od oko 163.500,00 hektara. Institut za Šumarstvo -(Odeljenje za zaštitu šuma) je uradio karte sa pregledom površina pod napadom, uključujući i prikaz intenziteta napada po pojedinim šumskim upravama i područjima. Enormni broj legala gubara u odnosu na površinu, je ove godine registrovan u šumama Srema, zapadne Srbije, Šumadije i na jugu Srbije, obuhvatajući okolinu Kraljeva i delove Raške oblasti. Naučne institucije, su ove godine ustanovile i značajnu vitalnost gubara u pogledu procenta izleženosti gubarevih jaja (preko 90%) i veoma male zaraženosti (do 3%) gubarevih jaja svojim prirodnim neprijateljima i bolestima. Rukovodeći se ovim činjenicama, Uprava za šume, pri Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, dala je saopštenje o opštoj opasnosti od gubara po šumu, voćnjake, poljoprivredne kulture i prirodu uopšte.
Takođe, u skladu sa konstatovanim napadom gubara, zakonskim obavezama i preporučenim merama suzbijanja od strane Izveštajno –dijagnozno prognozne službe –Instituta za šumarstvo, Javno preduzeće za gazdovanje šumama "Srbijašume" uradilo je "Plan suzbijanja gubara u 2004. godini". Ovim planom precizirana je dinamika izvršenja radova, organizacija i izrada Programa avio suzbijanja, kao i sprovedenih mera uništavanja gubarevih legala i aktuelnog stanja na terenu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede –Uprava za šume, obezbedilo je finansijska sredstva za aviosuzbijanje. Oformljen je štab za organizaciju i sprovođenje akcije suzbijanja gubara, koji će realizovati program suzbijanja i imenovano je lice koje će vršiti stručni nadzor.
Prema Naredbi o sprovođenju mera radi sprečavanja šteta od gubara i širenja gubara (Službeni glasnik Republike Srbije br. 125-2003), korisnici i sopstvenici šuma bili su u obavezi da izvrše uništavanje jajnih legala insekata gubara najkasnije do 20. marta ove godine.
U zavisnosti od intenziteta napada, visine položenih legala i zdravstvenog stanja populacije gubara, planiraju se i mere suzbijanja. Gubar se može suzbijati primenom mehaničkih i hemijskih mera u stadijumu jajeta i primenom aviosuzbijanja u stadijumu gusenice.

Suzbijanje gubara u stadijumu jajeta
Suzbijanje gubara u stadijumu jajeta sprovodi se primenom mehaničkih mera -koje podrazumevaju skidanje -(struganje) gubarevih legala zajedno sa delom mrtve kore oštrim predmetom, sakupljanje u posude ili džakove i spaljivanje.
Hemijske mere podrazumevaju natapanje gubarevih legala petrolejom, preparatima na bazi DNOC, ili naftom kojoj se dodaje malo bitulita ili katrana, a pomoću sunđera pričvršćenog na štapu dužine dva i više metara.
Javno preduzeće "Srbijašume" sprovodilo je uništavanje gubarevih legala na površinama pod svim intenzitetima napada (slabim, srednjim, jakim i vrlo jakim napadom). Ovi poslovi su, u skladu sa naredbom, obavljeni na gotovo svim napadnutim površinama. Pored velikog angažovanja šumara i lovaca na terenu, uništavanje legala je obavljeno delimično, zbog toga što su legla gubara, u do sada nezabeleženom –velikom procentu bila položena izuzetno visoko, u krošnjama i do 15 metara visine, skrivena u "pazuhu" grana i slično. Ove neverovatne okolnosti su u znatnoj meri umanjile efikasnost mera suzbijanja.

Suzbijanje gubara u stadijumu gusenice
Suzbijanje gubara u stadijumu gusenice sprovodi se primenom aviometode, odnosno aviotretiranjem –prskanjem. Korišćeni su biološki preparati na bazi Bacillus thuringiensis var. kurstaki. Primenom ovih preparata, odnosno bioinsekticida, potpuno se eliminišu negativni efekti po životnu sredinu, zato što deluju samo na ciljnog insekta, dok za čoveka, toplokrvne životinje, pčele, ribe, vodozemce, gmizavce, ptice i korisne insekte, nisu štetni. Ovi preparati ne deluju trenutno, efikasni su isključivo kod suzbijanja gusenica, a prvi efekti se uočavaju tek nekoliko dana posle prskanja. Jedini registrovani biopreparat kod nas je D-stop (proizvođač Bio-ekološki centar –Zrenjanin). Pored ovog preparata primenjuju se i biopreparati Foray 48.B i Condor –OF. Aktivna materija D-stop-a je proteinski kristal koji nastaje u procesu sporulacije Bacillis thuringiensis var. kurstaki, visoko je selektivan i snažan, izaziva odmah prestanak ishrane i paralizu creva. Smrt gusenica nastupa za 2-7 dana, zavisno od kondicije gusenice i klimatskih uslova. Rani stadijumi gusenica (L1 i L2) su najosetljiviji i iz tog razloga je važno da se podudara vreme primene D-stopa sa odgovarajućim razvojnim stadijumima gusenice i vremenskim prilikama. Za aplikaciju razređenog i pripremljenog preparata (homogenizovane suspenzije) D-stop-a, avioni moraju biti opremljeni sa mikronerima tipa AU-5.000. Radi ravnomernog nanošenja preparata na lisnu masu svaki avion mora biti snabdeven sa deset mikronera. Lisna masa mora biti dobro razvijena, a veličina kapi od 100-150 µm (milimikrona). Zahvaljujući odsustvu delovanja na druge organizme, osim larvi gusenica leptira, ekološka ravnoteža delovanjem preparata nije poremećena.
Institut za šumarstvo, na osnovu izvršene analize gubarevih legala (2003. godine) i podataka o dinamici i broju ispiljenih gusenica u aprilu 2004. godine, predložio je površine šuma u kompleksu na kojima je vršeno aviotretiranje. Sprovođenje avio-tretiranja je zahtevalo i niz mera, aktivnosti, priprema i obezbeđenje svih potrebnih uslova za izvođenje ovih složenih akcija (precizno kartiranje površina za tretiranje, obezbeđenje biopreparata, mikronera, aerodroma, obaveštavanje stanovništva).

                                                                                            povratak na vrh strane