A, B, C, Č, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T,U, V, W, Z, Ž

ABC, najnovija zrna za kuglare, konstrukcija ljubljanskog univerzitetskog profesora dr France Avčina, danas u isključivoj proizvodnji austrijske fabrike Hirtenberger, predstavlja pravu revoluciju u konstrukciji zrna. Sve novije konstrukcije zrna, H-Mantel /RWS/, Breneke TUG i TIG, NORMA PPC i Alaska i čitav niz drugih, imale su za cilj da osiguraju izlaznu ranu, a time i odlučujuće efikasan parni šok-efekat, kao i krvni trag, mada nisu to uvek uspevale. Osim toga, veći deo prednje polovine zrna raspadao se u krupnije ili sasvim sitne deliće košuljice i olova, koji su obezvređivali meso divljači. ABC-zrno nije sastavljeno od valjka olova presvučenog košuljicom /Tombak/, već je celo od solidnog valjka Tombaka sa rupicom na vrhu i u krst profrezovanog prednjeg dela zrna, što je osiguravalo pravilno rascvetavanje prednjeg dela zrna u četiri krilca, povećavalo prečnik prostrelnog kanala za 2,5 - 3 prečnika kalibra zrna i uvek pravilo izlaznu ranu, iznoseći iz tela divljači čak oko 90 odsto osnovne težine zrna. ABC-zrno podjednako je efikasno u lovu i sitnije i krupnije divljači, što se dokazalo u oglednom višegodišnjem odstrelu nekoliko stotina grla u podunavskim lovištima "Jelen".

ACCELERATOR zrna, konstrukcija Remington, proizvode se samo u kalibru .30 /30-30, .308 Win i .30-06/. Sastoje se od zrna kalibra 5,6 mm, težine 55 grena /3,56 grama/, stavljenog u plastičnu oblogu kalibra .30, koja se posle izlaska iz cevi odvaja od zrna. Brzina zrna je vrlo visoka, čak 1250 m/s, ali preciznost nije uvek zadovoljavajuća. U većini evropskih zemalja, upotreba akceleratora zrna nije dozvoljena.

AMBOS, kapisla sa ugrađenim nakovnjem. Udarcem igle u spoljni deo kapisle, eksplozivna masa biva pritisnuta uz nakovanj i upaljuje se. Sve kapisle za patrone sa sačmom, sve američke i danas veći deo evropskih karabinskih metaka, snabdevene su kapislom sa ambosom, jer je dekapisliranje i ponovno kapisliranje čaura mnogo jednostavnije nego kod Berdan kapisle. Ovakve kapisle se ponekad nazivaju i "Boxer".Vidi kapisla.

ANSON & DEELEY, mehanizam opaljivanja kod pušaka-prelamača. Većina klasičnih dvocevki /ne Bok!/ i manji broj trocevki ima ovaj, engleski mehanizam vrlo cenjen zbog jednostavnosti, sigurnosti i mekog odapinjanja okidača. Ceo se nalazi u isfrezovanim šupljinama u glavi puške, čime je ona unekoliko oslabljena. Ako se rade puške-kuglare ovog sistema u snažnim /tropskim!/ kalibrima, koji izazivaju visoke barutne pritiske, puščana glava /baskula/ se gradi od najboljih čelika i posebno ojačava.

ANTICORRO, vrsta čelika cevi čehoslovačke fabrike čelika POLDI /između dva rata/, otporan na rđu. Vidi vrste čelika cevi.

ANTINT, vrsta čelika cevi austrijske fabrike čelika BOEHLER, vrlo cenjen, takođe otporan na rđu. Vidi vrste čelika cevi.

ATMOSFERA, tehnička atmosfera, pritisak od 1000 kg/cm2 kojom je bio označavan barutni pritisak, zamenjena je u savremenoj balističkoj literaturi izrazom "bar".

AUTOMATSKA KOČNICA, najčešće deluje samo kao kočnica okidača i aktivira se pri svakom prelamanju puške pomeranjem gornje poluge, poznate pod nazivom "Toplever". Mnogi lovci isključuju automatsku kočnicu, jer žele ili su naučili da pripremu puške neposredno pred pucanje čine svesno. Skupe puške najčešće nemaju automatsku kočnicu. Vidi fino, skupo, luksuzno oružje.

BAKARNA KOŠULJICA ZRNA, zapravo košuljica zrna od legure bakra. Uobičajena je kod karabinske municije američke proizvodnje. U evropskoj tradiciji proizvodnje municije, košuljice zrna su od železnog lima, niklovane ili bakarisane. Zbog boljih svojstava, za košuljice zrna i u Evropi se sve češće upotrebljavaju legure bakra. Vidi tombak.

BALISTIČKA KRIVULJA, parabolični let zrna koji predstavlja put zrna od napuštanja usta cevi do doticanja zemljine površine. Na oblik balističke krivulje utiču:
a) početna brzina zrna;
b) zemljina teža;
c) pravac, odnosno ugao, pod kojim je zrno napustilo cev;
d) otpor vazduha;
e) okretanje zrna oko svoje uzdužne ose -derivacija.
Domet zrna je najveći ako je ugao cevi u odnosu na horizontalnu površinu zemlje 45°.

BALISTOL, ulje za čišćenje i podmazivanje oružja nemačke hemijske fabrike Ballistol-Klever. Više od 80 godina je najomiljenije sredstvo za čišćenje oružja kod evropskih lovaca. Rastvara kisele ostatke barutnih gasova, dobar za očuvanje cevi i mehanizma od rđe. Ne uklanja ostatke olova i bakarne naslage od zrna. Za tu svrhu, postoje posebna ulja.

BARUTNI PRITISAK, predstavlja silu izraženu u barima kojom barutni gasovi opterećuju dno čaure, zatvarač ili čeoni deo puščane glave i zidove cevi. Barutni pritisak u prvom redu zavisi od vrste i količine baruta. Što se barut brže upaljuje i izgara, utoliko brže raste i napon gasova. Zbog toga je veoma važno da je upaljivost i jačina kapisle usaglašena sa barutom, jer prejaka kapisla može /i kod normalnog punjenja odgovarajućom vrstom baruta/ da izazove preterani pritisak. Čak i da ne dođe do eksplozije puške, previsok barutni pritisak proizvešće povećanu brzinu zrna, a time i njegovu udarnu snagu, ali će upadljivo loše delovati na preciznost pogotka. Vrste baruta se pažljivo odabiraju prema kalibru, volumenu čaure, težini zrna. Ako lovac sam puni svoju karabinsku municiju, mora se striktno pridržavati podataka koje navode svi veći proizvođači zrna i baruta. Neodgovarajuća vrsta baruta određene težine i sa zrnom od, recimo 12 grama, može da proizvede barutni pritisak od 4000 bara, a da zrnu da brzinu od svega 450 m/s, dok će odgovarajući barut iste težine punjenja i zrna iste težine dati početnu brzinu od 720 m/s, pri pritisku od svega 2700 bara. Tako na primer, nema tog karabina koji će izdržati normalnu težinu punjenja, ali sasvim neodgovarajućeg baruta -kao što je naizgled veoma sličan barut za sačmarsku municiju, (koja zbog malog otpora pri prolasku sačme iz čaure, malog trenja u prolasku sačme kroz cev i široke duše cevi zahteva vrlo upaljiv barut). Obrnuto, metak za sačmu napunjen lenjim, progresivno gorećim karabinskim barutom, neće proizvesti gotovo nikakav pritisak i prosuće sačmu nedaleko od usta cevi. Pritisak barutnih gasova, pri istom punjenju, povećava se sa težinom zrna. Određeno barutno punjenje, predviđeno za zrno od 10 grama, mora da bude odgovarajuće smanjeno, ako se ovo zrno zameni težim. Pritisak zavisi i od koraka -žljebova, njihove dubine i širine, što je, na sreću, prevaziđeno međunarodnim standardima u proizvodnji oružja. Povećanjem barutnog punjenja ne povećava se pritisak pravolinijski, već na nesrazmeran način: povećanjem barutnog punjenja za 20 %, ne povećava se i pritisak za isti procenat, nego za 50-75 %. Zbog svega rečenog, treba se čuvati neukog poslovanja oko i sa municijom. Barutni pritisak sačmarskog metka kalibra 12 treba da bude oko 450 bara, kalibra 16 oko 500 bara i kalibra 20 oko 550 bara. Sačmarska Magnum municija razvija pritisak i do 900 bara. Pritisak barutnih gasova kod karabinske municije proteže se od 2800 bara kod metka .22 Hornet, do 3900 bara kod metka .300 Winchester Magnum. Uobičajeni pritisci kod srednjih "univerzalnih" kalibara su između 3000 i 3600 bara.

BASKULA, PUŠČANA GLAVA, deo puške prelamače u kome su ugrađeni mehanizmi paljenja i zabravljivanja puščanih cevi. Materijal puščane glave je železo, površinski cementirano kod boljih pušaka ili duraluminijum, koji se upotrebljava pre svega kod trocevki sa kuglom, ne prejakog kalibra. Vidi donji ključevi prelamača, vidi purdey.

BAYARD, fabrička marka za proizvode fabrike oružja "Ancients Etablissements Pieper - Liege". Ova poznata belgijska fabrika oružja proizvodi izvrsne lovačke dvocevke srednje klase sa najboljim načinom spajanja cevi "Demibloc", poluautomatske malokalibarke i pištolje. Vidi spajanje cev kod višecevnih pušaka.

BENCHREST - STRELJAČKA DISCIPLINA, u SAD veoma popularna, širi se u novije vreme i u Evropi. U Benčrest gađanju koje se izvodi uvek u ležećem stavu sa teškim puškama, oslonjenim na podmetače od džačića peska, mete se nalaze najčešće na udaljenostima od 100, 200 i 300 jardi. Ne obračunavaju se pogoci u "crno", nego se zahteva najmanje rasturanje zrna u seriji. Strelci svoju municiju pune gotovo isključivo ručno, mereći barut najpreciznijim vagama. Barutno punjenje fabričke municije ne meri se težinski, nego volumenski, tako da je preciznost -iako u lovu dovoljna, manja nego kod ručno punjene municije. Danas se u Benčrest takmičenjima najčešće upotrebljavaju kalibri .22 PPC, koji su blago izmenjene kopije ruskog metka 5,45x39, takođe poznatog po izuzetnoj preciznosti. Slika pogotka pet metaka na 200 jardi u Benčrest takmičenjima često ne pokazuje veće rasturanje od 5-6 mm, a merenje se vrši na stoti deo milimetra.

BERDAN, kapisla pre svega za kuglare, nema nakovanj, jer je nakovanj deo čaure tog tipa. Berdan kapisla izlazi iz upotrebe jer je nepodesna za rekapisliranje čaure. Vidi ambos, vidi kapisla.

BERETTA Pietro, jedna od najstarijih i najvećih italijanskih fabrika oružja u oružarskom gradu Brescia (Breša), poznata po vrlo solidnim bok-dvocevkama i poluautomatskim pištoljima od kojih je novi model "92 F" sa 15 metaka kalibra 9 mm Para i obostranom kočnicom preuzela američka armija, namesto svog čuvenog Kolta 1911 ACP. Posetite internet adresu www.beretta.it.

BLITZ, mehanizam opaljivanja koji se najčešće sreće kod trocevki i bock (bok) dvocevki. Ceo mehanizam se nalazi na pločici koja zatvara donji deo puščane glave. Odvrtanjem dva šrafa, kompletan mehanizam je lako izvaditi iz puščane glave, radi čišćenja ili eventualne popravke. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

BOCK, /bok/ -kombinovana dvocevka, dvocevka sačmarica, dvokuglara. Položaj jedne cevi iznad druge potiče još iz XV veka. Stariji je od horizontalnog položaja cevi dvocevke. Kasnije je "zaboravljen". Bok položaj cevi ponovo je oživljen pre svega zbog statički boljih rešenja: cev kojom se prvo, prema tome i najviše puca je u donjem položaju i potpuno uklopljena u glavu puške. Položaj cevi je upravan na taban puščane glave i vertkalnu liniju kundaka. Puška zato pri pucanju znatno manje iskače iz pravca ciljanja, nego kod klasične dvocevke sa horizonatlno postavljenim cevima. Puniji predkundak omogućuje levoj ruci strelca da bolje vodi pušku, vidokrug oko jedne cevi znatno je širi nego kod horizontalne dvocevke. Sve ovo čini bok-dvocevku sačmaricu sve popularnijom. Među strelcima glinenih golubova bok-dvocevka je gotovo isključivo oružje. Za planinske i šumske lovce koji se zadovoljavaju jednom cevi za sačmu, kombinovana bok-dvocevka je idealno oružje: čvrsta i skladna, dozvoljava i primenu kalibra za kuglu u donjoj cevi  i najveće udarne snage ili najviše barutne pritiske. U tom slučaju, osim jakih donjih ključeva, gornji ključevi su obavezno dvostrani /dupli/ Greener ključevi. Bok-dvokuglare imaju iste konstrukcione prednosti kao i sve bok-puške i takođe se često proizvode i u najjačim, čak i u kalibrima namenjenim za lov tropske divljači. Kombinovane bok-dvocevke ponekad imaju obrnut položaj cevi. Ovo donosi izvesnu prednost, posebno pri gađanju preko optičkog nišana. Osa duše cevi za kuglu znatno je bliža končanici, dakle osi optičkog nišana, tako da je u slučaju nakrivljene puške pri pucanju, greška u pogotku manja. Vidi otklon pogotka pri nevodoravnom nišanu.

BOSS & Co, jedan od nekolicine britanskih proizvođača oružja čije se puške danas smatraju najboljim i najskupljim lovačkim oružjem na svetu. Primera radi, jedna klasična dvocevka sistema Holland & Holland u kalibru 28, proizvedena 1950. godine, a prodavana za oko 3000 USD, sada se ceni na više od 50.000 USD (podatak iz 1994. godine).

BRENNEKE Wilhelm, puškar iz Lajpciga, jedno od najvećih imena konstruktora koji su među prvima lansirali nove, snažne, visoko rezantne kalibre. Njegova čuvena serija sa dužinom čaure od 64 mm u karabinskoj verziji, odnosno 65 mm u verziji "R" za kuglare-prelamače, konstruisana je još u periodu 1910.-1917. godine u tri najpopularnija kalibra: 9,3 mm, 8 mm i 7mm. Metak 9,3 x 64 je izvanredan univerzalni kalibar za tešku divljač, uključujući i afričku /po performansama veoma je sličan poznatom .375 H & H Magnum/, odlični 8 x 64 S, malo zapostavljen zbog poplave novih konstrukcija, ali veoma dobar metak za svu evropsku krupnu divljač i 7 x 64, odnosno 7 x 65 R i danas popularni evropski "univerzalni" kalibar. Stari majstor Breneke bio je vrlo uspešan konstruktor i proizvođač lovačkog oružja, pre svega trocevki i jedne od prvih, veoma dobrih modifikacija Mauzera, ali je njegovo ime kod nas i u svetu najviše vezano za jedinačno zrno za sačmaricu toliko popularno, da se među lovcima sve mnogobrojne starije i novije konstrukcije jedinačnih zrna nazivaju zajedničkim imenom "breneke". Vidi jedinačna zrna, vidi torpedo zrna, vidi konstrukcija zrna.

BRESCIA, gradić u Italiji, centralno mesto za proizvodnju lovačkog oružja. U Breši se nalazi i Zavod za ispitivanje i žigosanje oružja i municije. Drugi se nalazi u mestu Gardone.

BROWNING, W. John, genijalni američki konstruktor oružja i municije Džon Brauning, konstruisao je još 1899. godine pištoljski metak 7,65 /američka oznaka .32 Automatic/ i danas verovatno najrašireniji pištoljski metak sveta. Uporedo je lansiran i pištolj njegove konstrukcije, a nešto kasnije, 1907. godine, konstruisao je i poznati pištoljski metak 6,35 /američka oznaka .25 Automatic/, kao i pištolj za taj metak, poznati Baby-Browning. Postoje mnogobrojne kopije Brauningovih modela proizvedene širom sveta, a osnovne principe njegovog prvog pištolja zadržale su i najsavremenije konstrukcije današnjih pištolja. Sve originalne konstrukcije Amerikanca Brauninga, razvijene su i proizvođene u belgijskoj fabrici oružja FN: pištolji, poluautomatske i "pump-action" malokalibarke, kao i veoma popularna poluautomatska petometka-sačmarica, čiji su sistem kasnije kopirale mnoge svetski poznate fabrike oružja. Posetite internet adresu www.browning.com.

BRUNIRANJE, spoljna zaštita oružja od korozije, ustvari je jedna vrsta dirigovanog rđanja spoljne površine cevi, izazvana određenim hemikalijama, koja posle poliranja dobija tamno plavu boju. Prva poznata bruniranja oružja, izazvana premazivanjem jodom, davala su mrko-smeđu boju /fr. brun/ oružju, tako da je to po tradiciji ostalo i u današnjem nazivu postupka. U novije vreme postoje i sredstva za brzo bruniranje /"Gun blue" i druga/ koja pre svega služe za popravku manjih oštećenih mesta na bruniranoj površini cevi.

BRZINA ZRNA, zavisi pre svega od količine i vrste barutnog punjenja i od kalibra i težine zrna, a zatim od niza drugih faktora, kao što su oblik zrna /vidi konstrukcija zrna Torpedo, dužina cevi/ žljebovi i dr. Brzina zrna označava se sa "V" čemu se dodaju "o" za brzinu na ustima cevi ili brojevi "50", "100" i dr. za brzinu  zrna na tim odstojanjima. Uobičajena je i oznaka "Vz" za brzinu zrna na cilju. Opadanje brzine zrna u letu uzrokovano je osim toga i poprečnim opterećenjem zrna. Brzina zrna ogleda se u razantnosti njegove putanje, pa danas razlikujemo spora zrna sa Vo do 700 m/s, zrna srednjih brzina od 700-800 m/s i visokorazantna zrna sa brzinom Vo preko 800 do više od 1000 m/s. Smatra se da zrna sa brzinom Vz od preko 800 m/s, pod određenim uslovima pri prolasku kroz telo divljači uzrokuju hidrodinamički pritisak na okolno tkivo, povećavajući njegov efekat.

BUŠENJE CEVI SAČMARICA, do druge polovine XIX veka bilo je cilindrično, dakle bez promene prečnika duše cevi od kraja ležišta do vrha cevi. Snop sačme bio je ravnomeran, ali srazmerno širok i efikasan domet nije prelazio 35m. Revolucionarno otkriće čokova pripisuje se profesionalnom lovcu divljih pataka i gusaka, Fredu Kimblu /Fred Kimball/ iz američke države Ilinois, koji ih je dugo eksperimentišući na povećavanju dometa svoje puške -neophodnog za tu vrstu lova, otkrio negde oko 1870. godine. Nešto kasnije W.W. Greener, poznati engleski proizvođač oružja, prvi je počeo serijski da proizvodi puške sa različitim tipovima suženja ili proširenja. Od stepena suženja čoka zavisi suženje snopa sačme. Tako uobičajena suženja za pun čok su najčešće od 0,9 do 1 mm, za tročetvrtinski čok oko 0,75 mm, za polučok od 0,45 - 0,5 mm, za četvrt-čok oko 0,25 mm i za poboljšani cilindar oko 0,1 mm. Što je sačma sitnija, efekti suženja čoka se bolje zapažaju, a raspored sačme u snopu je ravnomerniji. Pri krupnoći sačme od 4,5 mm, suženja snopa više i nema, a kod još krupnije sačme rasturanja su veća nego pri pucanju iz cilindrične cevi. Suženje snopa sačme označava se u procentima broja zrna sačme od 2,5 mm, koja se nađu u krugu od 75 cm, pri pucanju sa 35 m udaljenosti. Tako pun čok treba da unese u krug 70 % ukupne sačme u metku, tročetvrtinski čok 65 %, polučok 60 %, četvrt čok 55 %, poboljšani cilindar 50 odsto, a čist cilindar i standardno skeet-bušenje 35-40 %. Vidi paradoks bušenje cevi sačmarica, vidi promenljivi čokovi.

COLT /kolt/, fabrika svetski poznatih revolvera i pištolja u Hartfordu, Konektikat, USA. Osnivač Samuel Kolt, još kao šesnaestogodišnjak, otkrio je 1830. godine revolverski doboš, a već 1836. godine serijski je proizvođen šestometni revolver Colt mod. Texas Paterson, čija se vrednost na aukcijama penje i na 20.000 USD. Revolveri Kolta, uz Smith & Wesson i RUGER spadaju u najbolje oružje ove vrste na svetu. Tek u najnovije vreme ravnomerno im se priključio i nemački KORTH, odličan, ali zbog malih serija veoma skup. Najpoznatiji su noviji modeli Kolt revolvera "Anaconda" u kalibru .44 Magnum, skupi "Python" /pajton/ i umereniji u ceni "King Kobra" u kalibru .357 Magnum. Koltov pištolj Model 1911 u kalibru .45 Colt ACP, bio je više decenija službeno oružje američke armije, poznat kao Colt Government. Posetite internet adresu www.colt.com.

CRNI BARUT, rani kineski izum, na početku srednjeg veka prenet u Evropu. Sastoji se od 75 % šalitre, 12 % sumpora i 13 % drvenog uglja -ćumura. Za drveni ugalj upotrebljava se jovovo, vrbovo i lipovo drvo. Ovlažena masa se izmeša, isuši, istuca i prosejava kroz sita da bi se odvojile čestice željene krupnoće. Na kraju, barutu se dodaju male količine grafita za oblaganje površinskih delova čestica, čime se povećava otpornost na vlagu. Prosečna punjenja metka za sačmu crnim barutom su 4,8 do 5 grama uz 32 grama olova u kalibru 12, 4,3 do 4,5 grama uz 28 grama sačme u kalibru 16 i 3,8 do 4 grama baruta uz težinu sačme od 25 grama za kalibar 20. Dobra osobina ovog dovoljno efikasnog ali zastarelog baruta /"oblik" dima, smrad, osetljivost na vlagu/ je to da pogreške u punjenju ne izazivaju opasna povećanja barutnog pritiska.

CRVENA ZASTAVA -Kragujevac, fabrika oružja nastala još u XIX veku na temeljima nekadašnje topolivnice. Danas od lovačkog oružja proizvodi odlične lovačke karabine Model 85 u malim kalibrima .222 Remington, .222 Remington Magnum, .223 Remington, 7,62 x 39 i 22-250 Remington /zvani "Mini Mauzer"/ i karabin Model 70 za srednje i "Magnum" kalibre: .22-250 Rem; 6 mm Rem; 6,5 x 57; 7x 57; 7 x 64; .243 Win.; .25-06; .270 Win.; .308 Win; .30-06 Springfield; 8x 57 IS /ne "JS" -to je pogrešno!/, zatim .264 Win. Mag.; 7 mm Rem. Mag.; .300 Win. Mag.; kao i srednji tropski .375 H & H Mag. i teški tropski kalibar .458 Win. Magnum. Sa dve lovačke sačmarice ZASTAVA je imala manje sreće: one nisu otišle na strano tržište pre svega zbog lošeg "finiša". To su klasična dvocevka Model 75 u kalibru 12 i 16 i bok-dvocevka Model 80-A u kalibru 12, sve u dužini ležišta metka od 70 mm. Mehanizam klasične dvocevke je poznati "Anson", a mehanizam bok-dvocevke je sopstvene konstrukcije. Cevi su od dobrog hrom-vanadijum čelika, tvrdo hromirane iznutra, a puščana glava je iz jednog komada. Čokiranje cevi je standardno: leva, odnosno gornja cev -pun čok, a desna odnosno donja cev -polučok. Pištolji Model 700 u kalibru 7,65 i 9 mm Browning i Model 57 u kalibru 7,62 mm "TT" i 9 mm Luger/Para. Revolver se u zadovoljavajućem kvalitetu proizvodi sa cevi dužine 2,5 inča /64 mm/, 4 inča /102 mm/ i 6 inča /152 mm/ sa oznakom modela "1983". Vidi Kragujevac. Posetite internet adresu www.zastava-arms.co.yu.

ČIŠĆENJE ORUŽJA, uslov za dug vek i očuvanu preciznost. Oružje je obavezno čistiti posle svakog pucanja, a ako se duže vreme ne upotrebljava, onda još i jednom mesečno. Specijalna ulja za oružje, kao Balistol, domaći Sinol ili druga proverena dobra ulja, imaju baznu reakciju, neutrališu kisele ostatke baruta i stvaraju tanak zaštitni film između površine cevi i vazduha, štiteći time cev od korozije. Naslage olova u cevi sačmarica utoliko su veće, ukoliko je upotrebljeno obično, a ne tvrdo olovo. Nove, dobro iznutra polirane ili tvrdo hromirane cevi vrlo malo se zaolovljavaju. Naslage olova, izuzev kod tvrdo hromiranih cevi, uklanjaju se nauljenom najfinijom "čeličnom" /zapravo gvozdenom/ vunom ili mesinganom spiralnom četkom. Ostatke metala košuljice zrna u nažljebljenim cevima ne treba čistiti mehanički, jer to vremenom zatupljuje oštre ivice žljebova i puška postaje neprecizna. Ove naslage kod lovačkog oružja kojim se ne puca često, sporo se staraju, ali kada se primeti povećano rasturanje zrna, treba obavezno pribeći čišćenju specijalnim uljima koja sadrže hemijske rastvarače. Takvih ulja, nažalost, još nema na našem tržištu, a vojna ulja su nam nepoznata. Izdatak za jednu bočicu specijalnog ulja, na primer "Robla Solo" je minimalno, ali u kožnim futrolama, jer sadrže štavne materije koje izazivaju koroziju metala. Treba ga sačuvati na suvom mestu, tanko premazanog zaštitnim uljem i pokatkad ga kontrolisati uzimajući ga u ruke čistim, sasvim suvim /nikako znojavim!/ rukama. Vidi balistol, vidi zaolovljavanje cevi.

DABROV REP, predkundak sačmarica sa horizontalnim cevima, širi i puniji nego predkundak klasičnih dvocevki za "skit" i "trap" na strelištu, zbog zaštite ruke od pregrejanih cevi. Sve češće je u upotrebi i kod lovačkih pušaka zbog ugodnog osećaja punije šake one ruke koja vodi cevi sačmarice pri pucanju na divljač u pokretu. Vidi kundak, vidi preticanje pri pucanju na divljač u pokretu.

DAMAST, puščane cevi ranije proizvodnje, predviđene gotovo isključivo za pucanje crnim barutom, proizvodile su se na taj način što su svežnjevi upredene žice /na nemačkom "draht" i otuda naš iskvareni naziv "drotara"/ od čelika i železa obavijene oko čelične šipke željenog kalibra i kovanjem "na vruće" međusobno spajane. Osim običnog damasta postojale su cevi kovane od različitih upredenih materijala, koje su posle poliranja imale veoma lepe šare, kao ružin damast i još cenjeniji i skuplji francuski Bernard Moire i Laminette Damast ili engleski Laminated Steel. Kada je počela era bezdimnih baruta sa njihovim visokim barutnim pritiscima, proizvođeni su i skuplji i bolji damast-materijali isprobani i žigosani za bezdimni barut.

DIOPTER, uređaj na ranijim lovačkim ali i savremenim streljačkim karabinima je pomoćni, oku najbliži nišan sa malom rupicom, čija je uloga da učini istovremeno oštrim i zadnji nišan i mušicu, što je pri punom otvoru oka nemoguće. Kod streljačkih pušaka, diopter ima još i važnu ulogu produženja vizirne linije.

DOBOŠ-MAGACIN, za lovačke karabine uveden je prvi put kod Manliher-Šenauer karabina i kod novijeg Štajer-Manliher modela, kao i kod američkog karabina SAVAGE Mod. 99. Spaja prednosti niske forme magacina Mauzera sa "cik-cak" položajem metaka, koji u punjenju bivaju iskosa gurani u cev, sa prednostima povoljnog jednorednog položaja metaka, ali čiji su magacini zbog toga neugodno visoki. Kod magacina Mauzera, posebno ako se upotrebljava municija sa tupim, olovnim vrhom, dešava se da dođe do zastoja ili još češće oštećenja mekog olovnog vrha prilikom kosog uguravanja u ležište metka, što nepovoljno utiče na preciznost takvog metka.

DONJI KLJUČEVI PRELAMAČA, su najvažniji deo u mehanizmu pričvršćivanja cevi sa glavom puške /baskulom/. Ako su ključevi dvostruki, standardnog oblika ili čak jednostruki, ali široki i masivni i ako su od odličnog materijala i maksimalno dobro "upasovani", sasvim su dovoljni da i bez gornjih ključeva obezbede sigurnost i dug život puške. To važi pre svega za dvocevke-sačmarice, kao na primer čuvena, klasična dvocevka, Winchester Mod. 21, ali i za klasične dvokuglare, belgijske "Dumoulin" i "Chambord" i to u kalibrima 7x65 R, 9,3 x 64 i čak .375 H & H Magnum. Dvostruki donji ključevi, ali pojačani gornjim, Purdey ili još bolje Greener ključem, već i kod oružja srednje klase, osiguravaju stabilnost veze između cevi i puščane glave. Donji ključevi, zapravo samo šipovi bez poprečne reze, kako vidimo kod Merkel bok dvocevki, kombinovanih dvocevki i dvokuglara u modelima 200, 201 i 203, dovoljni su čak i za kugle jakih kalibara, ali samo uz uslov snažnih gornjih dvostrukih Greener /griner/ ključeva.

DUBOREZ NA KUNDAKU, katkad se vidi na finom oružju, pre svega zulskom /nemačka/ i ruskom, najčešće predstavlja likove divljači ili scene iz lova. Mogu da budu lepe i skupocene puške, koje ipak pre dolikuju izložbenim eksponatima ili ormanima za oružje, nego lovištu.

DUM-DUM, popularan naziv za sva zrna koja se zbog posebne konstrukcije prednjeg dela /u prvo vreme samo sa rupom na vrhu/ deformišu pri prodoru kroz telo divljači. Ovaj, inače engleski naziv nema više svrhe, jer su sva lovačka zrna ovako konstruisana. Ona nikada nisu ni imala neko eksplozivno punjenje u vrhu, na šta bi upućivala onomatopeja tog izraza /"dum"/ pri pucanju i /"dum"/ na cilju. Veza je sasvim slučajna: nekadašnja engleska kolonijalna vojska u Indiji, u mestu DUMDUM /oblast Kalkute/ imala je fabriku municije. Vidi konstrukcija zrna.

DUPLIRANJE, izraz koji u našem lovačkom jeziku ima dva značenja: 1. pojava da se kod višecevnih pušaka na pritisak jednog okidača dogodi da i druga cev istovremeno opali. Lovac često samo oseti nenormalno jako trzanje puške i tek pri često otežanom prelamanju ustanovi da su oba metka opaljena. Kod novih /jeftinih/ pušaka to je uvek fabrička greška, koju treba odmah reklamirati. Kod starih pušaka u pitanju je istrošenost unutrašnjih delova mehanizma, ponajpre zuba koji drže okidač. 2. Naknadno pucanje iz druge cevi, ako je prvom divljač promašena ili ranjena.

DUŽINA CEVI, 1. Kod cevi kuglara imaju izrazitu prednost pre svega kod pucanja preko nišana i mušice /vojničke puške!/ zbog duže vizirne linije, gde se greške u nišanjenju manje izražavaju. Ova prednost je, razume se, bez značaja, ako se puca kroz optički nišan. Prednost dugih cevi je i u boljem iskorišćavanju barutnih gasova, tako da su brzina, a time i udarna snaga zrna istog metka nešto veće. U lovačkoj praksi gde pre svega odlučuje dobar pogodak, zrnom odgovarajućeg kalibra, ova mala prednost dugih cevi nije od velikog značaja. Veći značaj uvek ima veća spretnost u rukovanju oružjem s normalnom dužinom cevi. Normalnom dužinom cevi kod oružja srednjih kalibara smatra se 60 cm, bez obzira da li je u pitanju lovački karabin ili kombinovana dvocevka, trocevka ili dvokuglara, sa izuzetkom kalibra 7 x 64 odnosno 7 x 65 R gde se često upotrebljava cev od 65 cm. Sevi Magnum kalibra /ne računajući Magnum karabine malih kalibara/, zahtevaju cevi od 65 i više cm, pre svega zbog progresivnih baruta, koji sporije sagorevaju i sa kraćom cevi ne uspevaju da iskoriste svu pogonsku snagu barutnih gasova. Dužina cevi, pogotovu manjih kalibara, nema nikakav uticaj na preciznost puške. Karabin Manliher-Šenauer 6,4 mm, ima cev dugu samo 45 cm. Obimni ogledi sa istim karabinom i istim metkom, ali sa dužom cevi od 57 cm, nisu pokazivali nikakvu razliku u preciznosti. Ovo je očito, posebno kod kalibara 7 mm i manjih, jer imaju manji korak žljebova, koji zrnima tih kalibara osiguravaju dovoljan broj okretaja oko svoje uzdužne ose, čime se obezbeđuje stabilnost zrna u letu. Već kod dužine cevi od 60 cm, a pogotovo kraćim, pri pucanju municijom jakih punjenja u sumraku, vatra na ustima cevi može da zaslepi strelca i -za nekoliko dugih sekundi -onemogući da ponovo puca na divljač, ako je treba dostreliti.
2. Optimalne dužine cevi kod sačmarica su 70 - 76 cm za kalibar 12, 68 - 70 cm za kalibar 16, 65 - 67 cm za kalibar 30. Od cevi dužih od navedenih više je štete nego koristi jer se brzina sačme rapidno smanjuje. Kod cevi kraćih od normalnih, brzina sačme se takođe smanjuje ali znatno manje. Tako ako jedan isti metak kalibra 12 iz puške dužine cevi 70 cm daje sačmi brzinu Vo 377 m/s, sa cevi dugom samo 55 cm, Vo će biti 365 m/s, što je u lovu beznačajno. Međutim, trzanje puške biće nešto veće. Kako je razlika u brzini minimalna, udarna snaga pojedinačne sačme i njena probojna moć, praktično ne trpe ništa od /toliko/ kraće cevi. Rasturanje sačme ne zavisi od dužine cevi, nego od njenih čokova. Ipak, s puškama normalnih dužina cevi, nešto zbog duže vizirne linije, a više zbog boljeg zamaha pri gađanju divljači u pokretu -uspešnije se lovi.

DVOCEVKA SAČMARICA, puška sa obe glatke cevi u klasičnom ili bok položaju, standardno su naoružanje lovaca na sitnu divljač koji su uostalom najbrojniji. U slučaju potrebe i iz dvocevke se mogu ispaljivati jedinačna zrna, kao u lovu na divlje svinje, s tim što je neophodno prethodno utvrditi kako puška nosi ova zrna. Za gađanje glinenih golubova upotrebljavaju se najčešće, ali ne i obavezno, bok dvocevke teške 3,5 ili nešto više kilograma, sa cevima dugim oko 75 cm, za "trap" disciplinu, a sa nešto kraćim cevima i posebnim "skeet" čokovima, za tu disciplinu. Vidi bock, vidi brenneke, vidi bušenje cevi sačmarica, vidi mehanizmi paljenja prelamača, vidi preticanje pri pucanju na divljač u pokretu, vidi rasturanje sačme.

DVOKUGLARA, klasičnog ili bok položaja cevi, višestruko je skuplja od lovačkog karabina i sa pravom se smatra "kraljicom" lova na krupnu divljač, mada uz određene uslove. Prednost dvokuglare je značajna tamo, gde je veoma važno opaliti drugi metak neposredno posle prvog. To je, pre svega, u šumskim lovovima na divlje svinje, zatim na opasnu divljač ili kao tropsko oružje, gde je važniji drugi hitac opaljen neposredno posle prvog, nego treći ili četvrti hitac iz karabina, čije je repetiranje mnogo sporije, što može da bude odsudno. I u grupnom lovu divlje svinje (u hajkama), a pogotovu u lovu na opasnu /medved!/ ili tropsku divljač, puca se iz blizine, tako da je dvokuglara mnogo spretnija, njome se brže opaljuje drugi metak, jer nema repetiranja i puška se ne skida iz ramena. Nedostaci dvokuglare su, pre svega, u tome što je dve cevi mnogo teže upucati da biju u jednu tačku. Upucavaju se tako da se drugi metak ispaljuje nekoliko sekundi iza prvog, da bi se dobio dobar pogodak u isto mesto iz obe cevi. To je takozvano upucavanje "metak za metkom". Razlog za ovo je visoka temperatura koja se razvija u cevi, koja je prvo pucala, tako da nastaje njeno istezanje i krivljenje prema drugoj, hladnoj cevi, za koju je vezana. Dakle, druga cev ovako izvijena, mora da pogodi isto mesto kao i prva. Ta izvijanja, naoko nevelika, prouzrokuju teške promašaje, ako cevi nisu upucane na rečeni način. U prilikama, kada nije potrebno to, veoma brzo opaljivanje metka za metkom, lovački karabin je u velikoj prednosti, a metak iz njegove cevi, bila hladna ili topla, pogađa uvek u isto mesto. Jedna cev je i zbog toga preciznija i pogodnija za daleka gađanja, za koja dvokuglara nije predviđena.

DWM, poznata nemačka municija za lovačke kuglare, inventor i proizvođač nekoliko uspešnih konstrukcija zrna, nerđajućih kapisla Nicorro, dugogodišnji isključivi proizvođač Breneke-municije sa zrnima TIG i TUG, u godinama posle Drugog svetskog rata pretopila se u druge industrije municije i ne postoji više kao ime.

EIBAR, grad u Španiji, centar industrije oružja sa velikom industrijom pištolja i revolvera srednje klase, kao i lovačkih dvocevki, takođe srednjeg kvaliteta, ali elegantnih i dopadljivih, a pritom višestruko jeftinijih od pre svega engleskih uzora. Sedište državnog zavoda za ispitivanje i žigosanje oružja. Vidi Brescia, vidi Ferlach.

EJEKTOR, uređaj koji pri prelamanju dvocevke sačmarice ili kuglare automatski izbacuje jednu ili obe ispaljene čaure. Najbolji ali i najskuplji su ejektori sistema Holland & Holland, čiji je mehanizam u vidu dva mala čekića pod oprugom smešten u predkundačić puške. Ejektor izbacuje ispaljene čaure iza strelca i ostavljajući prazna ležišta metka, omogućuje bržu pripremu za ponovno pucanje. Jeftiniji u proizvodnji, ali takođe veoma sigurni su ejektori sa spiralnim oprugama, smešteni između cevi, što je uobičajeno kod Merkel bok dvocevki. Ejektori imaju svoju vrednost kod dvocevki kuglara, kod sačmarica pri gađanju glinenih golubova i u dvocevkama, namenjenim lovovima fazana i zečeva u prigonu, gde se mnogo i često puca. /U takvim lovovima u nekim davnim vremenima, iza strelca je stajao punjač druge puške, koja je morala da bude u svemu identična prvoj./ Ejektori svakako nisu neophodni u današnjim, "normalnim" lovovima.

EKSPLOZIJA PUŠKE, pri upotrebi ispravne puške novije proizvodnje i razume se, žigosane za upotrebu bezdimnog baruta, gotovo je isključena. Ako do eksplozije puške ipak dođe, razlozi mogu da budu:
1. Suviše veliki barutni pritisak zbog preteranog punjenja, pucanje neodgovarajućim i nepoznatim barutom, punjenje karabinskog metka bezdimnim barutom za sačmarice. U ovakvim slučajevima eksplodira ležište metka, delovi puščane glave ili zatvarača karabina. Pri punjenju metka, bilo sačmom ili karabinskog, mora se imati u vidu da 10 % veće punjenje od normalnog neće proizvesti 10 % veći pritisak, nego 50 % veći pritisak ili veći.
2. Zbog starog, dotrajalog ili uopšte loše urađenog oružja;
3. "Rascvetavanje" cevi u prvoj trećini ili pri samom vrhu, posledica je zapušenja cevi blatom ili čak snegom;
4. Eksplozija kundaka kod pušaka prelamača nastaje ako je igla predugačka i probija kapislu, načinivši rupu na kapisli veću nego što je sama igla pokriva. U tom slučaju barutni gasovi se vraćaju velikom silinom unatrag, oštećujući mehanizam i kundak puške, koji je u delu kojim se povezuje sa glavom puške, već oslabljen;
5. Ako je prethodno opaljeni metak imao upadljivo slab pucanj, treba obavezno pogledati da nije čep ostao u cevi. Čep, kao prepreka u sledećem opaljivanju, dovoljan je da izazove naduvavanje ili eksploziju cevi ispred mesta na kome je bio zaglavljen. Vidi barutni pritisak.

EXPRESS municija, upotrebljavala se krajem prošlog veka u kalibrima od 9,3 do 14,6 mm sa olovnim zrnom punjena crnim barutom. Zbog mekog materijala zrna zahtevala je posebno duboke žljebove.

ELEKTRIČNO PALJENJE METKA, zanimljiv ali za sada napušten eksperiment, pri kome je inicijalno paljenje barut dobijao iskrom iz visokonaponske baterije smeštene u kundak. Kapisla i mehanizam paljenja ne postoje. Vreme između aktiviranja okidača /zapravo dugmeta/ i ispaljivanja metka je neuporedivo kraće, što bi imalo značaja i u uslovima lova, a pogotovo u streljaštvu. Izum tipičan za današnje raketno naoružanje, naišao je na žestok /i razumljiv/ otpor lovačke tradicije, ali i industrije oružja i municije u svetu.

ELOKSIRANJE PUŠČANIH DELOVA, u oružarskoj industriji, pre svega u cilju olakšavanja težine oružja, pre svega trocevki, često se kao materijal puščane glave upotrebljava duraluminijum /94 % aluminijuma i mali procenat bakra, mangana i magnezijuma/ čija je čvrstoća jednaka ili čak veća od železa, ali s malom otpornošću na habanje, tako da su na napadnutim mestima neophodne čelične vođice. Površina duraluminijuma ne može da se brunira, tako da se posebnim postupkom boji crno ili sivo, čime se postiže i određeno površinsko otvrdnjavanje materijala. Taj postupak je nazvan eloksiranje.

FERLACH-BOROVLJE, gradić u Austriji, u neposrednoj blizini granice sa Slovenijom, svetski je čuveno mesto oružarske industrije, isključivo lovačkog oružja. Sastoji se od većeg broja malih oružarskih radionica, čiji su vlasnici istovremeno i glavni majstori, većinom Slovenci. Kroz Borovlje teče rečica Borovnica, a jedan od najpoznatijih puškara zvao se Borovnik. U nemogućnosti da se ovim, tradicionalno usitnjenim načinom poslovanja, suprostave industrijskim gigantima, borovljanski majstori su pribegli najboljem rešenju:prestali su da proizvode jeftino oružje. Danas rade samo najskuplje, u velikoj meri ručnim radom proizvedeno oružje, po meri i želji kupca. Specijalitet Borovljana je bok driling: gore sačma, dole jaka kugla, najčešće 5,6 x 35 R Hornet. Na ferlašku proizvodnju u velikoj meri je oslonjena poznata "Puškarna Kranj". Vidi fino oružje, vidi trocevka, vidi gravura.

FILCANI ČEPOVI, pre pojave plastičnih čepova u upotrebi su bili jeftini i uglavnom loši i tvrdi čepovi od presovane papirne mase i skuplji parafinisani filcani čepovi, dovoljno elastični da meko pokrenu sačmu u prvom potiskivanju barutnih gasova, tako da sačma u velikoj meri sačuva svoj oblik što je od velikog značaja za njen pravilan let. Za normalne uslove lova, filcani čepovi se i danas smatraju najboljim. Vidi plastični čepovi, vidi rasturanje sačme.

FINA MUŠICA - GRUBA MUŠICA, pri pucanju preko nišana i mušice odstupanja od poravnate mušice imaju iste posledice kao pri pucanju sa optičkim nišanom. Izuzetak čine česte greške pri pucanju preko nišana i mušice /uz jako suncem obasjanu mušicu odozgo ili sa strane/.

FINO, SKUPO, LUKSUZNO ORUŽJE, uz ovakvo oružje se podrazumeva pojam "ručni rad", što treba sasvim uslovno shvatiti. Najveći procenat puščanih delova, cevi, puščana glava, unutrašnji delovi mehanizma proizvedeni su mašinski, izuzetak čini jedino kundak, koji je najvećim delom, stvarno ručni rad. Finoću jedne puške čini broj radnih sati i kvalifikacija radnika koji obavlja onaj naknadni deo posla: ručnu obradu tih delova, njihovo upasovavanje i konačno sklapanje puške. Međutim, ni to nije bezuslovno tačno. Neke od skupih pušaka, kao na primer poznata FN-bok dvocevka ili u još većoj meri WINCHESTER dvocevka Mod. 21 /samo ona/, gotovo potpuno su mašinski rađene, ali najskuplje mašine, izbor najvrsnijih radnika i česte i stroge kontrole u toku proizvodnog procesa osiguravaju najmanje moguće tolerancije u izradi delova, što najviše i čini jednu pušku finom i skupom. Ipak, najveći deo najfinijih i najskupljih pušaka dorađuju dugo i pažljivo najbolji majstori. Čuvene engleske puškarske, više radionice nego fabrike, kao Purdey, Boss, Holland & Holland ili belgijske Lebeau-Courally, Francotte, Forgeron.

FLOBERT, pariski puškar koji je negde 1855. godine lansirao mali i slab metak "za baštensku upotrebu" 6 mm i 9 mm sa ivičnim paljenjem, kao i oružje za tu municiju. Oružje i municija za ova dva kalibra proizvode se i danas.

FN, skraćenica od Fabrique Nationale d’Armes de Guerre u Liježu, najvećoj fabrici oružja u Belgiji. Proizvodi lovačke dvocevke, lovačke karabine i automatske pištolje po konstrukcijama Browning, vrlo dobrog kvaliteta, a kasnije i veoma cenjenu bok-dvocevku serije B-325 u više modela, samo u kalibru 12 i dvokuglaru iste konstrukcije u kalibru 9,3 x 74R. Fabrika je poznata i po proizvodnji ratnog oružja. Vidi Browning, vidi Liege.

FROMMER, klasična dvocevka sačmarica mađarske proizvodnje, veoma dobre izrade i originalne konstrukcije /Rudolf v. Frommer/, sa sigurnim i dobro konstruisanim ejektorima koji su se, po potrebi, stavljali ili izvlačili iz predkundačića.
Odlikovala se jakim čokovima, što je u uslovima ravničarskih lovova na otvorenim površinama bilo i poželjno. Današnja mađarska dvocevka poznata kao model Pusta, već nije istog kvaliteta, standardne je Anson & Deeley konstrukcije sa dvostrukim donjim ključevima i gornjim Greener ključem.

GEHMANN Walter, trgovac oružjem i oružar /Štutgart i Konstanc/ višegodišnji prvak sveta u gađanju vojničkom puškom, konstruktor današnje vom Hofe karabinske municije i veoma uspelog zatvarača za lovačke karabine vrlo kratkog hoda koji čini karabin iste dužine cevi, 9 cm kraćim i sa lakom i jednostavnom izmenom cevi različitih kalibara. Ove karabine, kao svetski hit, proizvodi poznata fabrika Mauser, pod nazivom "Mauser 66 S".

GEVELOT /ževelo/, kapisla za bezdimni barut sa Ambosom, široko rasprostranjena u svetskoj industriji municije za lovačke sačmarice.

GRAVURA oružja, način njegovog ulepšavanja, potiče još iz srednjeg veka. Ne izlazi ni danas iz interesovanja ljubitelja lepog oružja. Lepa gravura ne povećava samo vrednost oružja, već ga čini dražim lovcu koji ga poseduje. Danas po stepenu vrednosti razlikujemo:
1. Laku rubnu gravuru sa posebno izraženom gravurom na zavrtnjima; 2. Arabeske po celoj površini puščane glave. Sitna arabeska umetnički urađena može znatno da poveća osnovnu vrednost puške; 3. Praška gravura sa srednje reljefnim lovačkim motivom uokvirenim arabeskom ili arabeskom kombinovanom sa lišćem; 4. Na skupim puškama veoma je česta duboko reljefna gravura sa lovačkim motivima, takođe uokvirena dubokim reljefom, najčešće hrastovog lišća; 5. Ista gravura, ali kod koje su likovi divljači na scenama iz lova gravirani u srebrnoj ili zlatnoj intarziji; 6. Noviji hit italijanske graverske tradicije je oživljavanje stare i skupocene "Bulino" gravure sa slikama na srebrnoj ploči. Ova tehnika prenesena na puščanu glavu predstavlja prava umetnička remek-dela sa scenama iz lova, gravirana pod jakom lupom hiljadama sitnih poteza "Bulino"-gravernom iglom. Slika, iako izgravirana u ravni pločica na puščanoj glavi, igrom svetlosti i senke deluje izvanredno plastično, sa izraženim perspektivama. Vidi fino, skupo, luksuzno oružje.

GREENER W.W., značajan fabrikant oružja /Birmingham/ veoma dobrog kvaliteta, pisac značajnih, danas već klasičnih dela o lovačkom oružarstvu. Ime "Griner" najčešće se povezuje sa kočnicom uobičajenom kod trocevki , ali još više po gornjem ključu klasičnih dvocevki, kroz koji prolazi poprečni šip aktiviran gornjom polugom /"Toplever"/ za prelamanje puške i izuzetno efikasno povezuje cevi sa puščanom glavom. Kod bok-dvocevki, posebno kombinovanih ili dvokuglara, gde se zahteva visoka čvrstoća puške, uobičajen je takozvani dvostruki Griner, u vidu ušica sa obe strane gornje cevi, kroz koje prolazi šip, poznat sa Merkel bok-dvocevki. Dvostruki Griner naziva se u nemačkoj oružarskoj literaturi "Kersten".

H-MANTEL, zrno za kuglare proizvodnje RWS, jedna od ranih konstrukcija zrna koje su trebale da omoguće potpunu deformaciju prednjeg dela zrna uz očuvanje kompaktnog zadnjeg dela, čiji bi zadatak bio osiguravanje izlazne rane, koja bi davala krvni trag. Sličan učinak imala su i druga dva poznata zrna, kao TIG, TUG, Stark-mantel /DWM/. Do pojave nove generacije zrna tipa ABC, H-mantel zrna spadala su u najpopularnije. Vidi konstrukcija zrna.

HAMERLESS, uobičajen engleski izraz za sve konstrukcije lovačkih pušaka-prelamača, čiji su udarni čekići za razliku od orozara, smešteni u unutrašnjem delu mehanizma puške. Odnosi se dakle i na bok-dvocevke, a ne samo na klasične dvocevke sa horizontalno postavljenim cevima, kako je to pogrešno uobičajeno. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

HOLLAND & HOLLAND, engleska fabrika lovačkog oružja visokog kvaliteta, poznata po veoma cenjenom mehanizmu paljenja, smeštenom na unutrašnjoj strani pločica dvocevki, kao i po najboljem mehanizmu ejektora. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

HROMIRANJE CEVI, metoda zaštite unutrašnjih zidova puščanih cevi od korozije, upotrebljavana najčešće za cevi sačmarica, gde predstavlja efikasnu i i jeftinu zamenu za skupe cevi od nerđajućeg čelika. Tehnologije tvrdog hromiranja omogućuju upotrebu i kod cevi kuglara, gde je habanje neuporedivo veće nego kod sačmarica. Cev našeg najboljeg pištolja "CZ 99" tvrdo je hromirana i izdržava ispucavanje od čak 30.000 metaka bez oštećenja hromnog sloja.

IZBOR KALIBRA,
1. Kod sačmarice
U našoj zemlji, u tradiciji naših lovaca, gotovo u isključivoj upotrebi su samo tri, od većeg broja kalibara i to 12, 16 i 20, koji u potpunosti pokrivaju potrebe lova sitne divljači u našim uslovima lova. Izbor između ova tri kalibra u velikoj meri je stvar ukusa, ali neka pravila se ipak mogu postaviti. Granica uspešnosti delovanja, lovački domet, za sva tri kalibra je isti NAJVIŠE 50 m. Međutim, u punjenje sačme od 35 grama u kalibru 12, prečnika 3 mm, staje oko 220 zrna, u 30 grama sačme koliko obično prima metak kalibra 16 stane 190 zrna sačme, a u 25 grama sačme u metku kalibra 20 staje svega 156 zrna. Pogođena sredinom snopa sačme, divljač će podjednako dobro pasti bez obzira na kalibar kojim je pucano. Ali, pri iole slabijem pogotku, zbog veće količine sačme, veće su šanse na strani kalibra 12. Zato, jači kalibar treba da odaberu slabiji strelci, mahom mlađi lovci kojima uostalom, nije teško da nose pola kilograma težu pušku, kolika je prosečna razlika u težini između puške kalibra 12 i kalibra 20. Efekti kalibra 16 su negde između, tako da se taj kalibar sa puno prava može smatrati univerzalnim. Izbor puške kalibra 20, treba dakle ostaviti starim majstorima.
2. Izbor kalibra kuglare
O ovome treba da odluči pre svega vrsta divljači koju će lovac najčešće da lovi. Ako je to gotovo isključivo srneća divljač ili zimski lov čekanjem na lisice, nema nikakvog smisla odabrati neki snažan i veliki kalibar. Za normalne uslove lova, sasvim će dobro odgovarati neki od manjih kalibara, kao .223 Remington, .22 Savage (sevidž), 5,6 x 57 ili možda najbolje .243 Win., veoma pogodan i za daleka pucanja na srneću divljač, ali izvrstan i u lovu na divokoze. Puške ovih kalibara su, po pravilu, vrlo precizne i ugodne pri pucanju zbog malog trzanja. Zbog ovog, čak i prosečni strelci, sami sebe iznenade veoma dobrim pogocima. Lovci divokoza odabraće pomenuti .243 Win., 6,5 x57 ili čak 7 x 64 odnosno 7 x 65R. Ovim poslednjim, koji već spada u takozvane "univerzalne" kalibre, uspešno će uloviti i ostalu krupnu divljač. Za sledeću grupu univerzalnih kalibara, u koje od najpoznatijih spadaju 7 x 57, 8 x 57, pomenuti 7 x 65 i .30-06 Springfield služiće dobro u lovu svekolike divljači našeg podneblja, skoro isto tako dobro kao specijalizovani kalibri za određene kategorije divljači. To treba da bude izbor lovca, koji ne lovi često krupnu divljač ili želi da poseduje samo jednu pušku za krupnu divljač. U ovoj kategoriji malu prednost ima kalibar .30-06 i to iz dva razloga. Prvi je -veći dijapazon težina zrna za taj kalibar, od 7,1 grama do 14,2 grama, što pokriva svu domaću divljač koja se lovi karabinom, od lisice do teškog vepra i medveda. Drugi je -tipično za američke kalibre je da imaju vrlo kratak slobodan hod zrna pred ulazak u žljebove. Zbog ovoga imaju vrlo dobru preciznost u upotrebi svih težina (pre svega dužina) zrna u tom kalibru, što često nije slučaj sa evropskim kalibrima. Ko redovno učestvuje u hajkama na divlje svinje ili često lovi jelensku divlač (na primer u uzgojnom odstrelu), neće pogrešiti ako se odluči za neki od specijalizovanih kalibara za krupnu divljač, dakle neki od srednjih "Magnum" kalibara, recimo 7 mm Remington Magnum ili .300 Winchester Magnum, ili "staru dobru medicinu" za krupnu divljač, kalibar 9,3 x 62 za lovački karabin ili "pandan" tom metku, ali za prelamače, čuvenom 9,3 x 74R. Stara lovačka izreka, koja potiče od znamenitog balističara K. Eilersa, kaže da "zrno za krupnu divljač mora da ima masu", a to je kod kalibra 9,3 mm sasvim dobro zadovoljeno: zrna imaju masu od 15-19 grama, uz vrlo dobru balističku krivu i udarnu snagu na 100 m i do 4000 džula.
3. Izbor kalibra revolvera ili pištolja, koji jedinu primenu u lovu imaju pri dostreljivanju ranjene krupne divljači, treba da bude u kategoriji najjačih metaka, dakle .357 Magnum ili .38 Specijal kod revolvera ili 9 mm Luger/Para kod pištolja. Vidi ručno vatreno oružje, vidi konstrukcija zrna.

IZLAZNA RANA, značajan element delovanja metka u odstrelu krupne divljači. Prvo, stoga što njenim nastajanjem, odnosno prostreljivanjem oba plućna krila divljači, nastaje snažan šok poznat kao "parni šok-refleks", čiji je efekat trenutno ili srazmerno brzo obaranje divljači. Drugo, izlazna rana obezbeđuje krvni trag, koji olakšava nalaženje ili eventualno dostreljivanje ranjene divljači. Krvni trag, samo iz ulazne rane, često je nedovoljan za uspešno pronalaženje divljači. Izlazna rana velikog promera najčešće je posledica dejstva preterane destrukcije zrna mekih starijih konstrukcija i dovodi uvek do nepotrebno velikog gubitka kvalitetnog mesa suprotne plećke. Izlazna rana prečnika 2-3 cm, sasvim je dovoljna za obezbeđivanje krvnog traga. Vidi konstrukcija zrna, vidi moć zaustavljanja.

IŽ (Iževski Oružni Zavod), osnovan je još 1807. godine, poznat je po proizvodnji vrlo solidnog oružja. U rukama naših lovaca ranije se viđala češće bok-dvocevka IŽ-12, a u novije vreme i IŽ-27E, katkad sa dva para cevi (trap i skit) tvrdo hromiranih, vrlo dobro osmišljenog i urađenog mehanizma. Za ovo, kao i za ostalo rusko lovačko oružje, tipičan je srednjeevropski slogan:"više vredi, nego što košta". Vidi TULA-TOZ.

JAPANSKA OPTIKA, na početku danas veoma velike japanske proizvodnje optičkih nišana i dogleda, kvalitet im je bio pre loš nego dobar. U novijoj produkciji, optički a naročito tehnički kvalitet postajao je sve bolji i brzo se približavao odličnim i vrlo skupim nemačkim i austrijskim proizvodima. Modeli fabrike TASCO, serije "World Class", "Euro", a pogotovo serija "Titan", već su i na evropskom tržištu, vrlo dobro ocenjeni. Sličan razvojni put imala je i takođe dobro poznata, fabrika HUNTER. Ostali proizvodi brojnih poznatih i nepoznatih japanskih optičkih firmi već nisu tog kvaliteta. Vidi optički nišani.

JEDAN OKIDAČ, selektivni, koji posebnim dugmetom može da se aktivira da se ponovo puca iz slabije, a zatim jače čokiranom cevi i neselektivni, kojim se može pucati samo prvo iz slabije, a potom iz jače čokirane cevi. Jedan okidač pravi smisao ima samo kod pušaka čiji kundak ima takozvani pištoljni držak, dok kod pušaka sa engleskim kundakom, već predviđenim za lako klizanje ruke unatrag pri opaljivanju zadnjeg okidača, u najmanj ruku -nepriličan. Osim toga, kod pušaka jeftinije proizvodnje, jedan okidač često predstavlja izvor nevolja zbog pojave dupliranja ili blokade. Vidi kundak.

JEDINAČNA ZRNA ZA SAČMARICE, lovci koji pretežno love sitnu divljač, a samo povremeno učestvuju u grupnom lovu divlje svinje, često posežu za ovim jedinačnim zrnima. Njihove savremene konstrukcije, uz obavezan uslov da se puška isproba da bi se utvrdilo kako nosi ova jedinačna zrna, mogu da budu vrlo efikasna zamena za lovački karabin na daljinama, ne većim od pedesetak metara. Sva zrna savremene konstrukcije građena su tako da mogu da budu ispaljivana i iz cevi sa jakim čokovima. Posebno dobro nose jedinačna zrna jednocevne sačmarice poluautomatske ili repetirke. Neke od njih, na primer "Mossberg Combo Pack 500" rade se sa dve cevi, od kojih je jedna kratka, bez čoka i ima ugrađen nišan i mušicu, što znatno poboljšava preciznost jedinačnih zrna. Neke od ovih cevi mogu da budu snabdevene žljebovima pri kraju cevi, (vidi paradoks bušenje cevi sačmarica) ili čak imaju žljebove celom dužinom cevi. Prva jedinačna zrna s kraja prošlog veka, nisu bila predviđena za pucanje iz čokiranih pušaka (najčešće su to bile olovne kugle prečnika duše cevi), tako da su čokirane sačmarice obavezno imale utisnut žig "Nicht fuer Kugler" (nije za kuglu), što je zbunjivalo vlasnike tih starijih pušaka i dovodilo ih u bezrazložnu sumnju. Konstruktivno, sva savremena jedinačna zrna građena su na principu strele, dakle sa težištem u prednjem delu, što je osiguravalo da se zrno u letu ne prevrće. Vidi Brenneke.
KAHLES, optička industrija u Beču, specijalizovana za proizvodnju optičkih nišana visoke klase. Svi bolji savremeni optički nišani otporni su na vodu, kišu, vlažan sneg. U proizvodnji Kahles-Helia otišlo se korak dalje: ovi optički nišani su potpuno nepropustljivi, tako da i ako upadnu u vodu, čak i u njoj duže ostanu, neće biti oštećeni. Veliki izbor modela fiksnog povećanja od 4 x 32 do 9 x 56 i varijabl modela od 1,1-4 x 20 do 3-12 x 56. Svi modeli su sa oznakom "M" i mogu se po izboru dobiti sa tubusom od durala ili čelika. Vidi optički nišani.

KALIBAR,
1. Kalibar sačmarica
Proteže se od kalibra 4 do kalibra 36 (američka oznaka .410). Oznaka kalibra ima veoma dugu tradiciju, razume se englesku, pri čemu oznaka kalibra predstavlja broj kugli od olova koje se mogu izliti od jedne engleske funte (453,6 grama), tako da, na primer, kalibar 12 predstavlja prečnik jedne od 12 istovetnih kugli, izlivenih od jedne funte olova. Prema tome, što je oznaka kalibra veća, prečnik duše cevi je manji. Danas su uobičajeni, daleko više zastupljeni u proizvodnji lovačkog oružja i istovremeno upotrebljivi u uslovima normalnog lova na sitnu divljač, kalibri 12, 16 i 20. Puške kalibra 4 i 8 su specijalizovano oružje za lov barske pernate divljači, ali se zbog ratifikacije Međunarodne konvencije o zaštiti ptica, proizvode u vrlo ograničenom broju, još samo u Engleskoj i Belgiji. Puške kalibra 10, takođe za lov divljih gusaka i plovki, još se dosta proizvode u SAD, dok se puške manjih kalibara od 20, tzv. "damske puške" proizvode i dalje za uzan krug ljubitelja lakih pušaka malog kalibra. Dozvoljena toleranca prečnika u milimetrima kod svih kalibara je je +0,40 mm.
2. Kalibar kuglare
U Evropi, kalibar metka za lovačke karabine označava se u milimetrima, pri čemu prva brojka kazuje prečnik polja (ne žljebova ili zrna čiji je prečnik 0,20-0,30 mm veći), dok druga brojka dužinu čaure u mm. Tako 7 x 64 znači da je kalibar polja u cevi 7 mm, a dužina čaure 64 mm. Izuzetak čini kalibar 9,3 gde ova brojka označava prečnik žljebova, odnosno kugle. Oznaka "R" pokazuje da se radi o čauri sa vencem, dakle za kuglare prelamače, na primer 6,5 x 57R. I ovde ima manjih odstupanja, tako da npr. kalibar polja za metak 8 x 68, nije 8 nego 9 mm. U kalibru 8 mm postoji jedan stari nesporazum, jer je prečnik polja ranije vojnog, a kasnije i lovačkog metka 8 x 57I ("I" dolazi od "infanteri"-pešadija), bio 7,8 mm dok je kod novijeg metka koji ima prečnik polja 7,9 mm, na kraju oznake u mm uvek dodato slovo "S", da bi lovac znao da razlikuje ova dva metka i ni slučajno ne stavi metak 8 x 57IS u pušku kalibra 8 x 57I, jer bi opaljivanje opasno povećalo barutni pritisak u ovoj, uže brušenoj cevi. Ovog se treba bojati kod svih starijih pušaka ovog kalibra. Novije puške, sve one koje su proizvedene posle Drugog svetskog rata, imaju širi "S" kalibar, tako da je ova ne mala opasnost otklonjena. U američkoj i engleskoj oznaci kalibara, pometnja je još veća. Prva brojka još i pokazuje kalibar, ali retko kad precizno! Tako oznaka .22, što bi trebalo da znači 22 stota dela inča, dakle 5,58 mm, kod metka .22 Winchester Ceneterfire (u Evropi poznat kao 5,6 x 53R Vierling) iznosi 5,35 mm, a kod metka .22 Savage, čitavih 5,61 mm. Kod druge dve ili čak tri oznake one uvek znače različite stvari. Druga oznaka vrlo popularnog metka .30.06 predstavlja skraćenicu od 1906, godine kada je taj metak uveden u armiju SAD. Kod nekih, na primer, kao kod metka danas punjenog bezdimnim barutom 25-35 (u Evropi poznatog kao 6,5 x 52R) drugi broj pokazuje koliko je nekada u čauru moglo da stane grena crnog baruta! Kod drugih, na primer kod vrlo popularnog metka .22-250 Remington, drugi broj kazuje da je metak nastao suženjem grla čaure .250-3000 Savage, kod koga pak druga brojka pokazuje početnu brzinu zrna u ft/s! Ukratko haos, što je donekle razumljivo, uzevši u obzir da su oznake davali razni ljudi, u različitim zemljama, koje su imale različite merne sisteme.
3. Kod revolvera i pištolja neka bude pomenut samo jedan primer: kalibar revolvera .38 Special i . 357 Magnum imaju iste unutrašnje dimenzije cevi! Jedini, ali dovoljan način da lovac izbegne posledice ove pometnje je da UVEK upotrebljava samo onu municiju, čija cela oznaka u potpunosti odgovara oznaci utisnutoj na njegovom oružju.

KALJENJE ČELIKA, postupak da se čeliku posle obrade, na primer, oprugama doda još veća čvrstoća i elastičnost. Postiže se grejanjem do usijanja i odmah potom, veoma brzim hlađenjem. Drugom vrstom kaljenja, takozvanim površinskim kaljenjem, otvrdnjava se i ošvršćava površina puščane glave, koja u dubljim slojevima mora da bude žilava, a nikako krta.

KAPISLA-UPALJAČ BARUTNOG PUNJENJA, bez obzira da li se radi o kapisli za karabinski ili sačmarski metak, razlikujemo dva osnovna tipa: sa ugrađenim nakovnjem kao što je to uvek kod metka sa sačmom i bez nakovnja, gde je nakovanj sastavni deo čaure, a ne kapisle, što se viđa ali sve ređe kod karabinskih metaka. Kod malokalibarske municije sa ivičnim paljenjem nakovnja nema, jer njegovu ulogu preuzima ivica čaure. Kod metka sa sačmom najčešće je kapisla tipa Gevelot (ževelo), koju sve više potiskuje kapisla tipa Winchester 209. Obe kapisle su u principu iste, samo dok je spoljni deo kapisle "ževelo" iz jednog komada, kod "vinčester" kapisle spoljni deo je zbog jednostavnije proizvodnje odvojen od središnjeg dela kapisle koji prima udarac igle. Sve savremene kapisle imaju eksplozivnu smešu na bazi olovnog azida nekorozivnog i stabilnog sastava, osim (na tržištu) "ževelo" kapisle proizvodnje "Krušik" koja je na bazi živinog fulminata, korozivno agresivnog sastava. Vidi gevelot, vidi ambos, vidi berdan, vidi sinoxid, vidi sačmeni metak.

KERSTEN, gornji ključevi prelamača, poznati i kao "dvostruki griner". Kod prelamača sa horizontalnim položajem cevi retko se viđa i to samo kod dvocevki kuglara najtežih kalibara. Mnogo je više u upotrebi kod bok-dvocevki, na primer kod nas dobro poznatih pušaka Merkel. Vidi Greener.

KLIMANJE CEVI PRELAMAČA, posledica je nebrižljivog "upasovavanja" donjih i gornjih ključeva u puščanu glavu. Kod starih pušaka, posle mnogogodišnje upotrebe, klimanje je posledica habanja napadnutih, tarućih delova donjih ključeva i osovine, oko koje se puška prelama. I najmanje klimanje puščanih cevi može se ustanoviti na ovaj način: kundak se osloni na desnu butinu, desnom rukom se poluga za otvaranje puške gurne u krajnji desni položaj, a prsti leve ruke blago, sa obe strane, na sastavu cevi pridržavaju pušku, koju treba odsečno klimati levo i desno. Na vrhovima prstiju osetiće se i najmanje klimanje cevi. Ogled se izvodi sa skinutim predkundačićem. U lakšim slučajevima, klimanje se može privremeno otkloniti zamenom izlizane osovine novom, punijom osovinom. Neznatno klimanje cevi sačmarice nema bitan uticaj na uspešnost lova. Kod prelamače kugle međutim, najmanje klimanje cevi dovodiće neminovno do promene položaja pogotka.

KOČNICE SAČMARICA I KARABINA,
1. Kod prelamača (sačmarica ili kuglara) kočnica deluje na okidač, polugu između okidača i čekića ili na sam čekić. Kod dvocevki sačmarica daleko je najrasprostranjenija (u oko 90 % današnjih, jeftinijih pušaka) kočnica okidača koja je istovremeno i najnesigurnija. Ceo mehanizam okidanja "visi" na plitkom zubu okidača, sa mogućnošću da sklizne na svaki malo grublji potres puške, na primer, pri padu lovca ili nesmotrenom spuštanju puške kundakom na zemlju. Sigurnija je kočnica poluge, a kočnica čekića je najređa i smatra se najefikasnijom. Najsigurnija "kočnica" je prazna puška. Neki, stari i iskusni lovci kočnicu gotovo smatraju suvišnom, jer im je puška napunjena samo u neposrednoj prilici za pucanje. U svakom zastanku, prelasku u drugu tablu kukuruza, preskakivanju ili provlačenju kroz ogradu, pogotovo pri zajedničkom doručku, puška mora da bude ispražnjena ili bar prelomljena, a petometka ili karabin izvučenog zatvarača, tako da to može da vidi svaki lovac u grupi i da se oseća bezbedno. To je osnovni pokazatelj lovačke kulture.
2. Kod lovačkih karabina, najsigurnija je svakako krilna kočnica, koja direktno blokira udarnu iglu. Njen nedostatak je, kod starijih lovačkih karabina sa obrtnočepnim zatvaračem (Mauzer, Manliher-Šenauer) u tome, što se krilce kočnice pri okretanju dosta visoko podiže, tako da pri ugrađivanju optičkog nišana, montaža mora da bude srazmerno visoka, što otežava nišanjenje i povećava grešku u pogotku pri iole nevodoravnom položaju končanice. Rešenje se postizalo na taj način što se krilce kočnice postavljalo sa leve ili desne strane, ne ometajući niski položaj optičkog nišana (sistem Buehler) kao što je to bilo i kod prethodnog "Model 60" lovačkog karabina "Crvene Zastave". Modernije kočnice lovačkih karabina nalaze se obično nisko sa strane ili kod nekih modela na vratu kundaka, kao kod dvocevke. Ako koče i udarnu iglu, što nije uvek slučaj, efikasnost im je visoka. Modeli lovačkih karabina BLASER i RWS imaju posebno napinjanje udarne opruge, što takođe doprinosi sigurnosti rukovanja.

KOMBINOVANA REPETIRKA, u najnovije vreme oživela je jedna stara, vrlo interesantna ideja, a to je lovački karabin, koji ispod cevi ima ugrađenu cev sačmarice kalibra 20/70, sa jednostavnim uređajem za prepunjavanje i opaljivanje. Proizvodnja ovakve puške je znatno jeftinija nego kombinovane bok-dvocevke. Nedostatak je sporije prepunjavanje sačmenog metka, a prednost -pet karabinskih metaka.

KOMPENZATOR, uređaj poznat od ranije sa artiljerijskog oružja. Sastoji se od produžetka cevi sa narezanim poprečnim otvorima, u koje udaraju barutni gasovi, povlačeći oružje napred, dakle smanjujući trzanje unatrag. U vremenu pre Drugog svetskog rata, počeo je da se primenjuje na lovačkim poluautomatskim pump action petometkama, sa ustanovljenim trzanjem puške u rame strelca umanjenim i za 50 %. Na završni deo kompenzatora zavrću se promenljivi čokovi u obliku kratkih tubusa sa različito suženim bušenjem, od punog čoka, do "skit-čoka" ili univerzalni nastavak, na kome se samo okretanjem prstena u oba pravca, smanjuje ili povećava suženje čoka. Najpoznatiji je među njima CUTTS-Compensator (Lyman). Kompenzatori trzanja na lovačkim karabinima, danas su poznati samo u modelu Mag-Na-Port.

KONTROLNI UREĐAJ UPUCAVANJA, lovačkih karabina, dvokuglara i kombinovanih prelamača sa ugrađenim optičkim nišanom. Uvlačenjem preciznih čeličnih šipki u usta cevi (postoje u svim uobičajenim kalibrima) ustanovljava se, sa dovoljnom preciznošću, da li je osa cevi paralelna sa osom optičkog nišana. Uz upotrebu posebnog distancera, primenljiv je i kod višecevnih pušaka. Uređaj sa pravom nazivaju i "džepno strelište". Treba da ga ima svaka radionica za popravku lovačkog oružja.

KONSTRUKCIJA ZRNA, među lovcima na krupnu divljač postoje dva oprečna stava u pogledu konstrukcije zrna. Jedni bi radije da zrno svu svoju udarnu snagu ostavi u telu divljači, ne dajući poseban značaj izlaznoj rani, zbog toga što se sa ostatkom zrna beskorisno gubi manji ili veći deo njegove udarne snage. Konstruktivni predstavnik ovih zrna je nekada čuveni "D"-mantel konstrukcije RWS (ne proizvodi se više), koji se sav razgrađivao u sitne delove, ne praveći nikada izlaznu ranu. U tu kategoriju, u širem smislu, spadaju i sva standardna zrna sa polukošuljicom, koja prave izlaznu ranu samo ako naiđu na mali otpor u telu divljači. Takva su i sva zrna proizvodnje "Prvi Partizan-Užice". Danas preovlađuje uverenje da je bolje da zrno napravi izlaznu ranu, ishodeći istovremeno i poznati dvostruki parni-šok efekat i po pravilu, osiguravajući jasan krvni trag. U tom pravcu kreću se sve kasnije konstrukcije sa tendencijom razlaganja prednjeg dela zrna u sitnije čestice i održavanja kompaktnosti zadnjeg dela zrna koje bi osiguravalo izlaznu ranu. Neka od njih, pre svega Nosler, zatim "H"-mantel, TIG i TUG ispunjavala su bolje taj zahtev. Generacija zrna kao ABC i njegova kopija, nemački MEN SFS napravljena su bez košuljice napunjene olovom, nego od kompaktnog valjka Tombaka i osiguravaju izlaznu ranu, praveći širok prostrelni kanal bez zagađivanja tkiva sitnim ostatcima rasprsnutog prednjeg dela zrna. Vidi ABC.

KRAGUJEVAC, centar industrije oružja u Srbiji (Crvena Zastava) i sedište Zavoda za ispitivanje i žigosanje vatrenog oružja i municije. Vidi Crvena Zastava, vidi žigovi i proba oružja .

KRUPP Friedr. Essen, poznata nemačka industrija čelika, posebno za lovačko oružje: "Krupp-Nirosta", visokolegirani nerđajući čelik. Vidi vrste čelika cevi.

KRUŠIK -Valjevo, značajna srpska proizvodnja lovačke municije za sačmarice. Karakteriše je veoma dobro laborisana i sigurna municija. Njen nedostatak je što je deo municije sa Gevelot (ževelo) kapislom na bazi živinog fulminata. Modernizacija fabrike lovačke municije u toku. Posetite internet adresu www.krusik-flm.co.yu.

KUNDAK, oblici i dimenzije: kundak lovačkog karabina, onaj čiji predkundačni deo dopire do oko pola cevi ili čak do kraja cevi (kod nas pogrešno nazvan "Manliher-tip") po pravilu je iz jednog komada drveta. Karabin je snabdeven nišanom i mušicom (ili optičkim nišanom), tako da ako kundak i nije sasvim po meri, lovac će s njim nišaniti divljač sporije, ali ne i lošije. Ipak, veoma je korisno da odgovara telesnim dimenzijama lovca kao što se to zahteva kod puške sačmarice. Jer sačmaricom se ne cilja, to je spor postupak, već se hitro naperi u željenom pravcu i odmah puca. Stara izreka "puška gađa, a kundak pogađa" u punoj meri odnosi se na sačmaricu. Već pri brzom ubacivanju puške u rame, ova mora da bude u pravcu strelčevog oka, a da joj se gornja površina cevi sa šinom vidi -ni premnogo, a ni premalo. Ako se vidi premnogo šine, sačma će prebaciti cilj; ako se šina ne vidi, podbaciće. Ako kundak nije dovoljno izvijen u desno, šina će biti usmerena u levo, tako da će tamo pasti i centar snopa sačme. Koliko šine treba da se vidi, može se proveriti "trikom sa olovkom". Vežbajte brzo ubacivanje puške u rame tako dugo, dok vam oko ne bude uvek u željenoj visini iznad šine. Pri pucanju držite pušku uvek tako da vidite celu divljač. I, ne zaboravite, dovoljno preticanje. Ako je ovaj uslov ispunjen, lovac će uvek imati pred sobom celu sliku divljači iznad šine. U zavisnosti od širine strelčevog lica, kundak mora da bude izvijen u stranu, da bi oko strelca bilo ravno iznad šine. Ako ta izvijenost nije dovoljna, ne mora se menjati kundak. Vešt kundačar će na mestu gde se obraz naslanja na kundak napraviti plitko i široko udubljenje, dovoljno da se oko i bez posebnog napora nađe pri pucanju ravno iznad šine. Ako se lepo uradi, ova "operacija" ne mora da izgleda loše, a korisna je i sigurno jeftinija nego pravljenje novog kundaka. Izvijenost, ako se puška ubacuje u desno rame, treba na gornjem kraju kape kundaka da bude nešto manje izvijena nego na njenom donjem kraju. Ugao koji čine leđa kundaka u odnosu na produženu liniju šine cevi, predstavlja krivinu kundaka. Meri se na taj način što se šina puške postavi na ravnu površinu i izmeri rastojanje između te ravni, nosa kundaka i gornjeg kraja kape kundaka. Za lovca srednje dužine vrata, što je približno 16 cm, (meri se od ključne kosti do visine oka). Lovci dužeg vrata zahtevaće nešto zakrivljeniji (2-3mm) kundak, a oni sa kraćim vratom isto toliko praviji kundak. Suviše zakrivljen kundak izazvaće redovne podbačaje, a suviše prav kundak prebačaje pri pucanju. Osnovna dimenzija kundaka je njegova dužina. Idealna dužina se određuje na taj način što se na ruci presavijenoj u laktu izmeri dužina između unutrašnje strane lakta i vrha ispruženog kažiprsta, a potom se dobijena vrednost umanji za 3 cm. Najčešće dobijena vrednost iznosi približno 36 cm. Suviše dug kundak pravi teškoće pri ubacivanju u rame i često prouzrokuje prebačaj, a prekratak kundak -podbačaj. Ako su sve ove preporuke mera za kundak ispoštovane, lovac ima sve šanse da postane dobar strelac sačmaricom. Oblici kundaka su manje značajni od njihovih dimenzija i više su stvar navika ili ukusa lovca. Razlikujemo tri osnovna tipa kundaka. Engleski kundak, bolje prilagođen dvocevkama sa dva okidača, jer šaka lakše sklizne iznad pri povlačenju zadnjeg okidača; kundak sa pištoljnim drškom, čest kod nemačkih, posebno kod kombinovanih pušaka, veoma često sa "obrazom", koga na engleskim kundacima nema; kundak sa polupištoljskim drškom, poznat i kao "francuski" kundak. Ispupčenu gornju stranu kundaka nazivamo "svinjska leđa" i često je u upotrebi kod kombinovanih pušaka sa optičkim nišanom. Materijali kundaka su sa izuzetkom najjeftinijih pušaka, od orahovine. Neki modeli takmičarskog streljačkog oružja, kao "Feinwekbau 2600 UIT", "Sauer 200 TR" i drugi imaju kundake od laminiranog drveta, čiji su slojevi naizmenično od svetlijeg i tamnijeg drveta slepljeni i pri obradi daju karakteristične šare kundaku. Odlika ovih kundaka je da takvo drvo "ne radi", što bi trebalo povoljno da utiče na preciznost puške. Kundaci se grade i od specijalnih plastičnih masa (Winchester Mod, 70-Plastic, Steyr-Mannlicher SSG Police i Matsch, neki modeli "pump action" petometki Mossberg i Maverick). Ovi kundaci imaju niz prednosti -nesalomljivi su, neosetljivi na ogrebotine i atmosferske uticaje, ne "rade", ne traže nikakvo održavanje -i samo jednu manu: ne priliče lovačkom oružju.

KYNOCH -ICI (Imperial Chemical Industries) u Londonu i Birmingemu objedinjuje najveće engleske fabrike municije ELEY i KYNOCH i fabrike baruta NOBEL i EXPLOSIV COMPANY (EC). Proizvodi ove korporacije su najvišeg kvaliteta. Municija sa sačmom ELEY, zajedno sa švedskom GYTORP smatra se najboljom na svetu.

LAGANJE METKA I ORUŽJA, "laganje" je veoma neprijatna pojava u lovu kada se namesto pucnja čuje samo "klik" udarnog mehanizma; može da bude prouzrokovano iz više razloga. Evo najvažnijih:1. rđavo čuvanje municije u vlažnom prostoru, 2. prodor ulja iz premašćenog mehanizma u kapislu i barut, 3. mehaničke greške na udarnoj igli, koja kod starih i "istrošenih" pušaka ne udara u sredinu kapisle i ne pogađa nakovanj, zatim prekratka ili zalomljena igla (česta posledica mnogih "škljocanja na prazno") 4. oslabela udarna opruga, 5. neodgovarajuća kapisla karabinskog metka koja suviše duboko ulazi u ležište kapisle, 6. zaprljan mehanizam stvrdnutim starim uljem koje povećava -umesto da smanjuje trenje pokretnih delova i olenjuje orpuge. Vidi čišćenje oružja.

LANCASTER (Lankaster), ime poznatog engleskog proizvođača oružja i pisca knjiga o oružju. Naziv "lankasterka" za sve starije dvocevke na crni barut, pogotovo one sa donjom polugom za otvaranje pušaka.

LEBEAU-COURALLY, jedan od nekoliko belgijskih proizvođača prvorazrednog oružja, čije se puške po kvalitetu i ceni ravnaju sa najboljim engleskim dvocevkama. Vidi fino oružje.

LIEGE (Liež), centar belgijske proizvodnje oružja, sedište zavoda za ispitivanje i žigosanje oružja. Vidi žigovi i proba oružja.

LONG RIFLE (longrajfl) u doslovnom prevodu "duga puška" jer se svojedobno u Americi upotrebljavao isključivo metak za puške kojima su se lovile sitne krznašice. To je mali metak sa ivičnim paljenjem, malog barutnog punjenja, sa olovnim zrnom kalibra 5,6 mm, težine 2,55 grama. Metak velike preciznosti, danas se koristi gotovo isključivo u streljaštvu. Upotrebljava se i u odstrelu sitnijih "štetočina", dok mu upotreba u lovu nije dozvoljena. U Sibiru se malokalibarske puške kalibra .22 Long Rifle redovno upotrebljavaju u profesionalnom lovu veverica, (pucaju samo u glavu, da ne bi oštetili krzno). Postoji i pojačana varijanta malokalibarskog metka sa galanski bakarisanim olovnim zrnom i udarnom snagom povećanom za 25-30 %, kao RWS HV, Remington "HI-Speed" i "Viper", Vinčester "Super Speed" i druge. Ne upotrebljavaju se u streljaštvu zbog manje preciznosti od standardne municije .22 Long Rifle. Vidi malokalibarsko oružje.

LOVAČKI DOGLEDI, u lovu na krupnu divljač dogled je bar toliko važan koliko i puška, jer će nam pažljivim osmatranjem divljači omogućiti da utvrdimo da li je osmatrano grlo za odstrel -uzgojni ili trofejni, ili se pak radi o mladom, trofejno i uzgojno perspektivnom grlu, na koje se puška ne podiže. Kako se krupna divljač po pravilu pojavljuje u svitanje i u sumrak, dakle pod lošim svetlosnim uslovima, osnovni zahtev je visoka sumračna vrednost dogleda. Kao univerzalni lovački dogledi, odlični po danu i upotrebljivi u sumraku, smatraju se dogledi čiji je objektiv prečnika najmanje 40 mm (7 x 42, 8 ili 10 x 40). Pravi dogledi za kasna večernja (ili rana jutarnja), čak i osmatranja u svetlim noćima sa mesečinom, treba da imaju prečnik objektiva 50 ili više milimetara. To su uvek teži i glomazniji dogledi, što i nije od nekog većeg značaja jer se upotrebljavaju na čekanju. U pogledu konstrukcije dogleda, razlikujemo one starijeg (ali nikako optički lošijeg) sistema "Porro" prizmama i doglede sa "krovastim" prizmama, koje ih čine užim, ali nešto dužim. Izbor između ova dva tipa je samo stvar ukusa. Dogledi novije proizvodnje često su presvučeni slojem gume, što je u lovu vrlo korisno, jer ne "zveckaju" u dodiru sa dugmadima na odelu ili čak u dodiru sa puškom. Ali ako imate stari dogled kojim ste zadovoljni u lovu, sašijte mu od čoje presvlaku oko tubusa. To košta neuporedivo manje, a efekat je gotovo isti. U lovu na divokoze alpski lovci upotrebljavaju tzv. "spektiv". To je monokularni dogled na razvlačenje, čije je povećanje veliko, obično 30x, ali je svetlosna jačina mala, tako da su upotrebljivi samo po dobrom dnevnom svetlu. Divokoze su isključivo dnevna divljač, tako da mala svetlosna jačina i nije neka mana "spektiva".

LOVAČKI KARABINI, jednocevne, jedno ili višemetne puške za lov krupne divljači. 1. Jednocevne, jednometne kuglare:a) prelamače, vrlo česte skupe luksuzne puške sistema Anson ili Holland & Holland mehanizmom, sa jakim donjim ključevima i dvostrukim Greener gornjim ključevima, sposobne da izdrže i najjače pritiske; b) puške sa padajućim blokom tipa "Martini" najčešće za streljačke malokalibarke ili sa vertikalnim blok-zatvaračem, koji slično topu, zatvara cev omogućujući upotrebu i najjače postojeće municije. Najpoznatiji među njima su stari engleski Farquaharson, poznat iz kolonijalnih vremena u puškama za lov tigrova, bivola i slonova. Isti sistem oživeo je američki RUGER Nr. 1 za lovačke karabine svih kalibara i nemački "Heeren", skup i pouzdan, takođe za sve kalibre. 2. Jednocevne višemetne puške: a) sa obrtno-čepnim zatvaračem poznatih sistema Mauser i njegovim savremenijim derivacijama Zastava Mod. 70, Zbrojovka Mod. ZKK i 537, Voere, Krico, Tikka, Sauer 200 i 90, Sako i niz drugih, svi sa magacinom ispod zatvarača. Još novije konstruktivne inovacije obrtno-čepnog zatvarača donose BLASER SR 830 i 850/88 sa nešto skraćenim hodom zatvarača i posebnim napinjanjem udarne igle i vrlo uspeli Mauzer 66S. Tu su još i vrlo cenjeni austrijski karabini Mannlicher-Shoenauer i Steyr-Mannlicher sa doboš magacinima; b) sa kliznim zatvaračima tipa pump action, koji se repetiraju pomicanjem predkundačića u smislu nazad-napred. Jedini aktuelan lovački karabin ovog tipa je Remington Model 7600 u kalibrima .280 Rem. (američka gotovo potpuna kopija mnogo starijeg 7 x 64 Breneke), .30-06 Springfield i .35 Whelen, veoma sličan evropskom 9,3 x 62. Drugi američki tip repetirke je tzv."Lever-action" koji se aktivira pomicanjem produženog branika u smislu napred-nazad. Ovi karabini po pravilu imaju magacin u cevi ispod puščane cevi. Meci idu jedan iza drugoga. Zbog toga, a i zbog drugih razloga ovi karabini rade se redovno u slabijim kalibrima od .30-30 Win. do najviše .348 Win. Karabini ovog sistema nikada nisu uvedeni u evropsko lovstvo, ali su ipak vrlo poznati iz američkih vestern-filmova. Lovački karabini navedeni pod b) imaju tu prednost da se ne moraju skidati sa ramena prilikom repetiranja; c) poluautomatski karabini u evropskoj verziji imaju magacin reduciran na dva metka, a inače primaju 4 ili 5 metaka. U uslovima lova u šumi i uopšte na kratkim i srednjim rastojanjima, poluautomatski karabini vrlo uspešno zamenjuju mnogo skuplje dvo-kuglare. Na svetskom tržištu danas se nalaze FN Browning Mod. BAR u kalibrima .270 Win., .308 Win., .30-06 Springfield, 7 mm Remington Magnum i .300 Winchester Magnum; Remington Mod. 7400 u kalibrima .280 Rem. i .30-06 Sprg.; ruski Medved Mod. 4 u kalibru .308 Win., i 9 x 53; Heckler & Koch modeli 770 u kalibru .308 Win. i 940 u kalibrima 7 x 64 i .30-06; finski Valmet-Hunter M 88 u kalibru .308 i .30-06 i nemački Voere Mod. 2185 u kalibrima 7 x 64, .308,.30-06 i 9,3 x 62. Postoje i poluautomatski karabini u kalibru .223 Rem., kao Ruger Mini 14 Ranch ili Heckler & Koch, reklamirani kao lovački karabini, nisu to u punom smislu. Nemaju dovoljnu preciznost za gađanje na velike udaljenosti, na primer u zimskom čekanju lisica, a još manje su podobni za lov krupne divljači u hajkama, zbog preslabog metka.

MAG-NA-PORT, postupak prosecanja specijalnih uzdužnih kanala u vršnom delu jednocevnih kuglara sa ciljem smanjenja trzanja puške, previše je skup, a premalo efikasan -omogućava učinak oko 20 %. Vidi kompenzator.

MAGNUM, izraz koji prati veoma jaka punjenja i čauru obično veće zapremine u određenim kalibrima, tako da se ne odnosi samo na velike kalibre za lov krupne divljači. Tako na primer maloklibarski metak sa ivičnim paljenjem .22 Winchester Magnum je nešto veći, ali znatno jači metak od standardnog malokalibarskog metka .22 Long Rifle. Ili, .300 Winchester Magnum, u osnovi je sličan metku .30-06 Sprg., ali ima voluminozniju i dužu čauru i razume se, bolje performanse. Ponekad se izrazom "Magnum" označava tip čaure sa ojačanim prstenom iznad žljeba za izvlakač, koji ima sva američka "Magnum" municija. Kod lovačkih sačmarica, izraz "Magnum" takođe označava pojačano punjenje i najčešće dužu čauru: u kalibru 12 i 20 dužina čaure je 76 mm, a u kalibru 10 čak 88 mm. U kalibru 12 postoje i Magnum punjenja u normalnoj čauri od 70 mm, koja se takođe ne sme upotrebljavati u puškama koje nemaju žig pojačanog Magnum punjenja. Sva Magnum municija mora da bude posebno označena i na čauri i na originalnoj kutiji u koju je pakovana, zbog ozbiljne opasnosti, ako se njome puca iz pušaka koje nisu snabdevene posebnim žigom. Magnum punjenja u kalibru 20/76 primaju 36 grama sačme, kao kod normalne municije u kalibru 12/70. Magnum municija kalibra 12/70 prima do 45 grama sačme, a u kalibru 12/76 i do 53 grama sačme. Ovako jaka punjenja sačme zahtevaju i jaka punjenja baruta, što prouzrokuje pritisak od 900 bara. Lovačke puške se prilikom žigosanja podvrgavaju pritisku 30 % većem nego što je najveći pritisak normalnog metka, koji iznosi do 650 bara. Dakle, plus 30 %, to je 850 bara, što je niže od normalnog pritiska Magnum metaka. Prilikom žigosanja, puške u Magnum kalibrima se izlažu pritisku takođe 30 % većem od normalnog, dakle 900 plus 30 %, a to je 1200 bara. Toliki pritisak najčešće neće da izdrži normalna puška i doći će do eksplozije ležišta metka, sa svim posledicama po lovca, ali i one okolo njega. Opasnost od eksplozije je još povećana i time, što Magnum metak sa čaurom od 76 mm, lako ulazi u svaku pušku građenu za municiju 70 mm, jer se ova oznaka nikada ne odnosi na dužinu metka, nego na dužinu ležišta metka, odnosno na dužinu nezarubljene prazne čaure. Vrh čaure Magnum metka prilikom ispaljivanja ulazi u prelazni konus i stešnjava ga, što još više povećava pritisak, i u tom slučaju je nesreća neizbežna, tako da se od lovaca zahteva da ovo znaju i budu oprezni kada od kolega u lovu pozajmljuju municiju, što i inače nije odlika dobrog lovca. Vidi barutni pritisak, vidi žigovi i proba oružja.

MALOKALIBARSKO ORUŽJE, pod kojim se podrazumevaju pre svega puške (ali i pištolji i revolveri) kalibra -22 Long Rifle, su sportsko, a nikako lovačko oružje. Razlikujemo lake sportske puške jedno ili višemetne najčešće sa zatvaračem tipa "Mauzer" ili poluautomatske malokalibarke za vežbu u pucanju ili za pucanje na sitne "štetočine", od takmičarskih streljačkih pušaka, takođe najčešće Mauzer tipa ili sa blok zatvaračem (nikada poluautomatske), najčešće sa diopterom i bez standardnih zadnjih nišana, redovno preko 4 i do 7 kilograma teške. Vidi long rifle, vidi diopter.

MANNLICHER (Ferdinand Ritter v.), nemački konstruktor oružja, kod nas najpoznatiji po austrougarskoj vojničkoj pušci Mod. 95 koja se zbog obilja zaplenjenog oružja posle Prvog svetskog rata prepravljala, pri čemu je originalan kalibar 8 x 50R menjan u naš standardni vojnički metak7,9 mm Mauzer. Ovako prepravljenim karabinima pretežno je naoružavana jugoslovenska žandarmerija. Manliher puške često su se prepravljale i u lovačke karabine, naročito u regionu Bosne i Hrvatske. Manliher Mod. 95 odlikovao se zatvaračem koji se kretao pravolinijski, bez okretanja ručice zatvarača na dole.

MANNLICHER-SCHOENAUER, vrlo poznati lovački karabini nastali su manjim promenama grčkog vojničkog karabina, jednog novijeg tipa konstruktora Manlihera, u kalibru 6,5 mm, koji je već imao obrtno-čepni zatvarač i doboš- magacin. Posle nekoliko modela u specijalnim M & SCH. kalibrima, kao 6,5 x 54M & SCH., 8 x 56M & SCH., 9 x 56M & SCH. (u međuvremenu svi zastareli), posle Drugog svetskog rata uveden je poslednji tip ovog lovačkog karabina Model M12 u savremenim kalibrima, koji je i danas vrlo cenjen. Vidi doboš-magacin za lovačke karabine

MARBLE-Konus, popularni metalni umetak kojim se omogućuje ispaljivanje malokalibarskog metka iz puške .22 SAVAGE/5,6 x 52R.

MAUSER (Mauzer), svetski poznata fabrika oružja u Oberndorfu (Nemačka) u kojoj je posle niza vojnih modela pušaka vrlo brzo usavršavanih, jedan od osnivača, Paul Mauzer konstruisao 1898. godine "Model 98", iz koga su srazmerno malim izmenama, pre svega na okidaču i kočnici, zatvaranjem udubljenja za palac i savijanjem ručice zatvarača na dole, nastali mnogobrojni modeli lovačkih karabina, među kojima i naš Zastava Mod. 70. Model Mauzera "66S" konstruktivno se najviše udaljio od osnovnog "Mauzera 98". Vidi Gehmann Walter, vidi lovački karabini.

MC (CKIB SOO), skraćenica za Centralni Konstruktivno-istraživački Biro Sportskog i Lovačkog Oružja osnovan 1946. godine, počeo je proizvodnju visoko kvalitetnog, uglavnom ručno rađenog lovačkog oružja pod nazivom "MC". Danas su najpoznatiji modeli bok-dvocevke MC 108, bok-dvocevke MC 109 i klasične dvocevke MC 111. Poslednje dve su sa Holland Holland mehanizmom, prva visoke, a druge dve najviše klase, na nivou najboljih engleskih i belgijskih dvocevki. Vidi fino oružje.

MEHANIZMI PALJENJA PRELAMAČA, razlikujemo 1) mehanizme kod kojih je čekić spolja (orozare) i 2) kod kojih čekić leži skriven u puščanoj glavi (hamerles).
1) Mehanizmi orozara su ili sa glavnom udarnom oprugom ispred čekića ili kod starijih tipova, iza njega 2) Najpoznatiji sistemi kod hamerles mehanizama su a) mehanizmi na pločicama sa strane puščane glave, kao odlični i vrlo poznati Holland & Holland ili neka od njegovih uprošćenih verzija. Lako ćemo ustanoviti da su ovi mehanizmi u principu isti kao kod orozara sa oprugom ispred čekića, samo što su čekići sa spoljne strane premešteni na unutrašnju stranu pločice. Mehanizam Holland & Holland na skupom oružju te fabrike i njegove malobrojne varijante i kopije u puškama drugih proizvođača koje po pravilu nazivamo "a la Holland Holland", odlikuju se lakom dostupnošću za čišćenje i podmazivanje, mekim okidanjem i posebnom "polugom za zaustavljanje" koja u slučaju incidentnog skliznuća nokta okidača (pad puške, udarac kundaka o zemlju), automatski zaustavlja čekić u njegovom hodu ka udarnoj igli; b) mehanizam Anson & Deeley, pouzdan, kratak, kod ovog sistema okidači su najbliže čelu puščane glave, teško je dostupan čišćenju; c) sistem "Blitz" je najjeftiniji. Najskuplji je Holland & Holland, iza njega "Anson & Deeley" pa "Blitz". To je samo uslovno tačno i zavisi od kvaliteta rada. "Holland & Holland sistem na jeftinim španskim puškama sigurno nije bolji i pouzdaniji od "Blitz" sistema na Merkel bok dvocevkama. Zahtev postavljen pred sve tipove mehanizama je isti: snaga opruge, odnosno udarac igle u kapislu, mora da bude dovoljna da metak uvek opali. Dovoljna snaga za opaljivanje se lako proverava: ispaljenu čauru postaviti uspravno na ogoljenu puščanu glavu, tačno iznad otvora udarne igle i povući okidač. Ako čaura poleti uvis 50 cm i više, udarac je dovoljan.

MEHANIZMI PRELAMAČA ZA LAKO IZVLAČENJE, u uslovima lova daleko od civilizacije, izvlačenje mehanizma iz puške radi čišćenja ili zamene polomljene opruge ima veliki značaj. Mehanizmi na pločicama se lako skidaju. Isto važi i za "Blitz" sistem. Za "Anson" sistem gde to predstavlja problem, belgijska firma F. Courally i engleska Westley Richards za svoje modele pušaka za tropski lov, povezuju razdvojene delove mehanizma jednom pločicom u celini, koja se lako vadi iz prorezane šupljine u puščanoj glavi i po potrebi zamenjuje.

MERKEL bok dvocevke, omiljene diljem sveta, proizvode se u modelima: 200E, osnovni model sa malom arabesknom gravurom; model 201E sa malom lovačkom gravurom; model 203E, sa bogatom lovačkom ili finom arabeska-gravurom; Model 303E, sa dubokom reljefnom gravurom sa scenama iz lova. Svi ovi modeli izrađuju se u kalibrima 12, 16 i 20, dok po želji mogu da imaju standardna dva okidača (obarače) uz doplatu ili jedan okidač koji opslužuje obe cevi. Model 200E i 201E imaju mehanizam sistema "Blitz", dok Model 203 ima mehanizam "a la Holland Holland". Sva tri modela imaju pouzdane ejektore sa spiralnim oprugama, a donji ključevi nemaju poprečnu rezu. Najskuplji Model 303E takođe je sa mehanizmom sistema "a la Holland Holland" i sa ejektorima istog sistema, postavljenim u predkundačić, takođe sa okidačima po izboru, ali sa donjim ključevima ojačanim poprečnom rezom. Svi modeli imaju gornje ključeve tipa dvostruki Greener. Takođe, svi modeli izuzev ako su u kalibru 20, mogu da se isporuče i kao kombinovane puške, koje u donjoj cevi mogu da imaju po izboru, kalibre