A, B, C, Č, D, E, F, G, H, I, J, K, L, M, N, O, P, R, S, T,U, V, W, Z, Ž

ABC, najnovija zrna za kuglare, konstrukcija ljubljanskog univerzitetskog profesora dr France Avčina, danas u isključivoj proizvodnji austrijske fabrike Hirtenberger, predstavlja pravu revoluciju u konstrukciji zrna. Sve novije konstrukcije zrna, H-Mantel /RWS/, Breneke TUG i TIG, NORMA PPC i Alaska i čitav niz drugih, imale su za cilj da osiguraju izlaznu ranu, a time i odlučujuće efikasan parni šok-efekat, kao i krvni trag, mada nisu to uvek uspevale. Osim toga, veći deo prednje polovine zrna raspadao se u krupnije ili sasvim sitne deliće košuljice i olova, koji su obezvređivali meso divljači. ABC-zrno nije sastavljeno od valjka olova presvučenog košuljicom /Tombak/, već je celo od solidnog valjka Tombaka sa rupicom na vrhu i u krst profrezovanog prednjeg dela zrna, što je osiguravalo pravilno rascvetavanje prednjeg dela zrna u četiri krilca, povećavalo prečnik prostrelnog kanala za 2,5 - 3 prečnika kalibra zrna i uvek pravilo izlaznu ranu, iznoseći iz tela divljači čak oko 90 odsto osnovne težine zrna. ABC-zrno podjednako je efikasno u lovu i sitnije i krupnije divljači, što se dokazalo u oglednom višegodišnjem odstrelu nekoliko stotina grla u podunavskim lovištima "Jelen".

ACCELERATOR zrna, konstrukcija Remington, proizvode se samo u kalibru .30 /30-30, .308 Win i .30-06/. Sastoje se od zrna kalibra 5,6 mm, težine 55 grena /3,56 grama/, stavljenog u plastičnu oblogu kalibra .30, koja se posle izlaska iz cevi odvaja od zrna. Brzina zrna je vrlo visoka, čak 1250 m/s, ali preciznost nije uvek zadovoljavajuća. U većini evropskih zemalja, upotreba akceleratora zrna nije dozvoljena.

AMBOS, kapisla sa ugrađenim nakovnjem. Udarcem igle u spoljni deo kapisle, eksplozivna masa biva pritisnuta uz nakovanj i upaljuje se. Sve kapisle za patrone sa sačmom, sve američke i danas veći deo evropskih karabinskih metaka, snabdevene su kapislom sa ambosom, jer je dekapisliranje i ponovno kapisliranje čaura mnogo jednostavnije nego kod Berdan kapisle. Ovakve kapisle se ponekad nazivaju i "Boxer".Vidi kapisla.

ANSON & DEELEY, mehanizam opaljivanja kod pušaka-prelamača. Većina klasičnih dvocevki /ne Bok!/ i manji broj trocevki ima ovaj, engleski mehanizam vrlo cenjen zbog jednostavnosti, sigurnosti i mekog odapinjanja okidača. Ceo se nalazi u isfrezovanim šupljinama u glavi puške, čime je ona unekoliko oslabljena. Ako se rade puške-kuglare ovog sistema u snažnim /tropskim!/ kalibrima, koji izazivaju visoke barutne pritiske, puščana glava /baskula/ se gradi od najboljih čelika i posebno ojačava.

ANTICORRO, vrsta čelika cevi čehoslovačke fabrike čelika POLDI /između dva rata/, otporan na rđu. Vidi vrste čelika cevi.

ANTINT, vrsta čelika cevi austrijske fabrike čelika BOEHLER, vrlo cenjen, takođe otporan na rđu. Vidi vrste čelika cevi.

ATMOSFERA, tehnička atmosfera, pritisak od 1000 kg/cm2 kojom je bio označavan barutni pritisak, zamenjena je u savremenoj balističkoj literaturi izrazom "bar".

AUTOMATSKA KOČNICA, najčešće deluje samo kao kočnica okidača i aktivira se pri svakom prelamanju puške pomeranjem gornje poluge, poznate pod nazivom "Toplever". Mnogi lovci isključuju automatsku kočnicu, jer žele ili su naučili da pripremu puške neposredno pred pucanje čine svesno. Skupe puške najčešće nemaju automatsku kočnicu. Vidi fino, skupo, luksuzno oružje.

BAKARNA KOŠULJICA ZRNA, zapravo košuljica zrna od legure bakra. Uobičajena je kod karabinske municije američke proizvodnje. U evropskoj tradiciji proizvodnje municije, košuljice zrna su od železnog lima, niklovane ili bakarisane. Zbog boljih svojstava, za košuljice zrna i u Evropi se sve češće upotrebljavaju legure bakra. Vidi tombak.

BALISTIČKA KRIVULJA, parabolični let zrna koji predstavlja put zrna od napuštanja usta cevi do doticanja zemljine površine. Na oblik balističke krivulje utiču:
a) početna brzina zrna;
b) zemljina teža;
c) pravac, odnosno ugao, pod kojim je zrno napustilo cev;
d) otpor vazduha;
e) okretanje zrna oko svoje uzdužne ose -derivacija.
Domet zrna je najveći ako je ugao cevi u odnosu na horizontalnu površinu zemlje 45°.

BALISTOL, ulje za čišćenje i podmazivanje oružja nemačke hemijske fabrike Ballistol-Klever. Više od 80 godina je najomiljenije sredstvo za čišćenje oružja kod evropskih lovaca. Rastvara kisele ostatke barutnih gasova, dobar za očuvanje cevi i mehanizma od rđe. Ne uklanja ostatke olova i bakarne naslage od zrna. Za tu svrhu, postoje posebna ulja.

BARUTNI PRITISAK, predstavlja silu izraženu u barima kojom barutni gasovi opterećuju dno čaure, zatvarač ili čeoni deo puščane glave i zidove cevi. Barutni pritisak u prvom redu zavisi od vrste i količine baruta. Što se barut brže upaljuje i izgara, utoliko brže raste i napon gasova. Zbog toga je veoma važno da je upaljivost i jačina kapisle usaglašena sa barutom, jer prejaka kapisla može /i kod normalnog punjenja odgovarajućom vrstom baruta/ da izazove preterani pritisak. Čak i da ne dođe do eksplozije puške, previsok barutni pritisak proizvešće povećanu brzinu zrna, a time i njegovu udarnu snagu, ali će upadljivo loše delovati na preciznost pogotka. Vrste baruta se pažljivo odabiraju prema kalibru, volumenu čaure, težini zrna. Ako lovac sam puni svoju karabinsku municiju, mora se striktno pridržavati podataka koje navode svi veći proizvođači zrna i baruta. Neodgovarajuća vrsta baruta određene težine i sa zrnom od, recimo 12 grama, može da proizvede barutni pritisak od 4000 bara, a da zrnu da brzinu od svega 450 m/s, dok će odgovarajući barut iste težine punjenja i zrna iste težine dati početnu brzinu od 720 m/s, pri pritisku od svega 2700 bara. Tako na primer, nema tog karabina koji će izdržati normalnu težinu punjenja, ali sasvim neodgovarajućeg baruta -kao što je naizgled veoma sličan barut za sačmarsku municiju, (koja zbog malog otpora pri prolasku sačme iz čaure, malog trenja u prolasku sačme kroz cev i široke duše cevi zahteva vrlo upaljiv barut). Obrnuto, metak za sačmu napunjen lenjim, progresivno gorećim karabinskim barutom, neće proizvesti gotovo nikakav pritisak i prosuće sačmu nedaleko od usta cevi. Pritisak barutnih gasova, pri istom punjenju, povećava se sa težinom zrna. Određeno barutno punjenje, predviđeno za zrno od 10 grama, mora da bude odgovarajuće smanjeno, ako se ovo zrno zameni težim. Pritisak zavisi i od koraka -žljebova, njihove dubine i širine, što je, na sreću, prevaziđeno međunarodnim standardima u proizvodnji oružja. Povećanjem barutnog punjenja ne povećava se pritisak pravolinijski, već na nesrazmeran način: povećanjem barutnog punjenja za 20 %, ne povećava se i pritisak za isti procenat, nego za 50-75 %. Zbog svega rečenog, treba se čuvati neukog poslovanja oko i sa municijom. Barutni pritisak sačmarskog metka kalibra 12 treba da bude oko 450 bara, kalibra 16 oko 500 bara i kalibra 20 oko 550 bara. Sačmarska Magnum municija razvija pritisak i do 900 bara. Pritisak barutnih gasova kod karabinske municije proteže se od 2800 bara kod metka .22 Hornet, do 3900 bara kod metka .300 Winchester Magnum. Uobičajeni pritisci kod srednjih "univerzalnih" kalibara su između 3000 i 3600 bara.

BASKULA, PUŠČANA GLAVA, deo puške prelamače u kome su ugrađeni mehanizmi paljenja i zabravljivanja puščanih cevi. Materijal puščane glave je železo, površinski cementirano kod boljih pušaka ili duraluminijum, koji se upotrebljava pre svega kod trocevki sa kuglom, ne prejakog kalibra. Vidi donji ključevi prelamača, vidi purdey.

BAYARD, fabrička marka za proizvode fabrike oružja "Ancients Etablissements Pieper - Liege". Ova poznata belgijska fabrika oružja proizvodi izvrsne lovačke dvocevke srednje klase sa najboljim načinom spajanja cevi "Demibloc", poluautomatske malokalibarke i pištolje. Vidi spajanje cev kod višecevnih pušaka.

BENCHREST - STRELJAČKA DISCIPLINA, u SAD veoma popularna, širi se u novije vreme i u Evropi. U Benčrest gađanju koje se izvodi uvek u ležećem stavu sa teškim puškama, oslonjenim na podmetače od džačića peska, mete se nalaze najčešće na udaljenostima od 100, 200 i 300 jardi. Ne obračunavaju se pogoci u "crno", nego se zahteva najmanje rasturanje zrna u seriji. Strelci svoju municiju pune gotovo isključivo ručno, mereći barut najpreciznijim vagama. Barutno punjenje fabričke municije ne meri se težinski, nego volumenski, tako da je preciznost -iako u lovu dovoljna, manja nego kod ručno punjene municije. Danas se u Benčrest takmičenjima najčešće upotrebljavaju kalibri .22 PPC, koji su blago izmenjene kopije ruskog metka 5,45x39, takođe poznatog po izuzetnoj preciznosti. Slika pogotka pet metaka na 200 jardi u Benčrest takmičenjima često ne pokazuje veće rasturanje od 5-6 mm, a merenje se vrši na stoti deo milimetra.

BERDAN, kapisla pre svega za kuglare, nema nakovanj, jer je nakovanj deo čaure tog tipa. Berdan kapisla izlazi iz upotrebe jer je nepodesna za rekapisliranje čaure. Vidi ambos, vidi kapisla.

BERETTA Pietro, jedna od najstarijih i najvećih italijanskih fabrika oružja u oružarskom gradu Brescia (Breša), poznata po vrlo solidnim bok-dvocevkama i poluautomatskim pištoljima od kojih je novi model "92 F" sa 15 metaka kalibra 9 mm Para i obostranom kočnicom preuzela američka armija, namesto svog čuvenog Kolta 1911 ACP. Posetite internet adresu www.beretta.it.

BLITZ, mehanizam opaljivanja koji se najčešće sreće kod trocevki i bock (bok) dvocevki. Ceo mehanizam se nalazi na pločici koja zatvara donji deo puščane glave. Odvrtanjem dva šrafa, kompletan mehanizam je lako izvaditi iz puščane glave, radi čišćenja ili eventualne popravke. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

BOCK, /bok/ -kombinovana dvocevka, dvocevka sačmarica, dvokuglara. Položaj jedne cevi iznad druge potiče još iz XV veka. Stariji je od horizontalnog položaja cevi dvocevke. Kasnije je "zaboravljen". Bok položaj cevi ponovo je oživljen pre svega zbog statički boljih rešenja: cev kojom se prvo, prema tome i najviše puca je u donjem položaju i potpuno uklopljena u glavu puške. Položaj cevi je upravan na taban puščane glave i vertkalnu liniju kundaka. Puška zato pri pucanju znatno manje iskače iz pravca ciljanja, nego kod klasične dvocevke sa horizonatlno postavljenim cevima. Puniji predkundak omogućuje levoj ruci strelca da bolje vodi pušku, vidokrug oko jedne cevi znatno je širi nego kod horizontalne dvocevke. Sve ovo čini bok-dvocevku sačmaricu sve popularnijom. Među strelcima glinenih golubova bok-dvocevka je gotovo isključivo oružje. Za planinske i šumske lovce koji se zadovoljavaju jednom cevi za sačmu, kombinovana bok-dvocevka je idealno oružje: čvrsta i skladna, dozvoljava i primenu kalibra za kuglu u donjoj cevi  i najveće udarne snage ili najviše barutne pritiske. U tom slučaju, osim jakih donjih ključeva, gornji ključevi su obavezno dvostrani /dupli/ Greener ključevi. Bok-dvokuglare imaju iste konstrukcione prednosti kao i sve bok-puške i takođe se često proizvode i u najjačim, čak i u kalibrima namenjenim za lov tropske divljači. Kombinovane bok-dvocevke ponekad imaju obrnut položaj cevi. Ovo donosi izvesnu prednost, posebno pri gađanju preko optičkog nišana. Osa duše cevi za kuglu znatno je bliža končanici, dakle osi optičkog nišana, tako da je u slučaju nakrivljene puške pri pucanju, greška u pogotku manja. Vidi otklon pogotka pri nevodoravnom nišanu.

BOSS & Co, jedan od nekolicine britanskih proizvođača oružja čije se puške danas smatraju najboljim i najskupljim lovačkim oružjem na svetu. Primera radi, jedna klasična dvocevka sistema Holland & Holland u kalibru 28, proizvedena 1950. godine, a prodavana za oko 3000 USD, sada se ceni na više od 50.000 USD (podatak iz 1994. godine).

BRENNEKE Wilhelm, puškar iz Lajpciga, jedno od najvećih imena konstruktora koji su među prvima lansirali nove, snažne, visoko rezantne kalibre. Njegova čuvena serija sa dužinom čaure od 64 mm u karabinskoj verziji, odnosno 65 mm u verziji "R" za kuglare-prelamače, konstruisana je još u periodu 1910.-1917. godine u tri najpopularnija kalibra: 9,3 mm, 8 mm i 7mm. Metak 9,3 x 64 je izvanredan univerzalni kalibar za tešku divljač, uključujući i afričku /po performansama veoma je sličan poznatom .375 H & H Magnum/, odlični 8 x 64 S, malo zapostavljen zbog poplave novih konstrukcija, ali veoma dobar metak za svu evropsku krupnu divljač i 7 x 64, odnosno 7 x 65 R i danas popularni evropski "univerzalni" kalibar. Stari majstor Breneke bio je vrlo uspešan konstruktor i proizvođač lovačkog oružja, pre svega trocevki i jedne od prvih, veoma dobrih modifikacija Mauzera, ali je njegovo ime kod nas i u svetu najviše vezano za jedinačno zrno za sačmaricu toliko popularno, da se među lovcima sve mnogobrojne starije i novije konstrukcije jedinačnih zrna nazivaju zajedničkim imenom "breneke". Vidi jedinačna zrna, vidi torpedo zrna, vidi konstrukcija zrna.

BRESCIA, gradić u Italiji, centralno mesto za proizvodnju lovačkog oružja. U Breši se nalazi i Zavod za ispitivanje i žigosanje oružja i municije. Drugi se nalazi u mestu Gardone.

BROWNING, W. John, genijalni američki konstruktor oružja i municije Džon Brauning, konstruisao je još 1899. godine pištoljski metak 7,65 /američka oznaka .32 Automatic/ i danas verovatno najrašireniji pištoljski metak sveta. Uporedo je lansiran i pištolj njegove konstrukcije, a nešto kasnije, 1907. godine, konstruisao je i poznati pištoljski metak 6,35 /američka oznaka .25 Automatic/, kao i pištolj za taj metak, poznati Baby-Browning. Postoje mnogobrojne kopije Brauningovih modela proizvedene širom sveta, a osnovne principe njegovog prvog pištolja zadržale su i najsavremenije konstrukcije današnjih pištolja. Sve originalne konstrukcije Amerikanca Brauninga, razvijene su i proizvođene u belgijskoj fabrici oružja FN: pištolji, poluautomatske i "pump-action" malokalibarke, kao i veoma popularna poluautomatska petometka-sačmarica, čiji su sistem kasnije kopirale mnoge svetski poznate fabrike oružja. Posetite internet adresu www.browning.com.

BRUNIRANJE, spoljna zaštita oružja od korozije, ustvari je jedna vrsta dirigovanog rđanja spoljne površine cevi, izazvana određenim hemikalijama, koja posle poliranja dobija tamno plavu boju. Prva poznata bruniranja oružja, izazvana premazivanjem jodom, davala su mrko-smeđu boju /fr. brun/ oružju, tako da je to po tradiciji ostalo i u današnjem nazivu postupka. U novije vreme postoje i sredstva za brzo bruniranje /"Gun blue" i druga/ koja pre svega služe za popravku manjih oštećenih mesta na bruniranoj površini cevi.

BRZINA ZRNA, zavisi pre svega od količine i vrste barutnog punjenja i od kalibra i težine zrna, a zatim od niza drugih faktora, kao što su oblik zrna /vidi konstrukcija zrna Torpedo, dužina cevi/ žljebovi i dr. Brzina zrna označava se sa "V" čemu se dodaju "o" za brzinu na ustima cevi ili brojevi "50", "100" i dr. za brzinu  zrna na tim odstojanjima. Uobičajena je i oznaka "Vz" za brzinu zrna na cilju. Opadanje brzine zrna u letu uzrokovano je osim toga i poprečnim opterećenjem zrna. Brzina zrna ogleda se u razantnosti njegove putanje, pa danas razlikujemo spora zrna sa Vo do 700 m/s, zrna srednjih brzina od 700-800 m/s i visokorazantna zrna sa brzinom Vo preko 800 do više od 1000 m/s. Smatra se da zrna sa brzinom Vz od preko 800 m/s, pod određenim uslovima pri prolasku kroz telo divljači uzrokuju hidrodinamički pritisak na okolno tkivo, povećavajući njegov efekat.

BUŠENJE CEVI SAČMARICA, do druge polovine XIX veka bilo je cilindrično, dakle bez promene prečnika duše cevi od kraja ležišta do vrha cevi. Snop sačme bio je ravnomeran, ali srazmerno širok i efikasan domet nije prelazio 35m. Revolucionarno otkriće čokova pripisuje se profesionalnom lovcu divljih pataka i gusaka, Fredu Kimblu /Fred Kimball/ iz američke države Ilinois, koji ih je dugo eksperimentišući na povećavanju dometa svoje puške -neophodnog za tu vrstu lova, otkrio negde oko 1870. godine. Nešto kasnije W.W. Greener, poznati engleski proizvođač oružja, prvi je počeo serijski da proizvodi puške sa različitim tipovima suženja ili proširenja. Od stepena suženja čoka zavisi suženje snopa sačme. Tako uobičajena suženja za pun čok su najčešće od 0,9 do 1 mm, za tročetvrtinski čok oko 0,75 mm, za polučok od 0,45 - 0,5 mm, za četvrt-čok oko 0,25 mm i za poboljšani cilindar oko 0,1 mm. Što je sačma sitnija, efekti suženja čoka se bolje zapažaju, a raspored sačme u snopu je ravnomerniji. Pri krupnoći sačme od 4,5 mm, suženja snopa više i nema, a kod još krupnije sačme rasturanja su veća nego pri pucanju iz cilindrične cevi. Suženje snopa sačme označava se u procentima broja zrna sačme od 2,5 mm, koja se nađu u krugu od 75 cm, pri pucanju sa 35 m udaljenosti. Tako pun čok treba da unese u krug 70 % ukupne sačme u metku, tročetvrtinski čok 65 %, polučok 60 %, četvrt čok 55 %, poboljšani cilindar 50 odsto, a čist cilindar i standardno skeet-bušenje 35-40 %. Vidi paradoks bušenje cevi sačmarica, vidi promenljivi čokovi.

COLT /kolt/, fabrika svetski poznatih revolvera i pištolja u Hartfordu, Konektikat, USA. Osnivač Samuel Kolt, još kao šesnaestogodišnjak, otkrio je 1830. godine revolverski doboš, a već 1836. godine serijski je proizvođen šestometni revolver Colt mod. Texas Paterson, čija se vrednost na aukcijama penje i na 20.000 USD. Revolveri Kolta, uz Smith & Wesson i RUGER spadaju u najbolje oružje ove vrste na svetu. Tek u najnovije vreme ravnomerno im se priključio i nemački KORTH, odličan, ali zbog malih serija veoma skup. Najpoznatiji su noviji modeli Kolt revolvera "Anaconda" u kalibru .44 Magnum, skupi "Python" /pajton/ i umereniji u ceni "King Kobra" u kalibru .357 Magnum. Koltov pištolj Model 1911 u kalibru .45 Colt ACP, bio je više decenija službeno oružje američke armije, poznat kao Colt Government. Posetite internet adresu www.colt.com.

CRNI BARUT, rani kineski izum, na početku srednjeg veka prenet u Evropu. Sastoji se od 75 % šalitre, 12 % sumpora i 13 % drvenog uglja -ćumura. Za drveni ugalj upotrebljava se jovovo, vrbovo i lipovo drvo. Ovlažena masa se izmeša, isuši, istuca i prosejava kroz sita da bi se odvojile čestice željene krupnoće. Na kraju, barutu se dodaju male količine grafita za oblaganje površinskih delova čestica, čime se povećava otpornost na vlagu. Prosečna punjenja metka za sačmu crnim barutom su 4,8 do 5 grama uz 32 grama olova u kalibru 12, 4,3 do 4,5 grama uz 28 grama sačme u kalibru 16 i 3,8 do 4 grama baruta uz težinu sačme od 25 grama za kalibar 20. Dobra osobina ovog dovoljno efikasnog ali zastarelog baruta /"oblik" dima, smrad, osetljivost na vlagu/ je to da pogreške u punjenju ne izazivaju opasna povećanja barutnog pritiska.

CRVENA ZASTAVA -Kragujevac, fabrika oružja nastala još u XIX veku na temeljima nekadašnje topolivnice. Danas od lovačkog oružja proizvodi odlične lovačke karabine Model 85 u malim kalibrima .222 Remington, .222 Remington Magnum, .223 Remington, 7,62 x 39 i 22-250 Remington /zvani "Mini Mauzer"/ i karabin Model 70 za srednje i "Magnum" kalibre: .22-250 Rem; 6 mm Rem; 6,5 x 57; 7x 57; 7 x 64; .243 Win.; .25-06; .270 Win.; .308 Win; .30-06 Springfield; 8x 57 IS /ne "JS" -to je pogrešno!/, zatim .264 Win. Mag.; 7 mm Rem. Mag.; .300 Win. Mag.; kao i srednji tropski .375 H & H Mag. i teški tropski kalibar .458 Win. Magnum. Sa dve lovačke sačmarice ZASTAVA je imala manje sreće: one nisu otišle na strano tržište pre svega zbog lošeg "finiša". To su klasična dvocevka Model 75 u kalibru 12 i 16 i bok-dvocevka Model 80-A u kalibru 12, sve u dužini ležišta metka od 70 mm. Mehanizam klasične dvocevke je poznati "Anson", a mehanizam bok-dvocevke je sopstvene konstrukcije. Cevi su od dobrog hrom-vanadijum čelika, tvrdo hromirane iznutra, a puščana glava je iz jednog komada. Čokiranje cevi je standardno: leva, odnosno gornja cev -pun čok, a desna odnosno donja cev -polučok. Pištolji Model 700 u kalibru 7,65 i 9 mm Browning i Model 57 u kalibru 7,62 mm "TT" i 9 mm Luger/Para. Revolver se u zadovoljavajućem kvalitetu proizvodi sa cevi dužine 2,5 inča /64 mm/, 4 inča /102 mm/ i 6 inča /152 mm/ sa oznakom modela "1983". Vidi Kragujevac. Posetite internet adresu www.zastava-arms.co.yu.

ČIŠĆENJE ORUŽJA, uslov za dug vek i očuvanu preciznost. Oružje je obavezno čistiti posle svakog pucanja, a ako se duže vreme ne upotrebljava, onda još i jednom mesečno. Specijalna ulja za oružje, kao Balistol, domaći Sinol ili druga proverena dobra ulja, imaju baznu reakciju, neutrališu kisele ostatke baruta i stvaraju tanak zaštitni film između površine cevi i vazduha, štiteći time cev od korozije. Naslage olova u cevi sačmarica utoliko su veće, ukoliko je upotrebljeno obično, a ne tvrdo olovo. Nove, dobro iznutra polirane ili tvrdo hromirane cevi vrlo malo se zaolovljavaju. Naslage olova, izuzev kod tvrdo hromiranih cevi, uklanjaju se nauljenom najfinijom "čeličnom" /zapravo gvozdenom/ vunom ili mesinganom spiralnom četkom. Ostatke metala košuljice zrna u nažljebljenim cevima ne treba čistiti mehanički, jer to vremenom zatupljuje oštre ivice žljebova i puška postaje neprecizna. Ove naslage kod lovačkog oružja kojim se ne puca često, sporo se staraju, ali kada se primeti povećano rasturanje zrna, treba obavezno pribeći čišćenju specijalnim uljima koja sadrže hemijske rastvarače. Takvih ulja, nažalost, još nema na našem tržištu, a vojna ulja su nam nepoznata. Izdatak za jednu bočicu specijalnog ulja, na primer "Robla Solo" je minimalno, ali u kožnim futrolama, jer sadrže štavne materije koje izazivaju koroziju metala. Treba ga sačuvati na suvom mestu, tanko premazanog zaštitnim uljem i pokatkad ga kontrolisati uzimajući ga u ruke čistim, sasvim suvim /nikako znojavim!/ rukama. Vidi balistol, vidi zaolovljavanje cevi.

DABROV REP, predkundak sačmarica sa horizontalnim cevima, širi i puniji nego predkundak klasičnih dvocevki za "skit" i "trap" na strelištu, zbog zaštite ruke od pregrejanih cevi. Sve češće je u upotrebi i kod lovačkih pušaka zbog ugodnog osećaja punije šake one ruke koja vodi cevi sačmarice pri pucanju na divljač u pokretu. Vidi kundak, vidi preticanje pri pucanju na divljač u pokretu.

DAMAST, puščane cevi ranije proizvodnje, predviđene gotovo isključivo za pucanje crnim barutom, proizvodile su se na taj način što su svežnjevi upredene žice /na nemačkom "draht" i otuda naš iskvareni naziv "drotara"/ od čelika i železa obavijene oko čelične šipke željenog kalibra i kovanjem "na vruće" međusobno spajane. Osim običnog damasta postojale su cevi kovane od različitih upredenih materijala, koje su posle poliranja imale veoma lepe šare, kao ružin damast i još cenjeniji i skuplji francuski Bernard Moire i Laminette Damast ili engleski Laminated Steel. Kada je počela era bezdimnih baruta sa njihovim visokim barutnim pritiscima, proizvođeni su i skuplji i bolji damast-materijali isprobani i žigosani za bezdimni barut.

DIOPTER, uređaj na ranijim lovačkim ali i savremenim streljačkim karabinima je pomoćni, oku najbliži nišan sa malom rupicom, čija je uloga da učini istovremeno oštrim i zadnji nišan i mušicu, što je pri punom otvoru oka nemoguće. Kod streljačkih pušaka, diopter ima još i važnu ulogu produženja vizirne linije.

DOBOŠ-MAGACIN, za lovačke karabine uveden je prvi put kod Manliher-Šenauer karabina i kod novijeg Štajer-Manliher modela, kao i kod američkog karabina SAVAGE Mod. 99. Spaja prednosti niske forme magacina Mauzera sa "cik-cak" položajem metaka, koji u punjenju bivaju iskosa gurani u cev, sa prednostima povoljnog jednorednog položaja metaka, ali čiji su magacini zbog toga neugodno visoki. Kod magacina Mauzera, posebno ako se upotrebljava municija sa tupim, olovnim vrhom, dešava se da dođe do zastoja ili još češće oštećenja mekog olovnog vrha prilikom kosog uguravanja u ležište metka, što nepovoljno utiče na preciznost takvog metka.

DONJI KLJUČEVI PRELAMAČA, su najvažniji deo u mehanizmu pričvršćivanja cevi sa glavom puške /baskulom/. Ako su ključevi dvostruki, standardnog oblika ili čak jednostruki, ali široki i masivni i ako su od odličnog materijala i maksimalno dobro "upasovani", sasvim su dovoljni da i bez gornjih ključeva obezbede sigurnost i dug život puške. To važi pre svega za dvocevke-sačmarice, kao na primer čuvena, klasična dvocevka, Winchester Mod. 21, ali i za klasične dvokuglare, belgijske "Dumoulin" i "Chambord" i to u kalibrima 7x65 R, 9,3 x 64 i čak .375 H & H Magnum. Dvostruki donji ključevi, ali pojačani gornjim, Purdey ili još bolje Greener ključem, već i kod oružja srednje klase, osiguravaju stabilnost veze između cevi i puščane glave. Donji ključevi, zapravo samo šipovi bez poprečne reze, kako vidimo kod Merkel bok dvocevki, kombinovanih dvocevki i dvokuglara u modelima 200, 201 i 203, dovoljni su čak i za kugle jakih kalibara, ali samo uz uslov snažnih gornjih dvostrukih Greener /griner/ ključeva.

DUBOREZ NA KUNDAKU, katkad se vidi na finom oružju, pre svega zulskom /nemačka/ i ruskom, najčešće predstavlja likove divljači ili scene iz lova. Mogu da budu lepe i skupocene puške, koje ipak pre dolikuju izložbenim eksponatima ili ormanima za oružje, nego lovištu.

DUM-DUM, popularan naziv za sva zrna koja se zbog posebne konstrukcije prednjeg dela /u prvo vreme samo sa rupom na vrhu/ deformišu pri prodoru kroz telo divljači. Ovaj, inače engleski naziv nema više svrhe, jer su sva lovačka zrna ovako konstruisana. Ona nikada nisu ni imala neko eksplozivno punjenje u vrhu, na šta bi upućivala onomatopeja tog izraza /"dum"/ pri pucanju i /"dum"/ na cilju. Veza je sasvim slučajna: nekadašnja engleska kolonijalna vojska u Indiji, u mestu DUMDUM /oblast Kalkute/ imala je fabriku municije. Vidi konstrukcija zrna.

DUPLIRANJE, izraz koji u našem lovačkom jeziku ima dva značenja: 1. pojava da se kod višecevnih pušaka na pritisak jednog okidača dogodi da i druga cev istovremeno opali. Lovac često samo oseti nenormalno jako trzanje puške i tek pri često otežanom prelamanju ustanovi da su oba metka opaljena. Kod novih /jeftinih/ pušaka to je uvek fabrička greška, koju treba odmah reklamirati. Kod starih pušaka u pitanju je istrošenost unutrašnjih delova mehanizma, ponajpre zuba koji drže okidač. 2. Naknadno pucanje iz druge cevi, ako je prvom divljač promašena ili ranjena.

DUŽINA CEVI, 1. Kod cevi kuglara imaju izrazitu prednost pre svega kod pucanja preko nišana i mušice /vojničke puške!/ zbog duže vizirne linije, gde se greške u nišanjenju manje izražavaju. Ova prednost je, razume se, bez značaja, ako se puca kroz optički nišan. Prednost dugih cevi je i u boljem iskorišćavanju barutnih gasova, tako da su brzina, a time i udarna snaga zrna istog metka nešto veće. U lovačkoj praksi gde pre svega odlučuje dobar pogodak, zrnom odgovarajućeg kalibra, ova mala prednost dugih cevi nije od velikog značaja. Veći značaj uvek ima veća spretnost u rukovanju oružjem s normalnom dužinom cevi. Normalnom dužinom cevi kod oružja srednjih kalibara smatra se 60 cm, bez obzira da li je u pitanju lovački karabin ili kombinovana dvocevka, trocevka ili dvokuglara, sa izuzetkom kalibra 7 x 64 odnosno 7 x 65 R gde se često upotrebljava cev od 65 cm. Sevi Magnum kalibra /ne računajući Magnum karabine malih kalibara/, zahtevaju cevi od 65 i više cm, pre svega zbog progresivnih baruta, koji sporije sagorevaju i sa kraćom cevi ne uspevaju da iskoriste svu pogonsku snagu barutnih gasova. Dužina cevi, pogotovu manjih kalibara, nema nikakav uticaj na preciznost puške. Karabin Manliher-Šenauer 6,4 mm, ima cev dugu samo 45 cm. Obimni ogledi sa istim karabinom i istim metkom, ali sa dužom cevi od 57 cm, nisu pokazivali nikakvu razliku u preciznosti. Ovo je očito, posebno kod kalibara 7 mm i manjih, jer imaju manji korak žljebova, koji zrnima tih kalibara osiguravaju dovoljan broj okretaja oko svoje uzdužne ose, čime se obezbeđuje stabilnost zrna u letu. Već kod dužine cevi od 60 cm, a pogotovo kraćim, pri pucanju municijom jakih punjenja u sumraku, vatra na ustima cevi može da zaslepi strelca i -za nekoliko dugih sekundi -onemogući da ponovo puca na divljač, ako je treba dostreliti.
2. Optimalne dužine cevi kod sačmarica su 70 - 76 cm za kalibar 12, 68 - 70 cm za kalibar 16, 65 - 67 cm za kalibar 30. Od cevi dužih od navedenih više je štete nego koristi jer se brzina sačme rapidno smanjuje. Kod cevi kraćih od normalnih, brzina sačme se takođe smanjuje ali znatno manje. Tako ako jedan isti metak kalibra 12 iz puške dužine cevi 70 cm daje sačmi brzinu Vo 377 m/s, sa cevi dugom samo 55 cm, Vo će biti 365 m/s, što je u lovu beznačajno. Međutim, trzanje puške biće nešto veće. Kako je razlika u brzini minimalna, udarna snaga pojedinačne sačme i njena probojna moć, praktično ne trpe ništa od /toliko/ kraće cevi. Rasturanje sačme ne zavisi od dužine cevi, nego od njenih čokova. Ipak, s puškama normalnih dužina cevi, nešto zbog duže vizirne linije, a više zbog boljeg zamaha pri gađanju divljači u pokretu -uspešnije se lovi.

DVOCEVKA SAČMARICA, puška sa obe glatke cevi u klasičnom ili bok položaju, standardno su naoružanje lovaca na sitnu divljač koji su uostalom najbrojniji. U slučaju potrebe i iz dvocevke se mogu ispaljivati jedinačna zrna, kao u lovu na divlje svinje, s tim što je neophodno prethodno utvrditi kako puška nosi ova zrna. Za gađanje glinenih golubova upotrebljavaju se najčešće, ali ne i obavezno, bok dvocevke teške 3,5 ili nešto više kilograma, sa cevima dugim oko 75 cm, za "trap" disciplinu, a sa nešto kraćim cevima i posebnim "skeet" čokovima, za tu disciplinu. Vidi bock, vidi brenneke, vidi bušenje cevi sačmarica, vidi mehanizmi paljenja prelamača, vidi preticanje pri pucanju na divljač u pokretu, vidi rasturanje sačme.

DVOKUGLARA, klasičnog ili bok položaja cevi, višestruko je skuplja od lovačkog karabina i sa pravom se smatra "kraljicom" lova na krupnu divljač, mada uz određene uslove. Prednost dvokuglare je značajna tamo, gde je veoma važno opaliti drugi metak neposredno posle prvog. To je, pre svega, u šumskim lovovima na divlje svinje, zatim na opasnu divljač ili kao tropsko oružje, gde je važniji drugi hitac opaljen neposredno posle prvog, nego treći ili četvrti hitac iz karabina, čije je repetiranje mnogo sporije, što može da bude odsudno. I u grupnom lovu divlje svinje (u hajkama), a pogotovu u lovu na opasnu /medved!/ ili tropsku divljač, puca se iz blizine, tako da je dvokuglara mnogo spretnija, njome se brže opaljuje drugi metak, jer nema repetiranja i puška se ne skida iz ramena. Nedostaci dvokuglare su, pre svega, u tome što je dve cevi mnogo teže upucati da biju u jednu tačku. Upucavaju se tako da se drugi metak ispaljuje nekoliko sekundi iza prvog, da bi se dobio dobar pogodak u isto mesto iz obe cevi. To je takozvano upucavanje "metak za metkom". Razlog za ovo je visoka temperatura koja se razvija u cevi, koja je prvo pucala, tako da nastaje njeno istezanje i krivljenje prema drugoj, hladnoj cevi, za koju je vezana. Dakle, druga cev ovako izvijena, mora da pogodi isto mesto kao i prva. Ta izvijanja, naoko nevelika, prouzrokuju teške promašaje, ako cevi nisu upucane na rečeni način. U prilikama, kada nije potrebno to, veoma brzo opaljivanje metka za metkom, lovački karabin je u velikoj prednosti, a metak iz njegove cevi, bila hladna ili topla, pogađa uvek u isto mesto. Jedna cev je i zbog toga preciznija i pogodnija za daleka gađanja, za koja dvokuglara nije predviđena.

DWM, poznata nemačka municija za lovačke kuglare, inventor i proizvođač nekoliko uspešnih konstrukcija zrna, nerđajućih kapisla Nicorro, dugogodišnji isključivi proizvođač Breneke-municije sa zrnima TIG i TUG, u godinama posle Drugog svetskog rata pretopila se u druge industrije municije i ne postoji više kao ime.

EIBAR, grad u Španiji, centar industrije oružja sa velikom industrijom pištolja i revolvera srednje klase, kao i lovačkih dvocevki, takođe srednjeg kvaliteta, ali elegantnih i dopadljivih, a pritom višestruko jeftinijih od pre svega engleskih uzora. Sedište državnog zavoda za ispitivanje i žigosanje oružja. Vidi Brescia, vidi Ferlach.

EJEKTOR, uređaj koji pri prelamanju dvocevke sačmarice ili kuglare automatski izbacuje jednu ili obe ispaljene čaure. Najbolji ali i najskuplji su ejektori sistema Holland & Holland, čiji je mehanizam u vidu dva mala čekića pod oprugom smešten u predkundačić puške. Ejektor izbacuje ispaljene čaure iza strelca i ostavljajući prazna ležišta metka, omogućuje bržu pripremu za ponovno pucanje. Jeftiniji u proizvodnji, ali takođe veoma sigurni su ejektori sa spiralnim oprugama, smešteni između cevi, što je uobičajeno kod Merkel bok dvocevki. Ejektori imaju svoju vrednost kod dvocevki kuglara, kod sačmarica pri gađanju glinenih golubova i u dvocevkama, namenjenim lovovima fazana i zečeva u prigonu, gde se mnogo i često puca. /U takvim lovovima u nekim davnim vremenima, iza strelca je stajao punjač druge puške, koja je morala da bude u svemu identična prvoj./ Ejektori svakako nisu neophodni u današnjim, "normalnim" lovovima.

EKSPLOZIJA PUŠKE, pri upotrebi ispravne puške novije proizvodnje i razume se, žigosane za upotrebu bezdimnog baruta, gotovo je isključena. Ako do eksplozije puške ipak dođe, razlozi mogu da budu:
1. Suviše veliki barutni pritisak zbog preteranog punjenja, pucanje neodgovarajućim i nepoznatim barutom, punjenje karabinskog metka bezdimnim barutom za sačmarice. U ovakvim slučajevima eksplodira ležište metka, delovi puščane glave ili zatvarača karabina. Pri punjenju metka, bilo sačmom ili karabinskog, mora se imati u vidu da 10 % veće punjenje od normalnog neće proizvesti 10 % veći pritisak, nego 50 % veći pritisak ili veći.
2. Zbog starog, dotrajalog ili uopšte loše urađenog oružja;
3. "Rascvetavanje" cevi u prvoj trećini ili pri samom vrhu, posledica je zapušenja cevi blatom ili čak snegom;
4. Eksplozija kundaka kod pušaka prelamača nastaje ako je igla predugačka i probija kapislu, načinivši rupu na kapisli veću nego što je sama igla pokriva. U tom slučaju barutni gasovi se vraćaju velikom silinom unatrag, oštećujući mehanizam i kundak puške, koji je u delu kojim se povezuje sa glavom puške, već oslabljen;
5. Ako je prethodno opaljeni metak imao upadljivo slab pucanj, treba obavezno pogledati da nije čep ostao u cevi. Čep, kao prepreka u sledećem opaljivanju, dovoljan je da izazove naduvavanje ili eksploziju cevi ispred mesta na kome je bio zaglavljen. Vidi barutni pritisak.

EXPRESS municija, upotrebljavala se krajem prošlog veka u kalibrima od 9,3 do 14,6 mm sa olovnim zrnom punjena crnim barutom. Zbog mekog materijala zrna zahtevala je posebno duboke žljebove.

ELEKTRIČNO PALJENJE METKA, zanimljiv ali za sada napušten eksperiment, pri kome je inicijalno paljenje barut dobijao iskrom iz visokonaponske baterije smeštene u kundak. Kapisla i mehanizam paljenja ne postoje. Vreme između aktiviranja okidača /zapravo dugmeta/ i ispaljivanja metka je neuporedivo kraće, što bi imalo značaja i u uslovima lova, a pogotovo u streljaštvu. Izum tipičan za današnje raketno naoružanje, naišao je na žestok /i razumljiv/ otpor lovačke tradicije, ali i industrije oružja i municije u svetu.

ELOKSIRANJE PUŠČANIH DELOVA, u oružarskoj industriji, pre svega u cilju olakšavanja težine oružja, pre svega trocevki, često se kao materijal puščane glave upotrebljava duraluminijum /94 % aluminijuma i mali procenat bakra, mangana i magnezijuma/ čija je čvrstoća jednaka ili čak veća od železa, ali s malom otpornošću na habanje, tako da su na napadnutim mestima neophodne čelične vođice. Površina duraluminijuma ne može da se brunira, tako da se posebnim postupkom boji crno ili sivo, čime se postiže i određeno površinsko otvrdnjavanje materijala. Taj postupak je nazvan eloksiranje.

FERLACH-BOROVLJE, gradić u Austriji, u neposrednoj blizini granice sa Slovenijom, svetski je čuveno mesto oružarske industrije, isključivo lovačkog oružja. Sastoji se od većeg broja malih oružarskih radionica, čiji su vlasnici istovremeno i glavni majstori, većinom Slovenci. Kroz Borovlje teče rečica Borovnica, a jedan od najpoznatijih puškara zvao se Borovnik. U nemogućnosti da se ovim, tradicionalno usitnjenim načinom poslovanja, suprostave industrijskim gigantima, borovljanski majstori su pribegli najboljem rešenju:prestali su da proizvode jeftino oružje. Danas rade samo najskuplje, u velikoj meri ručnim radom proizvedeno oružje, po meri i želji kupca. Specijalitet Borovljana je bok driling: gore sačma, dole jaka kugla, najčešće 5,6 x 35 R Hornet. Na ferlašku proizvodnju u velikoj meri je oslonjena poznata "Puškarna Kranj". Vidi fino oružje, vidi trocevka, vidi gravura.

FILCANI ČEPOVI, pre pojave plastičnih čepova u upotrebi su bili jeftini i uglavnom loši i tvrdi čepovi od presovane papirne mase i skuplji parafinisani filcani čepovi, dovoljno elastični da meko pokrenu sačmu u prvom potiskivanju barutnih gasova, tako da sačma u velikoj meri sačuva svoj oblik što je od velikog značaja za njen pravilan let. Za normalne uslove lova, filcani čepovi se i danas smatraju najboljim. Vidi plastični čepovi, vidi rasturanje sačme.

FINA MUŠICA - GRUBA MUŠICA, pri pucanju preko nišana i mušice odstupanja od poravnate mušice imaju iste posledice kao pri pucanju sa optičkim nišanom. Izuzetak čine česte greške pri pucanju preko nišana i mušice /uz jako suncem obasjanu mušicu odozgo ili sa strane/.

FINO, SKUPO, LUKSUZNO ORUŽJE, uz ovakvo oružje se podrazumeva pojam "ručni rad", što treba sasvim uslovno shvatiti. Najveći procenat puščanih delova, cevi, puščana glava, unutrašnji delovi mehanizma proizvedeni su mašinski, izuzetak čini jedino kundak, koji je najvećim delom, stvarno ručni rad. Finoću jedne puške čini broj radnih sati i kvalifikacija radnika koji obavlja onaj naknadni deo posla: ručnu obradu tih delova, njihovo upasovavanje i konačno sklapanje puške. Međutim, ni to nije bezuslovno tačno. Neke od skupih pušaka, kao na primer poznata FN-bok dvocevka ili u još većoj meri WINCHESTER dvocevka Mod. 21 /samo ona/, gotovo potpuno su mašinski rađene, ali najskuplje mašine, izbor najvrsnijih radnika i česte i stroge kontrole u toku proizvodnog procesa osiguravaju najmanje moguće tolerancije u izradi delova, što najviše i čini jednu pušku finom i skupom. Ipak, najveći deo najfinijih i najskupljih pušaka dorađuju dugo i pažljivo najbolji majstori. Čuvene engleske puškarske, više radionice nego fabrike, kao Purdey, Boss, Holland & Holland ili belgijske Lebeau-Courally, Francotte, Forgeron.

FLOBERT, pariski puškar koji je negde 1855. godine lansirao mali i slab metak "za baštensku upotrebu" 6 mm i 9 mm sa ivičnim paljenjem, kao i oružje za tu municiju. Oružje i municija za ova dva kalibra proizvode se i danas.

FN, skraćenica od Fabrique Nationale d’Armes de Guerre u Liježu, najvećoj fabrici oružja u Belgiji. Proizvodi lovačke dvocevke, lovačke karabine i automatske pištolje po konstrukcijama Browning, vrlo dobrog kvaliteta, a kasnije i veoma cenjenu bok-dvocevku serije B-325 u više modela, samo u kalibru 12 i dvokuglaru iste konstrukcije u kalibru 9,3 x 74R. Fabrika je poznata i po proizvodnji ratnog oružja. Vidi Browning, vidi Liege.

FROMMER, klasična dvocevka sačmarica mađarske proizvodnje, veoma dobre izrade i originalne konstrukcije /Rudolf v. Frommer/, sa sigurnim i dobro konstruisanim ejektorima koji su se, po potrebi, stavljali ili izvlačili iz predkundačića.
Odlikovala se jakim čokovima, što je u uslovima ravničarskih lovova na otvorenim površinama bilo i poželjno. Današnja mađarska dvocevka poznata kao model Pusta, već nije istog kvaliteta, standardne je Anson & Deeley konstrukcije sa dvostrukim donjim ključevima i gornjim Greener ključem.

GEHMANN Walter, trgovac oružjem i oružar /Štutgart i Konstanc/ višegodišnji prvak sveta u gađanju vojničkom puškom, konstruktor današnje vom Hofe karabinske municije i veoma uspelog zatvarača za lovačke karabine vrlo kratkog hoda koji čini karabin iste dužine cevi, 9 cm kraćim i sa lakom i jednostavnom izmenom cevi različitih kalibara. Ove karabine, kao svetski hit, proizvodi poznata fabrika Mauser, pod nazivom "Mauser 66 S".

GEVELOT /ževelo/, kapisla za bezdimni barut sa Ambosom, široko rasprostranjena u svetskoj industriji municije za lovačke sačmarice.

GRAVURA oružja, način njegovog ulepšavanja, potiče još iz srednjeg veka. Ne izlazi ni danas iz interesovanja ljubitelja lepog oružja. Lepa gravura ne povećava samo vrednost oružja, već ga čini dražim lovcu koji ga poseduje. Danas po stepenu vrednosti razlikujemo:
1. Laku rubnu gravuru sa posebno izraženom gravurom na zavrtnjima; 2. Arabeske po celoj površini puščane glave. Sitna arabeska umetnički urađena može znatno da poveća osnovnu vrednost puške; 3. Praška gravura sa srednje reljefnim lovačkim motivom uokvirenim arabeskom ili arabeskom kombinovanom sa lišćem; 4. Na skupim puškama veoma je česta duboko reljefna gravura sa lovačkim motivima, takođe uokvirena dubokim reljefom, najčešće hrastovog lišća; 5. Ista gravura, ali kod koje su likovi divljači na scenama iz lova gravirani u srebrnoj ili zlatnoj intarziji; 6. Noviji hit italijanske graverske tradicije je oživljavanje stare i skupocene "Bulino" gravure sa slikama na srebrnoj ploči. Ova tehnika prenesena na puščanu glavu predstavlja prava umetnička remek-dela sa scenama iz lova, gravirana pod jakom lupom hiljadama sitnih poteza "Bulino"-gravernom iglom. Slika, iako izgravirana u ravni pločica na puščanoj glavi, igrom svetlosti i senke deluje izvanredno plastično, sa izraženim perspektivama. Vidi fino, skupo, luksuzno oružje.

GREENER W.W., značajan fabrikant oružja /Birmingham/ veoma dobrog kvaliteta, pisac značajnih, danas već klasičnih dela o lovačkom oružarstvu. Ime "Griner" najčešće se povezuje sa kočnicom uobičajenom kod trocevki , ali još više po gornjem ključu klasičnih dvocevki, kroz koji prolazi poprečni šip aktiviran gornjom polugom /"Toplever"/ za prelamanje puške i izuzetno efikasno povezuje cevi sa puščanom glavom. Kod bok-dvocevki, posebno kombinovanih ili dvokuglara, gde se zahteva visoka čvrstoća puške, uobičajen je takozvani dvostruki Griner, u vidu ušica sa obe strane gornje cevi, kroz koje prolazi šip, poznat sa Merkel bok-dvocevki. Dvostruki Griner naziva se u nemačkoj oružarskoj literaturi "Kersten".

H-MANTEL, zrno za kuglare proizvodnje RWS, jedna od ranih konstrukcija zrna koje su trebale da omoguće potpunu deformaciju prednjeg dela zrna uz očuvanje kompaktnog zadnjeg dela, čiji bi zadatak bio osiguravanje izlazne rane, koja bi davala krvni trag. Sličan učinak imala su i druga dva poznata zrna, kao TIG, TUG, Stark-mantel /DWM/. Do pojave nove generacije zrna tipa ABC, H-mantel zrna spadala su u najpopularnije. Vidi konstrukcija zrna.

HAMERLESS, uobičajen engleski izraz za sve konstrukcije lovačkih pušaka-prelamača, čiji su udarni čekići za razliku od orozara, smešteni u unutrašnjem delu mehanizma puške. Odnosi se dakle i na bok-dvocevke, a ne samo na klasične dvocevke sa horizontalno postavljenim cevima, kako je to pogrešno uobičajeno. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

HOLLAND & HOLLAND, engleska fabrika lovačkog oružja visokog kvaliteta, poznata po veoma cenjenom mehanizmu paljenja, smeštenom na unutrašnjoj strani pločica dvocevki, kao i po najboljem mehanizmu ejektora. Vidi mehanizmi paljenja prelamača.

HROMIRANJE CEVI, metoda zaštite unutrašnjih zidova puščanih cevi od korozije, upotrebljavana najčešće za cevi sačmarica, gde predstavlja efikasnu i i jeftinu zamenu za skupe cevi od nerđajućeg čelika. Tehnologije tvrdog hromiranja omogućuju upotrebu i kod cevi kuglara, gde je habanje neuporedivo veće nego kod sačmarica. Cev našeg najboljeg pištolja "CZ 99" tvrdo je hromirana i izdržava ispucavanje od čak 30.000 metaka bez oštećenja hromnog sloja.

IZBOR KALIBRA,
1. Kod sačmarice
U našoj zemlji, u tradiciji naših lovaca, gotovo u isključivoj upotrebi su samo tri, od većeg broja kalibara i to 12, 16 i 20, koji u potpunosti pokrivaju potrebe lova sitne divljači u našim uslovima lova. Izbor između ova tri kalibra u velikoj meri je stvar ukusa, ali neka pravila se ipak mogu postaviti. Granica uspešnosti delovanja, lovački domet, za sva tri kalibra je isti NAJVIŠE 50 m. Međutim, u punjenje sačme od 35 grama u kalibru 12, prečnika 3 mm, staje oko 220 zrna, u 30 grama sačme koliko obično prima metak kalibra 16 stane 190 zrna sačme, a u 25 grama sačme u metku kalibra 20 staje svega 156 zrna. Pogođena sredinom snopa sačme, divljač će podjednako dobro pasti bez obzira na kalibar kojim je pucano. Ali, pri iole slabijem pogotku, zbog veće količine sačme, veće su šanse na strani kalibra 12. Zato, jači kalibar treba da odaberu slabiji strelci, mahom mlađi lovci kojima uostalom, nije teško da nose pola kilograma težu pušku, kolika je prosečna razlika u težini između puške kalibra 12 i kalibra 20. Efekti kalibra 16 su negde između, tako da se taj kalibar sa puno prava može smatrati univerzalnim. Izbor puške kalibra 20, treba dakle ostaviti starim majstorima.
2. Izbor kalibra kuglare
O ovome treba da odluči pre svega vrsta divljači koju će lovac najčešće da lovi. Ako je to gotovo isključivo srneća divljač ili zimski lov čekanjem na lisice, nema nikakvog smisla odabrati neki snažan i veliki kalibar. Za normalne uslove lova, sasvim će dobro odgovarati neki od manjih kalibara, kao .223 Remington, .22 Savage (sevidž), 5,6 x 57 ili možda najbolje .243 Win., veoma pogodan i za daleka pucanja na srneću divljač, ali izvrstan i u lovu na divokoze. Puške ovih kalibara su, po pravilu, vrlo precizne i ugodne pri pucanju zbog malog trzanja. Zbog ovog, čak i prosečni strelci, sami sebe iznenade veoma dobrim pogocima. Lovci divokoza odabraće pomenuti .243 Win., 6,5 x57 ili čak 7 x 64 odnosno 7 x 65R. Ovim poslednjim, koji već spada u takozvane "univerzalne" kalibre, uspešno će uloviti i ostalu krupnu divljač. Za sledeću grupu univerzalnih kalibara, u koje od najpoznatijih spadaju 7 x 57, 8 x 57, pomenuti 7 x 65 i .30-06 Springfield služiće dobro u lovu svekolike divljači našeg podneblja, skoro isto tako dobro kao specijalizovani kalibri za određene kategorije divljači. To treba da bude izbor lovca, koji ne lovi često krupnu divljač ili želi da poseduje samo jednu pušku za krupnu divljač. U ovoj kategoriji malu prednost ima kalibar .30-06 i to iz dva razloga. Prvi je -veći dijapazon težina zrna za taj kalibar, od 7,1 grama do 14,2 grama, što pokriva svu domaću divljač koja se lovi karabinom, od lisice do teškog vepra i medveda. Drugi je -tipično za američke kalibre je da imaju vrlo kratak slobodan hod zrna pred ulazak u žljebove. Zbog ovoga imaju vrlo dobru preciznost u upotrebi svih težina (pre svega dužina) zrna u tom kalibru, što često nije slučaj sa evropskim kalibrima. Ko redovno učestvuje u hajkama na divlje svinje ili često lovi jelensku divlač (na primer u uzgojnom odstrelu), neće pogrešiti ako se odluči za neki od specijalizovanih kalibara za krupnu divljač, dakle neki od srednjih "Magnum" kalibara, recimo 7 mm Remington Magnum ili .300 Winchester Magnum, ili "staru dobru medicinu" za krupnu divljač, kalibar 9,3 x 62 za lovački karabin ili "pandan" tom metku, ali za prelamače, čuvenom 9,3 x 74R. Stara lovačka izreka, koja potiče od znamenitog balističara K. Eilersa, kaže da "zrno za krupnu divljač mora da ima masu", a to je kod kalibra 9,3 mm sasvim dobro zadovoljeno: zrna imaju masu od 15-19 grama, uz vrlo dobru balističku krivu i udarnu snagu na 100 m i do 4000 džula.
3. Izbor kalibra revolvera ili pištolja, koji jedinu primenu u lovu imaju pri dostreljivanju ranjene krupne divljači, treba da bude u kategoriji najjačih metaka, dakle .357 Magnum ili .38 Specijal kod revolvera ili 9 mm Luger/Para kod pištolja. Vidi ručno vatreno oružje, vidi konstrukcija zrna.

IZLAZNA RANA, značajan element delovanja metka u odstrelu krupne divljači. Prvo, stoga što njenim nastajanjem, odnosno prostreljivanjem oba plućna krila divljači, nastaje snažan šok poznat kao "parni šok-refleks", čiji je efekat trenutno ili srazmerno brzo obaranje divljači. Drugo, izlazna rana obezbeđuje krvni trag, koji olakšava nalaženje ili eventualno dostreljivanje ranjene divljači. Krvni trag, samo iz ulazne rane, često je nedovoljan za uspešno pronalaženje divljači. Izlazna rana velikog promera najčešće je posledica dejstva preterane destrukcije zrna mekih starijih konstrukcija i dovodi uvek do nepotrebno velikog gubitka kvalitetnog mesa suprotne plećke. Izlazna rana prečnika 2-3 cm, sasvim je dovoljna za obezbeđivanje krvnog traga. Vidi konstrukcija zrna, vidi moć zaustavljanja.

IŽ (Iževski Oružni Zavod), osnovan je još 1807. godine, poznat je po proizvodnji vrlo solidnog oružja. U rukama naših lovaca ranije se viđala češće bok-dvocevka IŽ-12, a u novije vreme i IŽ-27E, katkad sa dva para cevi (trap i skit) tvrdo hromiranih, vrlo dobro osmišljenog i urađenog mehanizma. Za ovo, kao i za ostalo rusko lovačko oružje, tipičan je srednjeevropski slogan:"više vredi, nego što košta". Vidi TULA-TOZ.

JAPANSKA OPTIKA, na početku danas veoma velike japanske proizvodnje optičkih nišana i dogleda, kvalitet im je bio pre loš nego dobar. U novijoj produkciji, optički a naročito tehnički kvalitet postajao je sve bolji i brzo se približavao odličnim i vrlo skupim nemačkim i austrijskim proizvodima. Modeli fabrike TASCO, serije "World Class", "Euro", a pogotovo serija "Titan", već su i na evropskom tržištu, vrlo dobro ocenjeni. Sličan razvojni put imala je i takođe dobro poznata, fabrika HUNTER. Ostali proizvodi brojnih poznatih i nepoznatih japanskih optičkih firmi već nisu tog kvaliteta. Vidi optički nišani.

JEDAN OKIDAČ, selektivni, koji posebnim dugmetom može da se aktivira da se ponovo puca iz slabije, a zatim jače čokiranom cevi i neselektivni, kojim se može pucati samo prvo iz slabije, a potom iz jače čokirane cevi. Jedan okidač pravi smisao ima samo kod pušaka čiji kundak ima takozvani pištoljni držak, dok kod pušaka sa engleskim kundakom, već predviđenim za lako klizanje ruke unatrag pri opaljivanju zadnjeg okidača, u najmanj ruku -nepriličan. Osim toga, kod pušaka jeftinije proizvodnje, jedan okidač često predstavlja izvor nevolja zbog pojave dupliranja ili blokade. Vidi kundak.

JEDINAČNA ZRNA ZA SAČMARICE, lovci koji pretežno love sitnu divljač, a samo povremeno učestvuju u grupnom lovu divlje svinje, često posežu za ovim jedinačnim zrnima. Njihove savremene konstrukcije, uz obavezan uslov da se puška isproba da bi se utvrdilo kako nosi ova jedinačna zrna, mogu da budu vrlo efikasna zamena za lovački karabin na daljinama, ne većim od pedesetak metara. Sva zrna savremene konstrukcije građena su tako da mogu da budu ispaljivana i iz cevi sa jakim čokovima. Posebno dobro nose jedinačna zrna jednocevne sačmarice poluautomatske ili repetirke. Neke od njih, na primer "Mossberg Combo Pack 500" rade se sa dve cevi, od kojih je jedna kratka, bez čoka i ima ugrađen nišan i mušicu, što znatno poboljšava preciznost jedinačnih zrna. Neke od ovih cevi mogu da budu snabdevene žljebovima pri kraju cevi, (vidi paradoks bušenje cevi sačmarica) ili čak imaju žljebove celom dužinom cevi. Prva jedinačna zrna s kraja prošlog veka, nisu bila predviđena za pucanje iz čokiranih pušaka (najčešće su to bile olovne kugle prečnika duše cevi), tako da su čokirane sačmarice obavezno imale utisnut žig "Nicht fuer Kugler" (nije za kuglu), što je zbunjivalo vlasnike tih starijih pušaka i dovodilo ih u bezrazložnu sumnju. Konstruktivno, sva savremena jedinačna zrna građena su na principu strele, dakle sa težištem u prednjem delu, što je osiguravalo da se zrno u letu ne prevrće. Vidi Brenneke.
KAHLES, optička industrija u Beču, specijalizovana za proizvodnju optičkih nišana visoke klase. Svi bolji savremeni optički nišani otporni su na vodu, kišu, vlažan sneg. U proizvodnji Kahles-Helia otišlo se korak dalje: ovi optički nišani su potpuno nepropustljivi, tako da i ako upadnu u vodu, čak i u njoj duže ostanu, neće biti oštećeni. Veliki izbor modela fiksnog povećanja od 4 x 32 do 9 x 56 i varijabl modela od 1,1-4 x 20 do 3-12 x 56. Svi modeli su sa oznakom "M" i mogu se po izboru dobiti sa tubusom od durala ili čelika. Vidi optički nišani.

KALIBAR,
1. Kalibar sačmarica
Proteže se od kalibra 4 do kalibra 36 (američka oznaka .410). Oznaka kalibra ima veoma dugu tradiciju, razume se englesku, pri čemu oznaka kalibra predstavlja broj kugli od olova koje se mogu izliti od jedne engleske funte (453,6 grama), tako da, na primer, kalibar 12 predstavlja prečnik jedne od 12 istovetnih kugli, izlivenih od jedne funte olova. Prema tome, što je oznaka kalibra veća, prečnik duše cevi je manji. Danas su uobičajeni, daleko više zastupljeni u proizvodnji lovačkog oružja i istovremeno upotrebljivi u uslovima normalnog lova na sitnu divljač, kalibri 12, 16 i 20. Puške kalibra 4 i 8 su specijalizovano oružje za lov barske pernate divljači, ali se zbog ratifikacije Međunarodne konvencije o zaštiti ptica, proizvode u vrlo ograničenom broju, još samo u Engleskoj i Belgiji. Puške kalibra 10, takođe za lov divljih gusaka i plovki, još se dosta proizvode u SAD, dok se puške manjih kalibara od 20, tzv. "damske puške" proizvode i dalje za uzan krug ljubitelja lakih pušaka malog kalibra. Dozvoljena toleranca prečnika u milimetrima kod svih kalibara je je +0,40 mm.
2. Kalibar kuglare
U Evropi, kalibar metka za lovačke karabine označava se u milimetrima, pri čemu prva brojka kazuje prečnik polja (ne žljebova ili zrna čiji je prečnik 0,20-0,30 mm veći), dok druga brojka dužinu čaure u mm. Tako 7 x 64 znači da je kalibar polja u cevi 7 mm, a dužina čaure 64 mm. Izuzetak čini kalibar 9,3 gde ova brojka označava prečnik žljebova, odnosno kugle. Oznaka "R" pokazuje da se radi o čauri sa vencem, dakle za kuglare prelamače, na primer 6,5 x 57R. I ovde ima manjih odstupanja, tako da npr. kalibar polja za metak 8 x 68, nije 8 nego 9 mm. U kalibru 8 mm postoji jedan stari nesporazum, jer je prečnik polja ranije vojnog, a kasnije i lovačkog metka 8 x 57I ("I" dolazi od "infanteri"-pešadija), bio 7,8 mm dok je kod novijeg metka koji ima prečnik polja 7,9 mm, na kraju oznake u mm uvek dodato slovo "S", da bi lovac znao da razlikuje ova dva metka i ni slučajno ne stavi metak 8 x 57IS u pušku kalibra 8 x 57I, jer bi opaljivanje opasno povećalo barutni pritisak u ovoj, uže brušenoj cevi. Ovog se treba bojati kod svih starijih pušaka ovog kalibra. Novije puške, sve one koje su proizvedene posle Drugog svetskog rata, imaju širi "S" kalibar, tako da je ova ne mala opasnost otklonjena. U američkoj i engleskoj oznaci kalibara, pometnja je još veća. Prva brojka još i pokazuje kalibar, ali retko kad precizno! Tako oznaka .22, što bi trebalo da znači 22 stota dela inča, dakle 5,58 mm, kod metka .22 Winchester Ceneterfire (u Evropi poznat kao 5,6 x 53R Vierling) iznosi 5,35 mm, a kod metka .22 Savage, čitavih 5,61 mm. Kod druge dve ili čak tri oznake one uvek znače različite stvari. Druga oznaka vrlo popularnog metka .30.06 predstavlja skraćenicu od 1906, godine kada je taj metak uveden u armiju SAD. Kod nekih, na primer, kao kod metka danas punjenog bezdimnim barutom 25-35 (u Evropi poznatog kao 6,5 x 52R) drugi broj pokazuje koliko je nekada u čauru moglo da stane grena crnog baruta! Kod drugih, na primer kod vrlo popularnog metka .22-250 Remington, drugi broj kazuje da je metak nastao suženjem grla čaure .250-3000 Savage, kod koga pak druga brojka pokazuje početnu brzinu zrna u ft/s! Ukratko haos, što je donekle razumljivo, uzevši u obzir da su oznake davali razni ljudi, u različitim zemljama, koje su imale različite merne sisteme.
3. Kod revolvera i pištolja neka bude pomenut samo jedan primer: kalibar revolvera .38 Special i . 357 Magnum imaju iste unutrašnje dimenzije cevi! Jedini, ali dovoljan način da lovac izbegne posledice ove pometnje je da UVEK upotrebljava samo onu municiju, čija cela oznaka u potpunosti odgovara oznaci utisnutoj na njegovom oružju.

KALJENJE ČELIKA, postupak da se čeliku posle obrade, na primer, oprugama doda još veća čvrstoća i elastičnost. Postiže se grejanjem do usijanja i odmah potom, veoma brzim hlađenjem. Drugom vrstom kaljenja, takozvanim površinskim kaljenjem, otvrdnjava se i ošvršćava površina puščane glave, koja u dubljim slojevima mora da bude žilava, a nikako krta.

KAPISLA-UPALJAČ BARUTNOG PUNJENJA, bez obzira da li se radi o kapisli za karabinski ili sačmarski metak, razlikujemo dva osnovna tipa: sa ugrađenim nakovnjem kao što je to uvek kod metka sa sačmom i bez nakovnja, gde je nakovanj sastavni deo čaure, a ne kapisle, što se viđa ali sve ređe kod karabinskih metaka. Kod malokalibarske municije sa ivičnim paljenjem nakovnja nema, jer njegovu ulogu preuzima ivica čaure. Kod metka sa sačmom najčešće je kapisla tipa Gevelot (ževelo), koju sve više potiskuje kapisla tipa Winchester 209. Obe kapisle su u principu iste, samo dok je spoljni deo kapisle "ževelo" iz jednog komada, kod "vinčester" kapisle spoljni deo je zbog jednostavnije proizvodnje odvojen od središnjeg dela kapisle koji prima udarac igle. Sve savremene kapisle imaju eksplozivnu smešu na bazi olovnog azida nekorozivnog i stabilnog sastava, osim (na tržištu) "ževelo" kapisle proizvodnje "Krušik" koja je na bazi živinog fulminata, korozivno agresivnog sastava. Vidi gevelot, vidi ambos, vidi berdan, vidi sinoxid, vidi sačmeni metak.

KERSTEN, gornji ključevi prelamača, poznati i kao "dvostruki griner". Kod prelamača sa horizontalnim položajem cevi retko se viđa i to samo kod dvocevki kuglara najtežih kalibara. Mnogo je više u upotrebi kod bok-dvocevki, na primer kod nas dobro poznatih pušaka Merkel. Vidi Greener.

KLIMANJE CEVI PRELAMAČA, posledica je nebrižljivog "upasovavanja" donjih i gornjih ključeva u puščanu glavu. Kod starih pušaka, posle mnogogodišnje upotrebe, klimanje je posledica habanja napadnutih, tarućih delova donjih ključeva i osovine, oko koje se puška prelama. I najmanje klimanje puščanih cevi može se ustanoviti na ovaj način: kundak se osloni na desnu butinu, desnom rukom se poluga za otvaranje puške gurne u krajnji desni položaj, a prsti leve ruke blago, sa obe strane, na sastavu cevi pridržavaju pušku, koju treba odsečno klimati levo i desno. Na vrhovima prstiju osetiće se i najmanje klimanje cevi. Ogled se izvodi sa skinutim predkundačićem. U lakšim slučajevima, klimanje se može privremeno otkloniti zamenom izlizane osovine novom, punijom osovinom. Neznatno klimanje cevi sačmarice nema bitan uticaj na uspešnost lova. Kod prelamače kugle međutim, najmanje klimanje cevi dovodiće neminovno do promene položaja pogotka.

KOČNICE SAČMARICA I KARABINA,
1. Kod prelamača (sačmarica ili kuglara) kočnica deluje na okidač, polugu između okidača i čekića ili na sam čekić. Kod dvocevki sačmarica daleko je najrasprostranjenija (u oko 90 % današnjih, jeftinijih pušaka) kočnica okidača koja je istovremeno i najnesigurnija. Ceo mehanizam okidanja "visi" na plitkom zubu okidača, sa mogućnošću da sklizne na svaki malo grublji potres puške, na primer, pri padu lovca ili nesmotrenom spuštanju puške kundakom na zemlju. Sigurnija je kočnica poluge, a kočnica čekića je najređa i smatra se najefikasnijom. Najsigurnija "kočnica" je prazna puška. Neki, stari i iskusni lovci kočnicu gotovo smatraju suvišnom, jer im je puška napunjena samo u neposrednoj prilici za pucanje. U svakom zastanku, prelasku u drugu tablu kukuruza, preskakivanju ili provlačenju kroz ogradu, pogotovo pri zajedničkom doručku, puška mora da bude ispražnjena ili bar prelomljena, a petometka ili karabin izvučenog zatvarača, tako da to može da vidi svaki lovac u grupi i da se oseća bezbedno. To je osnovni pokazatelj lovačke kulture.
2. Kod lovačkih karabina, najsigurnija je svakako krilna kočnica, koja direktno blokira udarnu iglu. Njen nedostatak je, kod starijih lovačkih karabina sa obrtnočepnim zatvaračem (Mauzer, Manliher-Šenauer) u tome, što se krilce kočnice pri okretanju dosta visoko podiže, tako da pri ugrađivanju optičkog nišana, montaža mora da bude srazmerno visoka, što otežava nišanjenje i povećava grešku u pogotku pri iole nevodoravnom položaju končanice. Rešenje se postizalo na taj način što se krilce kočnice postavljalo sa leve ili desne strane, ne ometajući niski položaj optičkog nišana (sistem Buehler) kao što je to bilo i kod prethodnog "Model 60" lovačkog karabina "Crvene Zastave". Modernije kočnice lovačkih karabina nalaze se obično nisko sa strane ili kod nekih modela na vratu kundaka, kao kod dvocevke. Ako koče i udarnu iglu, što nije uvek slučaj, efikasnost im je visoka. Modeli lovačkih karabina BLASER i RWS imaju posebno napinjanje udarne opruge, što takođe doprinosi sigurnosti rukovanja.

KOMBINOVANA REPETIRKA, u najnovije vreme oživela je jedna stara, vrlo interesantna ideja, a to je lovački karabin, koji ispod cevi ima ugrađenu cev sačmarice kalibra 20/70, sa jednostavnim uređajem za prepunjavanje i opaljivanje. Proizvodnja ovakve puške je znatno jeftinija nego kombinovane bok-dvocevke. Nedostatak je sporije prepunjavanje sačmenog metka, a prednost -pet karabinskih metaka.

KOMPENZATOR, uređaj poznat od ranije sa artiljerijskog oružja. Sastoji se od produžetka cevi sa narezanim poprečnim otvorima, u koje udaraju barutni gasovi, povlačeći oružje napred, dakle smanjujući trzanje unatrag. U vremenu pre Drugog svetskog rata, počeo je da se primenjuje na lovačkim poluautomatskim pump action petometkama, sa ustanovljenim trzanjem puške u rame strelca umanjenim i za 50 %. Na završni deo kompenzatora zavrću se promenljivi čokovi u obliku kratkih tubusa sa različito suženim bušenjem, od punog čoka, do "skit-čoka" ili univerzalni nastavak, na kome se samo okretanjem prstena u oba pravca, smanjuje ili povećava suženje čoka. Najpoznatiji je među njima CUTTS-Compensator (Lyman). Kompenzatori trzanja na lovačkim karabinima, danas su poznati samo u modelu Mag-Na-Port.

KONTROLNI UREĐAJ UPUCAVANJA, lovačkih karabina, dvokuglara i kombinovanih prelamača sa ugrađenim optičkim nišanom. Uvlačenjem preciznih čeličnih šipki u usta cevi (postoje u svim uobičajenim kalibrima) ustanovljava se, sa dovoljnom preciznošću, da li je osa cevi paralelna sa osom optičkog nišana. Uz upotrebu posebnog distancera, primenljiv je i kod višecevnih pušaka. Uređaj sa pravom nazivaju i "džepno strelište". Treba da ga ima svaka radionica za popravku lovačkog oružja.

KONSTRUKCIJA ZRNA, među lovcima na krupnu divljač postoje dva oprečna stava u pogledu konstrukcije zrna. Jedni bi radije da zrno svu svoju udarnu snagu ostavi u telu divljači, ne dajući poseban značaj izlaznoj rani, zbog toga što se sa ostatkom zrna beskorisno gubi manji ili veći deo njegove udarne snage. Konstruktivni predstavnik ovih zrna je nekada čuveni "D"-mantel konstrukcije RWS (ne proizvodi se više), koji se sav razgrađivao u sitne delove, ne praveći nikada izlaznu ranu. U tu kategoriju, u širem smislu, spadaju i sva standardna zrna sa polukošuljicom, koja prave izlaznu ranu samo ako naiđu na mali otpor u telu divljači. Takva su i sva zrna proizvodnje "Prvi Partizan-Užice". Danas preovlađuje uverenje da je bolje da zrno napravi izlaznu ranu, ishodeći istovremeno i poznati dvostruki parni-šok efekat i po pravilu, osiguravajući jasan krvni trag. U tom pravcu kreću se sve kasnije konstrukcije sa tendencijom razlaganja prednjeg dela zrna u sitnije čestice i održavanja kompaktnosti zadnjeg dela zrna koje bi osiguravalo izlaznu ranu. Neka od njih, pre svega Nosler, zatim "H"-mantel, TIG i TUG ispunjavala su bolje taj zahtev. Generacija zrna kao ABC i njegova kopija, nemački MEN SFS napravljena su bez košuljice napunjene olovom, nego od kompaktnog valjka Tombaka i osiguravaju izlaznu ranu, praveći širok prostrelni kanal bez zagađivanja tkiva sitnim ostatcima rasprsnutog prednjeg dela zrna. Vidi ABC.

KRAGUJEVAC, centar industrije oružja u Srbiji (Crvena Zastava) i sedište Zavoda za ispitivanje i žigosanje vatrenog oružja i municije. Vidi Crvena Zastava, vidi žigovi i proba oružja .

KRUPP Friedr. Essen, poznata nemačka industrija čelika, posebno za lovačko oružje: "Krupp-Nirosta", visokolegirani nerđajući čelik. Vidi vrste čelika cevi.

KRUŠIK -Valjevo, značajna srpska proizvodnja lovačke municije za sačmarice. Karakteriše je veoma dobro laborisana i sigurna municija. Njen nedostatak je što je deo municije sa Gevelot (ževelo) kapislom na bazi živinog fulminata. Modernizacija fabrike lovačke municije u toku. Posetite internet adresu www.krusik-flm.co.yu.

KUNDAK, oblici i dimenzije: kundak lovačkog karabina, onaj čiji predkundačni deo dopire do oko pola cevi ili čak do kraja cevi (kod nas pogrešno nazvan "Manliher-tip") po pravilu je iz jednog komada drveta. Karabin je snabdeven nišanom i mušicom (ili optičkim nišanom), tako da ako kundak i nije sasvim po meri, lovac će s njim nišaniti divljač sporije, ali ne i lošije. Ipak, veoma je korisno da odgovara telesnim dimenzijama lovca kao što se to zahteva kod puške sačmarice. Jer sačmaricom se ne cilja, to je spor postupak, već se hitro naperi u željenom pravcu i odmah puca. Stara izreka "puška gađa, a kundak pogađa" u punoj meri odnosi se na sačmaricu. Već pri brzom ubacivanju puške u rame, ova mora da bude u pravcu strelčevog oka, a da joj se gornja površina cevi sa šinom vidi -ni premnogo, a ni premalo. Ako se vidi premnogo šine, sačma će prebaciti cilj; ako se šina ne vidi, podbaciće. Ako kundak nije dovoljno izvijen u desno, šina će biti usmerena u levo, tako da će tamo pasti i centar snopa sačme. Koliko šine treba da se vidi, može se proveriti "trikom sa olovkom". Vežbajte brzo ubacivanje puške u rame tako dugo, dok vam oko ne bude uvek u željenoj visini iznad šine. Pri pucanju držite pušku uvek tako da vidite celu divljač. I, ne zaboravite, dovoljno preticanje. Ako je ovaj uslov ispunjen, lovac će uvek imati pred sobom celu sliku divljači iznad šine. U zavisnosti od širine strelčevog lica, kundak mora da bude izvijen u stranu, da bi oko strelca bilo ravno iznad šine. Ako ta izvijenost nije dovoljna, ne mora se menjati kundak. Vešt kundačar će na mestu gde se obraz naslanja na kundak napraviti plitko i široko udubljenje, dovoljno da se oko i bez posebnog napora nađe pri pucanju ravno iznad šine. Ako se lepo uradi, ova "operacija" ne mora da izgleda loše, a korisna je i sigurno jeftinija nego pravljenje novog kundaka. Izvijenost, ako se puška ubacuje u desno rame, treba na gornjem kraju kape kundaka da bude nešto manje izvijena nego na njenom donjem kraju. Ugao koji čine leđa kundaka u odnosu na produženu liniju šine cevi, predstavlja krivinu kundaka. Meri se na taj način što se šina puške postavi na ravnu površinu i izmeri rastojanje između te ravni, nosa kundaka i gornjeg kraja kape kundaka. Za lovca srednje dužine vrata, što je približno 16 cm, (meri se od ključne kosti do visine oka). Lovci dužeg vrata zahtevaće nešto zakrivljeniji (2-3mm) kundak, a oni sa kraćim vratom isto toliko praviji kundak. Suviše zakrivljen kundak izazvaće redovne podbačaje, a suviše prav kundak prebačaje pri pucanju. Osnovna dimenzija kundaka je njegova dužina. Idealna dužina se određuje na taj način što se na ruci presavijenoj u laktu izmeri dužina između unutrašnje strane lakta i vrha ispruženog kažiprsta, a potom se dobijena vrednost umanji za 3 cm. Najčešće dobijena vrednost iznosi približno 36 cm. Suviše dug kundak pravi teškoće pri ubacivanju u rame i često prouzrokuje prebačaj, a prekratak kundak -podbačaj. Ako su sve ove preporuke mera za kundak ispoštovane, lovac ima sve šanse da postane dobar strelac sačmaricom. Oblici kundaka su manje značajni od njihovih dimenzija i više su stvar navika ili ukusa lovca. Razlikujemo tri osnovna tipa kundaka. Engleski kundak, bolje prilagođen dvocevkama sa dva okidača, jer šaka lakše sklizne iznad pri povlačenju zadnjeg okidača; kundak sa pištoljnim drškom, čest kod nemačkih, posebno kod kombinovanih pušaka, veoma često sa "obrazom", koga na engleskim kundacima nema; kundak sa polupištoljskim drškom, poznat i kao "francuski" kundak. Ispupčenu gornju stranu kundaka nazivamo "svinjska leđa" i često je u upotrebi kod kombinovanih pušaka sa optičkim nišanom. Materijali kundaka su sa izuzetkom najjeftinijih pušaka, od orahovine. Neki modeli takmičarskog streljačkog oružja, kao "Feinwekbau 2600 UIT", "Sauer 200 TR" i drugi imaju kundake od laminiranog drveta, čiji su slojevi naizmenično od svetlijeg i tamnijeg drveta slepljeni i pri obradi daju karakteristične šare kundaku. Odlika ovih kundaka je da takvo drvo "ne radi", što bi trebalo povoljno da utiče na preciznost puške. Kundaci se grade i od specijalnih plastičnih masa (Winchester Mod, 70-Plastic, Steyr-Mannlicher SSG Police i Matsch, neki modeli "pump action" petometki Mossberg i Maverick). Ovi kundaci imaju niz prednosti -nesalomljivi su, neosetljivi na ogrebotine i atmosferske uticaje, ne "rade", ne traže nikakvo održavanje -i samo jednu manu: ne priliče lovačkom oružju.

KYNOCH -ICI (Imperial Chemical Industries) u Londonu i Birmingemu objedinjuje najveće engleske fabrike municije ELEY i KYNOCH i fabrike baruta NOBEL i EXPLOSIV COMPANY (EC). Proizvodi ove korporacije su najvišeg kvaliteta. Municija sa sačmom ELEY, zajedno sa švedskom GYTORP smatra se najboljom na svetu.

LAGANJE METKA I ORUŽJA, "laganje" je veoma neprijatna pojava u lovu kada se namesto pucnja čuje samo "klik" udarnog mehanizma; može da bude prouzrokovano iz više razloga. Evo najvažnijih:1. rđavo čuvanje municije u vlažnom prostoru, 2. prodor ulja iz premašćenog mehanizma u kapislu i barut, 3. mehaničke greške na udarnoj igli, koja kod starih i "istrošenih" pušaka ne udara u sredinu kapisle i ne pogađa nakovanj, zatim prekratka ili zalomljena igla (česta posledica mnogih "škljocanja na prazno") 4. oslabela udarna opruga, 5. neodgovarajuća kapisla karabinskog metka koja suviše duboko ulazi u ležište kapisle, 6. zaprljan mehanizam stvrdnutim starim uljem koje povećava -umesto da smanjuje trenje pokretnih delova i olenjuje orpuge. Vidi čišćenje oružja.

LANCASTER (Lankaster), ime poznatog engleskog proizvođača oružja i pisca knjiga o oružju. Naziv "lankasterka" za sve starije dvocevke na crni barut, pogotovo one sa donjom polugom za otvaranje pušaka.

LEBEAU-COURALLY, jedan od nekoliko belgijskih proizvođača prvorazrednog oružja, čije se puške po kvalitetu i ceni ravnaju sa najboljim engleskim dvocevkama. Vidi fino oružje.

LIEGE (Liež), centar belgijske proizvodnje oružja, sedište zavoda za ispitivanje i žigosanje oružja. Vidi žigovi i proba oružja.

LONG RIFLE (longrajfl) u doslovnom prevodu "duga puška" jer se svojedobno u Americi upotrebljavao isključivo metak za puške kojima su se lovile sitne krznašice. To je mali metak sa ivičnim paljenjem, malog barutnog punjenja, sa olovnim zrnom kalibra 5,6 mm, težine 2,55 grama. Metak velike preciznosti, danas se koristi gotovo isključivo u streljaštvu. Upotrebljava se i u odstrelu sitnijih "štetočina", dok mu upotreba u lovu nije dozvoljena. U Sibiru se malokalibarske puške kalibra .22 Long Rifle redovno upotrebljavaju u profesionalnom lovu veverica, (pucaju samo u glavu, da ne bi oštetili krzno). Postoji i pojačana varijanta malokalibarskog metka sa galanski bakarisanim olovnim zrnom i udarnom snagom povećanom za 25-30 %, kao RWS HV, Remington "HI-Speed" i "Viper", Vinčester "Super Speed" i druge. Ne upotrebljavaju se u streljaštvu zbog manje preciznosti od standardne municije .22 Long Rifle. Vidi malokalibarsko oružje.

LOVAČKI DOGLEDI, u lovu na krupnu divljač dogled je bar toliko važan koliko i puška, jer će nam pažljivim osmatranjem divljači omogućiti da utvrdimo da li je osmatrano grlo za odstrel -uzgojni ili trofejni, ili se pak radi o mladom, trofejno i uzgojno perspektivnom grlu, na koje se puška ne podiže. Kako se krupna divljač po pravilu pojavljuje u svitanje i u sumrak, dakle pod lošim svetlosnim uslovima, osnovni zahtev je visoka sumračna vrednost dogleda. Kao univerzalni lovački dogledi, odlični po danu i upotrebljivi u sumraku, smatraju se dogledi čiji je objektiv prečnika najmanje 40 mm (7 x 42, 8 ili 10 x 40). Pravi dogledi za kasna večernja (ili rana jutarnja), čak i osmatranja u svetlim noćima sa mesečinom, treba da imaju prečnik objektiva 50 ili više milimetara. To su uvek teži i glomazniji dogledi, što i nije od nekog većeg značaja jer se upotrebljavaju na čekanju. U pogledu konstrukcije dogleda, razlikujemo one starijeg (ali nikako optički lošijeg) sistema "Porro" prizmama i doglede sa "krovastim" prizmama, koje ih čine užim, ali nešto dužim. Izbor između ova dva tipa je samo stvar ukusa. Dogledi novije proizvodnje često su presvučeni slojem gume, što je u lovu vrlo korisno, jer ne "zveckaju" u dodiru sa dugmadima na odelu ili čak u dodiru sa puškom. Ali ako imate stari dogled kojim ste zadovoljni u lovu, sašijte mu od čoje presvlaku oko tubusa. To košta neuporedivo manje, a efekat je gotovo isti. U lovu na divokoze alpski lovci upotrebljavaju tzv. "spektiv". To je monokularni dogled na razvlačenje, čije je povećanje veliko, obično 30x, ali je svetlosna jačina mala, tako da su upotrebljivi samo po dobrom dnevnom svetlu. Divokoze su isključivo dnevna divljač, tako da mala svetlosna jačina i nije neka mana "spektiva".

LOVAČKI KARABINI, jednocevne, jedno ili višemetne puške za lov krupne divljači. 1. Jednocevne, jednometne kuglare:a) prelamače, vrlo česte skupe luksuzne puške sistema Anson ili Holland & Holland mehanizmom, sa jakim donjim ključevima i dvostrukim Greener gornjim ključevima, sposobne da izdrže i najjače pritiske; b) puške sa padajućim blokom tipa "Martini" najčešće za streljačke malokalibarke ili sa vertikalnim blok-zatvaračem, koji slično topu, zatvara cev omogućujući upotrebu i najjače postojeće municije. Najpoznatiji među njima su stari engleski Farquaharson, poznat iz kolonijalnih vremena u puškama za lov tigrova, bivola i slonova. Isti sistem oživeo je američki RUGER Nr. 1 za lovačke karabine svih kalibara i nemački "Heeren", skup i pouzdan, takođe za sve kalibre. 2. Jednocevne višemetne puške: a) sa obrtno-čepnim zatvaračem poznatih sistema Mauser i njegovim savremenijim derivacijama Zastava Mod. 70, Zbrojovka Mod. ZKK i 537, Voere, Krico, Tikka, Sauer 200 i 90, Sako i niz drugih, svi sa magacinom ispod zatvarača. Još novije konstruktivne inovacije obrtno-čepnog zatvarača donose BLASER SR 830 i 850/88 sa nešto skraćenim hodom zatvarača i posebnim napinjanjem udarne igle i vrlo uspeli Mauzer 66S. Tu su još i vrlo cenjeni austrijski karabini Mannlicher-Shoenauer i Steyr-Mannlicher sa doboš magacinima; b) sa kliznim zatvaračima tipa pump action, koji se repetiraju pomicanjem predkundačića u smislu nazad-napred. Jedini aktuelan lovački karabin ovog tipa je Remington Model 7600 u kalibrima .280 Rem. (američka gotovo potpuna kopija mnogo starijeg 7 x 64 Breneke), .30-06 Springfield i .35 Whelen, veoma sličan evropskom 9,3 x 62. Drugi američki tip repetirke je tzv."Lever-action" koji se aktivira pomicanjem produženog branika u smislu napred-nazad. Ovi karabini po pravilu imaju magacin u cevi ispod puščane cevi. Meci idu jedan iza drugoga. Zbog toga, a i zbog drugih razloga ovi karabini rade se redovno u slabijim kalibrima od .30-30 Win. do najviše .348 Win. Karabini ovog sistema nikada nisu uvedeni u evropsko lovstvo, ali su ipak vrlo poznati iz američkih vestern-filmova. Lovački karabini navedeni pod b) imaju tu prednost da se ne moraju skidati sa ramena prilikom repetiranja; c) poluautomatski karabini u evropskoj verziji imaju magacin reduciran na dva metka, a inače primaju 4 ili 5 metaka. U uslovima lova u šumi i uopšte na kratkim i srednjim rastojanjima, poluautomatski karabini vrlo uspešno zamenjuju mnogo skuplje dvo-kuglare. Na svetskom tržištu danas se nalaze FN Browning Mod. BAR u kalibrima .270 Win., .308 Win., .30-06 Springfield, 7 mm Remington Magnum i .300 Winchester Magnum; Remington Mod. 7400 u kalibrima .280 Rem. i .30-06 Sprg.; ruski Medved Mod. 4 u kalibru .308 Win., i 9 x 53; Heckler & Koch modeli 770 u kalibru .308 Win. i 940 u kalibrima 7 x 64 i .30-06; finski Valmet-Hunter M 88 u kalibru .308 i .30-06 i nemački Voere Mod. 2185 u kalibrima 7 x 64, .308,.30-06 i 9,3 x 62. Postoje i poluautomatski karabini u kalibru .223 Rem., kao Ruger Mini 14 Ranch ili Heckler & Koch, reklamirani kao lovački karabini, nisu to u punom smislu. Nemaju dovoljnu preciznost za gađanje na velike udaljenosti, na primer u zimskom čekanju lisica, a još manje su podobni za lov krupne divljači u hajkama, zbog preslabog metka.

MAG-NA-PORT, postupak prosecanja specijalnih uzdužnih kanala u vršnom delu jednocevnih kuglara sa ciljem smanjenja trzanja puške, previše je skup, a premalo efikasan -omogućava učinak oko 20 %. Vidi kompenzator.

MAGNUM, izraz koji prati veoma jaka punjenja i čauru obično veće zapremine u određenim kalibrima, tako da se ne odnosi samo na velike kalibre za lov krupne divljači. Tako na primer maloklibarski metak sa ivičnim paljenjem .22 Winchester Magnum je nešto veći, ali znatno jači metak od standardnog malokalibarskog metka .22 Long Rifle. Ili, .300 Winchester Magnum, u osnovi je sličan metku .30-06 Sprg., ali ima voluminozniju i dužu čauru i razume se, bolje performanse. Ponekad se izrazom "Magnum" označava tip čaure sa ojačanim prstenom iznad žljeba za izvlakač, koji ima sva američka "Magnum" municija. Kod lovačkih sačmarica, izraz "Magnum" takođe označava pojačano punjenje i najčešće dužu čauru: u kalibru 12 i 20 dužina čaure je 76 mm, a u kalibru 10 čak 88 mm. U kalibru 12 postoje i Magnum punjenja u normalnoj čauri od 70 mm, koja se takođe ne sme upotrebljavati u puškama koje nemaju žig pojačanog Magnum punjenja. Sva Magnum municija mora da bude posebno označena i na čauri i na originalnoj kutiji u koju je pakovana, zbog ozbiljne opasnosti, ako se njome puca iz pušaka koje nisu snabdevene posebnim žigom. Magnum punjenja u kalibru 20/76 primaju 36 grama sačme, kao kod normalne municije u kalibru 12/70. Magnum municija kalibra 12/70 prima do 45 grama sačme, a u kalibru 12/76 i do 53 grama sačme. Ovako jaka punjenja sačme zahtevaju i jaka punjenja baruta, što prouzrokuje pritisak od 900 bara. Lovačke puške se prilikom žigosanja podvrgavaju pritisku 30 % većem nego što je najveći pritisak normalnog metka, koji iznosi do 650 bara. Dakle, plus 30 %, to je 850 bara, što je niže od normalnog pritiska Magnum metaka. Prilikom žigosanja, puške u Magnum kalibrima se izlažu pritisku takođe 30 % većem od normalnog, dakle 900 plus 30 %, a to je 1200 bara. Toliki pritisak najčešće neće da izdrži normalna puška i doći će do eksplozije ležišta metka, sa svim posledicama po lovca, ali i one okolo njega. Opasnost od eksplozije je još povećana i time, što Magnum metak sa čaurom od 76 mm, lako ulazi u svaku pušku građenu za municiju 70 mm, jer se ova oznaka nikada ne odnosi na dužinu metka, nego na dužinu ležišta metka, odnosno na dužinu nezarubljene prazne čaure. Vrh čaure Magnum metka prilikom ispaljivanja ulazi u prelazni konus i stešnjava ga, što još više povećava pritisak, i u tom slučaju je nesreća neizbežna, tako da se od lovaca zahteva da ovo znaju i budu oprezni kada od kolega u lovu pozajmljuju municiju, što i inače nije odlika dobrog lovca. Vidi barutni pritisak, vidi žigovi i proba oružja.

MALOKALIBARSKO ORUŽJE, pod kojim se podrazumevaju pre svega puške (ali i pištolji i revolveri) kalibra -22 Long Rifle, su sportsko, a nikako lovačko oružje. Razlikujemo lake sportske puške jedno ili višemetne najčešće sa zatvaračem tipa "Mauzer" ili poluautomatske malokalibarke za vežbu u pucanju ili za pucanje na sitne "štetočine", od takmičarskih streljačkih pušaka, takođe najčešće Mauzer tipa ili sa blok zatvaračem (nikada poluautomatske), najčešće sa diopterom i bez standardnih zadnjih nišana, redovno preko 4 i do 7 kilograma teške. Vidi long rifle, vidi diopter.

MANNLICHER (Ferdinand Ritter v.), nemački konstruktor oružja, kod nas najpoznatiji po austrougarskoj vojničkoj pušci Mod. 95 koja se zbog obilja zaplenjenog oružja posle Prvog svetskog rata prepravljala, pri čemu je originalan kalibar 8 x 50R menjan u naš standardni vojnički metak7,9 mm Mauzer. Ovako prepravljenim karabinima pretežno je naoružavana jugoslovenska žandarmerija. Manliher puške često su se prepravljale i u lovačke karabine, naročito u regionu Bosne i Hrvatske. Manliher Mod. 95 odlikovao se zatvaračem koji se kretao pravolinijski, bez okretanja ručice zatvarača na dole.

MANNLICHER-SCHOENAUER, vrlo poznati lovački karabini nastali su manjim promenama grčkog vojničkog karabina, jednog novijeg tipa konstruktora Manlihera, u kalibru 6,5 mm, koji je već imao obrtno-čepni zatvarač i doboš- magacin. Posle nekoliko modela u specijalnim M & SCH. kalibrima, kao 6,5 x 54M & SCH., 8 x 56M & SCH., 9 x 56M & SCH. (u međuvremenu svi zastareli), posle Drugog svetskog rata uveden je poslednji tip ovog lovačkog karabina Model M12 u savremenim kalibrima, koji je i danas vrlo cenjen. Vidi doboš-magacin za lovačke karabine

MARBLE-Konus, popularni metalni umetak kojim se omogućuje ispaljivanje malokalibarskog metka iz puške .22 SAVAGE/5,6 x 52R.

MAUSER (Mauzer), svetski poznata fabrika oružja u Oberndorfu (Nemačka) u kojoj je posle niza vojnih modela pušaka vrlo brzo usavršavanih, jedan od osnivača, Paul Mauzer konstruisao 1898. godine "Model 98", iz koga su srazmerno malim izmenama, pre svega na okidaču i kočnici, zatvaranjem udubljenja za palac i savijanjem ručice zatvarača na dole, nastali mnogobrojni modeli lovačkih karabina, među kojima i naš Zastava Mod. 70. Model Mauzera "66S" konstruktivno se najviše udaljio od osnovnog "Mauzera 98". Vidi Gehmann Walter, vidi lovački karabini.

MC (CKIB SOO), skraćenica za Centralni Konstruktivno-istraživački Biro Sportskog i Lovačkog Oružja osnovan 1946. godine, počeo je proizvodnju visoko kvalitetnog, uglavnom ručno rađenog lovačkog oružja pod nazivom "MC". Danas su najpoznatiji modeli bok-dvocevke MC 108, bok-dvocevke MC 109 i klasične dvocevke MC 111. Poslednje dve su sa Holland Holland mehanizmom, prva visoke, a druge dve najviše klase, na nivou najboljih engleskih i belgijskih dvocevki. Vidi fino oružje.

MEHANIZMI PALJENJA PRELAMAČA, razlikujemo 1) mehanizme kod kojih je čekić spolja (orozare) i 2) kod kojih čekić leži skriven u puščanoj glavi (hamerles).
1) Mehanizmi orozara su ili sa glavnom udarnom oprugom ispred čekića ili kod starijih tipova, iza njega 2) Najpoznatiji sistemi kod hamerles mehanizama su a) mehanizmi na pločicama sa strane puščane glave, kao odlični i vrlo poznati Holland & Holland ili neka od njegovih uprošćenih verzija. Lako ćemo ustanoviti da su ovi mehanizmi u principu isti kao kod orozara sa oprugom ispred čekića, samo što su čekići sa spoljne strane premešteni na unutrašnju stranu pločice. Mehanizam Holland & Holland na skupom oružju te fabrike i njegove malobrojne varijante i kopije u puškama drugih proizvođača koje po pravilu nazivamo "a la Holland Holland", odlikuju se lakom dostupnošću za čišćenje i podmazivanje, mekim okidanjem i posebnom "polugom za zaustavljanje" koja u slučaju incidentnog skliznuća nokta okidača (pad puške, udarac kundaka o zemlju), automatski zaustavlja čekić u njegovom hodu ka udarnoj igli; b) mehanizam Anson & Deeley, pouzdan, kratak, kod ovog sistema okidači su najbliže čelu puščane glave, teško je dostupan čišćenju; c) sistem "Blitz" je najjeftiniji. Najskuplji je Holland & Holland, iza njega "Anson & Deeley" pa "Blitz". To je samo uslovno tačno i zavisi od kvaliteta rada. "Holland & Holland sistem na jeftinim španskim puškama sigurno nije bolji i pouzdaniji od "Blitz" sistema na Merkel bok dvocevkama. Zahtev postavljen pred sve tipove mehanizama je isti: snaga opruge, odnosno udarac igle u kapislu, mora da bude dovoljna da metak uvek opali. Dovoljna snaga za opaljivanje se lako proverava: ispaljenu čauru postaviti uspravno na ogoljenu puščanu glavu, tačno iznad otvora udarne igle i povući okidač. Ako čaura poleti uvis 50 cm i više, udarac je dovoljan.

MEHANIZMI PRELAMAČA ZA LAKO IZVLAČENJE, u uslovima lova daleko od civilizacije, izvlačenje mehanizma iz puške radi čišćenja ili zamene polomljene opruge ima veliki značaj. Mehanizmi na pločicama se lako skidaju. Isto važi i za "Blitz" sistem. Za "Anson" sistem gde to predstavlja problem, belgijska firma F. Courally i engleska Westley Richards za svoje modele pušaka za tropski lov, povezuju razdvojene delove mehanizma jednom pločicom u celini, koja se lako vadi iz prorezane šupljine u puščanoj glavi i po potrebi zamenjuje.

MERKEL bok dvocevke, omiljene diljem sveta, proizvode se u modelima: 200E, osnovni model sa malom arabesknom gravurom; model 201E sa malom lovačkom gravurom; model 203E, sa bogatom lovačkom ili finom arabeska-gravurom; Model 303E, sa dubokom reljefnom gravurom sa scenama iz lova. Svi ovi modeli izrađuju se u kalibrima 12, 16 i 20, dok po želji mogu da imaju standardna dva okidača (obarače) uz doplatu ili jedan okidač koji opslužuje obe cevi. Model 200E i 201E imaju mehanizam sistema "Blitz", dok Model 203 ima mehanizam "a la Holland Holland". Sva tri modela imaju pouzdane ejektore sa spiralnim oprugama, a donji ključevi nemaju poprečnu rezu. Najskuplji Model 303E takođe je sa mehanizmom sistema "a la Holland Holland" i sa ejektorima istog sistema, postavljenim u predkundačić, takođe sa okidačima po izboru, ali sa donjim ključevima ojačanim poprečnom rezom. Svi modeli imaju gornje ključeve tipa dvostruki Greener. Takođe, svi modeli izuzev ako su u kalibru 20, mogu da se isporuče i kao kombinovane puške, koje u donjoj cevi mogu da imaju po izboru, kalibre 6,5 x 57R, 7 x 57R, 8 x 57IRS, 9,3 x 74R, a uz doplatu i kalibar .30-06 Springfield. Oznake modela su kod kombinovanih pušaka, 210, 211, 213 i 313. Mogu se dobiti i sa rezervnim cevima za sačmu. Svi modeli mogu se po posebnoj porudžbini dobiti i kao dvocevke kuglare.

MILAN BLAGOJEVIĆ, fabrika eksploziva u Lučanima proizvodi i poznati barut za municiju sa sačmom "Zlatibor". To je odličan nitrocelulozni barut, "naslednik" takođe visokokvalitetnog predratnog baruta "Obilićevac". Vidi nitrocelulozni barut, vidi sačmeni metak.

MOĆ ZAUSTAVLJANJA (stopping power), zahtev zrnu da svojim učinkom što pre zaustavi divljač. Izraz se pre svega odnosi na municiju koja se upotrebljava u lovu na opasnu divljač, bilo tropsku (lav, tigar, bivo, slon) bilo divljač umerenih ili arktičkih oblasti (medved, beli medved). Moć zaustavljanja povećava se sa većom udarnom snagom, većim kalibrom i odgovarajućom konstrukcijom zrna.

MOA (minute of angle), jedinica za označavanje rasturanja zrna iz žljebljenih cevi, predstavlja jedan šezdeseti deo jednog od 360 stepeni punog kruga. Određuje se merenjem prečnika tipične grupe pogodaka na meti, načinjenih pod idealnim uslovima gađanja. To je dakle ugao koji čine dve krajnje tačke prečnika slike pogodaka u odnosu na usta cevi. Jedan MOA na 100 metara iznosi (zaokruženo) 27 mm, na 200m je 54 mm, na 500m je čitavih 135 mm. Za streljačke karabine, ali i lovačke karabine namenjene pucanju na velike udaljenosti, zahteva se rasturanje od jedan MOA ili manje.

MONTAŽA OPTIČKIH NIŠANA, posebno je važan elemenat korisnosti u upotrebljivosti kuglare u lovu na krupnu divljač. I najbolja puška ili optički nišan, bezvredni su u lovu, ako ono što ih povezuje nije najboljeg kvaliteta i najkorektnije urađeno. Posle velikog broja tipova montaža u proteklim decenijama, danas su se na tržištu zadržale: a) četvoronožna ili zulska motaža, vrlo popularna ali i skupa. Odlična je, ali samo ako je besprekorno izvedena, jer dok su prednje nožice fabrički najpreciznije upasovane, zadnje nožice mora puškar pri montiranju ručno da prilagodi, što predstavlja veliki izvor nevolja. Čak i u uslovima nemačkog puškarskog zanatstva, poznati Institut za isprobavanje oružja DEVA, ustanovio je da u oko 80 % od ogromnog broja kontrolisanog oružja, ovaj deo posla nije besprekorno urađen. b) "Švenk" montaža se, osim dvostruko manjeg broja kritičnih naležućih površina, odlikuje i time, da je u potpunosti i sa najvećom preciznošću mašinski upasovana u fabrici. Puškarskoj radionici prilikom postavljanja ove montaže preostalo je da samo mekim lemljenjem postavi montažne pločice na prava mesta. Kod lovačkih karabina savremene proizvodnje ovo je olakšano i time, da su na oružju prethodno izbušene rupice u međunarodno standardizovanom razmaku u koje se ušrafljuju montažne pločice uz istovremeno lepljenje specijalnim dvokomponentnim lepkovima. c) Montaža na navlačenje, pre svega kod lovačkih karabina, a mnogo ređe kod kombinovanih pušaka koje već imaju isfrezovan "lastin rep" za prijem montaže. (Zbrojovka Brno, Valmet). Po navlačenju, montaža se čvrsto stegne sa dve, (kod Valmet pušaka jednom) snažne matice. Montaža za lovačke karabine, najčešće u dva dela, kupuje se zajedno sa montažnim pločicama koje se lako montiraju na karabin, kako je objašnjeno pod b). Ovaj tip montaže znatno je jeftiniji od prethodna dva, vrlo je čvrst, ali manje pogodan za često skidanje i ponovno navlačenje, jer ne zauzima uvek potpuno isti položaj. Ako se montira na lovački karabin i precizno upuca, najbolje ga je ostaviti stalno na pušci. To uz malo pažnje i ne smeta mnogo jer je inače nisko postavljen (što je vrlo pogodno), a osigurava preciznost pogotka. Vidi optički nišani.

MOSSBERG, poznata američka industrija petometnih lovačkih sačmarica, pre svega sistema "pump-action".

NADUVAVANJE CEVI, uvek je posledica prepreke u cevi prilikom pucanja, najčešće zaostalog čepa od prethodno opaljenog, a loše laborisanog metka. Običaj starih i iskusnih lovaca da posle opaljenog metka pogledaju kroz cev, sprečava ovu pojavu. Vidi eksplozija puške.

NAGANT (Nagan) revolveri, usvojeni u naoružanju ruske carske armije, odlikovali su se time da je povlačenjem okidača doboš sa matricama prvo polazio napred i navlačio se na početak cevi, čime je sprečavano gubljenje barutnih gasova između doboša i cevi prilikom opaljivanja. Kako taj gubitak i nije veliki, a traži znatnu snagu kažiprsta pri povlačenju okidača, time i manju preciznost pucanja, ova konstrukcija je napuštena. Vidi revolveri.

NAKNADNI PUCANJ je pojava kada se pucanj ne začuje neposredno po povlačenju okidača nego sekundu ili dve posle toga. Razlog može da leži u neispravnoj kapisli, ali i u oslabljenoj udarnoj opruzi.

NASLANJANJE PUŠKE PRI PUCANJU, pri pucanju kuglarom sa naslona, mesto oslanjanja puške ima veoma važnu ulogu. Taj naslon na strelištu o džakčić sa peskom, u lovu -na što tvrđi predmet, čak i na granu, treba da leži petnaestak centimetara od branika okidača. Što je mesto oslonca bliže ustima cevi, pogodak će biti sve viši. Tako ako je oslonac 60 cm ispod branika, mesto pogodka će biti 15 cm iznad od nanišanjenog. Ako pak pušku naslanjamo postrance na stablo, ne treba cevi direktno oslanjati, pogotovo ne pri njihovom vrhu, jer će zrno odstupati u suprotnom pravcu od strane oslonca. Najbolje je pušku osloniti meko na ruku, a ruku na stablo.

NIŠANJENJE KUGLOM U POKRETU I U MIROVANJU, po pravilu, u pokretu se može gađati samo divlja svinja (od krupne divljači) i to na rastojanjima ne većim od pedesetak metara. Najčešće greške se prave zbog toga što je lovac naučio na znatno preticanje u lovu na sitnu divljač. Zrno ima mnogo veću brzinu, tako da će veliko preticanje voditi ka promašaju ili još gore ka čestom ranjavanju divlje svinje u njušku. Ako divlju svinju u trku, na uobičajenim rastojanjima gađamo u predeo oka, metak će pogoditi u plećku. Kada je divljač u mirovanju, jedino mesto koje treba gađati je plećka. Gađanje divljači u vrat efikasno je samo ako se pogode vratni pršljenovi, što predstavlja mali deo ukupne širine vrata. Divljač ranjena u vrat -predeo dušnika i jednjaka, onesposobljena je da se hrani i mnogo kasnije ugine u mukama. Predeo efikasnog delovanja zrna pri pogotku u plećku srazmerno je veliki, tako da ga i zbog toga treba isključivo koristiti pri nišanjenju. Reagovanje divljači na pogodak je kao reagovanje na pogodak kod srneće divljači, na koju se od krupne divljači najčešće puca.

NIŠANJENJE PRI PUCANJU NA GORE ILI NA DOLE, vrlo često u lovu na divokoze ali i inače u planinskom lovu. Zbog smanjenog uticaja zemljine teže koja je najveća pri vodoravnom gađanju, pri pucanju i nadole i nagore, treba nišaniti nešto niže, jer će pogodak u oba slučaja biti viši nego što smo to ustanovili na strelištu. Ako ovo ne uzmemo u obzir, prebačaj će biti utoliko veći, ukoliko je veći ugao pod kojim gađamo divljač. Pritom će prebačaj biti veći pri pucanju na dole.

NITROCELULOZNI BARUTI, danas u gotovo isključivoj upotrebi za lovačku municiju sa sačmom ili sa kuglom. Sastav od nitrirane celuloze želatiniranjem i usitnjavanjem u različite oblike (listići, štapići ili cevčice) i njihovom naknadnom površinskom obradom, možemo učiniti brže izgarajućim (progresivnijim). Za razliku od crnog, dimnog baruta, ovaj barut nazivamo bezdimnim. Barut za lovačku municiju sa sačmom je ofanzivan, zbog malog otpora u glatkim cevima sačmarice. Barut za metke sa kuglom, u zavisnosti od kalibra, zahteva različit stepen brzine sagorevanja, tako da je barut za karabinsku municiju malih kalibara, a snažnih punjenja progresivan i sagoreva celom dužinom cevi, dok je barut za velike kalibre ofanzivniji. Sve fabrike baruta zbog ovih različitih zahteva u proizvodnji municije različitih kalibara i zapremina njihovih čaura, proizvode barute u obično pet stepena njihove progresivnosti. Tako je recimo barut fabrike ROTTWEIL br. 901 predviđen za municiju malih kalibara, malih zapremina čaura i lakih zrna, kao na primer 222 Remington. Barut broj 905 predviđen je za velikovolumenske čaure Magnum kalibra. Barut R-903, koji je u sredini po progresivnosti, upotrebljava se u proizvodnji municije srednjih kalibara i normalnih zapremina čaure. Bezdimni baruti za pištoljsku i revolversku municiju po pravilu su ofanzivniji od baruta za karabinsku municiju i približavaju se tipu baruta za sačmarsku municiju. Važno je zapamtiti da će ofanzivni barut za municiju sa sačmom, stavljen u karabinski metak dovesti do eksplozije i najčvršće građenog karabina. Vidi barutni pritisak.

NITROGLICERINSKI BARUTI, veoma ofanzivni, malog volumena, upotrebljavaju se sve ređe i to samo u municiji sa sačmom. Propisana punjenja su najčešće upola manja od nitroceluloznih baruta, tako da je je količina baruta u čauri znatno manja. Ako neko iz neznanja napuni čauru onom količinom baruta na koju je navikao u upotrebi normalnih, nitroceluloznih baruta, najčešće će doći do eksplozije puške. Ovaj barut zbog svoje velike ofanzivnosti, mora se meriti uvek težinski, preciznom vagicom, a nikako volumenski, što je uz određenu pažljivost u rukovanju još i dozvoljeno pri punjenju lovačkih metaka sa sačmom kada se upotrebljava nitrocelulozni barut. Ukoliko lovac sam puni svoju municiju, neophodno je da upotrebljava samo barut u njegovom originalnom pakovanju, na kome je uvek naznačena količina baruta i težina sačme u pojedinim kalibrima. Nitroglicerinski baruti takođe spadaju u bezdimne barute.

NORMA BARUTI I MUNICIJA, Švedska fabrika NORMA proizvodi bezdimne barute za sve vrste karabinske, pištoljske i revolverske municije, kao i gotovu municiju velikog broja kalibara i to u veoma dobrom kvalitetu. Zrna koja ova fabrika upotrebljava za svoju municiju su poznate konstrukcije sa uobičajenim deformisanjem (TM Alaska i Nosler) i jedno moderno zrno građeno prema savremenim zahtevima, koje ima snažno dubinsko delovanje, malo gubljenje težine uz obaveznu izlaznu ranu. Vidi konstrukcija zrna.

ODAPINJANJE NAPETE OPRUGE ako lovac nije došao u priliku da puca, vrši se PRI ISPRAŽNJENOM ORUŽJU, kod karabina sa obrtno-čepnim zatvaračem, na taj način, što se ručica zatvarača digne u gornji položaj, pritisne okidač i polako spusti ručica zatvarača. Kod prelamača, takođe sa prethodno ISPRAŽNJENOM puškom, kod pušaka sa automatskom kočnicom moramo upotrebiti Pufer patrone. Škljocanje "na prazno" nije preporučljivo jer skraćuje vek udarnog mehanizma puške. Ako je puška bez automatske kočnice, postupak je mnogo jednostavniji: potrebno je prelomiti pušku do kraja, pritisnuti istovremeno oba okidača i polako zatvoriti pušku. Kod trocevki, koje po pravilu nemaju automatsku kočnicu, postupak je isti, s tim što tako odapinjemo opruge samo za cevi sa sačmom. Za otpuštanje opruge za treću cev, moramo se poslužiti prethodno stavljenom pufer-patronom u cev za metak sa kuglom.

ODAPINJANJE NAPETOG ŠTEHERA, obavezno je posle svake propuštene prilike za pucanje. Kod lovačkih karabina čija kočnica blokira udarnu iglu, možemo odapeti šteher na taj način što zakočimo pušku, povučemo zadnju nogu štehera do kraja, pritisnemo lako okidač i polako otpuštamo zadnju nogu štehera. Kod svog ostalog oružja koje ima bilo koji drugi tip kočnice, napeti šteher odapinjemo pri dignutoj ručici zatvarača, odnosno pri maksimalno prelomljenoj pušci.

OTKLON POGOTKA PRI NEVODORAVNOM NIŠANU, ako je nišan mehanički ili optički nakrenut u desnu stranu, pogodak će leći desno i dole, nalevo nakrenut -levo i dole. Vidi fina mušica - gruba mušica.

OTKLON ZRNA-DERIVACIJA, posledica je okretanja zrna oko svoje uzdužne ose, uzrokovanog žljebovima u cevi. Ako su žljebovi desni i otklon zrna će biti u desnu stranu. Otklon je utoliko veći, ukoliko je zrno sporije, okretanje oko uzdužne osovine manje i odstojanje veće. Zrno vojnog metka na 500 m imaće otklon 11 cm, na 1000 m imaće otklon 70 cm, na 2000 m imaće otklon čak 570 cm. Derivacija kod savremenih brzih zrna, na normalnim lovačkim rastojanjima je beznačajna.

ODSKOK ZRNA ILI SAČME od tvrdih predmeta na koje naiđu u svom letu (stabla, tvrde ili zaleđene zemlje) nastavljaju let u nekontrolisanom pravcu. veoma su čest uzrok nesreće u lovu.

ODSTOJANJE OKA OD OPTIČKOG NIŠANA, da bi se dobacila cela slika u krugu okulara, standardizovano odstojanje lovčevog oka od optičkog nišana treba da je 8 cm. To odstojanje se smatra dovoljnim da spreči ozledu oka ili arkade pri trzanju puške prilikom opaljivanja. Najnoviji optički nišani američke firme "LEUPOLD" povećali su ovo rastojanje na 11 cm, čime se postiže još veća sigurnost pri pucanju, a sam optički nišan ima skladniji, manje isturen položaj na pušci. Vidi optički nišani.

OKIDAČ, TEŽINA OKIDANJA, ŠTEHERI, prvi zahtev koji moraju da ispune okidači lovačkih pušaka je da ne smeju da imaju prazan hod. Okidanje mora da usledi u istom času kada prst povuče okidač. Ni ranije ni kasnije. Važan zahtev je težina kojom pritisak na okidač mora da se ostvari, da bi došlo do opaljivanja metka. Ako je okidač previše mekan, opasan je jer može nekontrolisano da opali. Ako je pretvrd, okidanje neće biti pravovremeno, prema tome ni precizno. Praksa je pokazala da je najbolje da prednji okidač pruža prstu otpor od 1,8 do 2 kg, a zadnji okidač od 2 do 2,5 kg. Ovo možete proveriti na način da nalivate vodu u napravljen sud sa kukom koja visi o okidaču koji proveravamo. Onog časa kada okidač bude odapet, prestajemo sa nalivanjem vode. Izmerite težinu vode i suda zajedno. Ako okidači odstupaju od zahtevane težine okidanja, svaki dobar puškarski majstor će to moći da sredi. Kod lovačkih karabina je takođe preporučljiv jedan podešljiv okidač, koji uostalom po želji ugrađuje i Crvena Zastava u svoje karabine Mod. 70. U sklop ovog mehanizma ulazi i kočnica koja blokira okidač i zatvarač puške. Ovakav okidač treba odabrati uvek, ako lovac često puca i na divljač u pokretu. Sa njim se veoma dobro i precizno puca i na divljač koja stoji, tako da je svakako univerzalniji nego okidač sa "šteherom". Šteheri (neki ih zovu i šneleri, a postoji i naša reč "ubrzica") su uređaji za okidanje pri najlakšem dodiru okidača. Pogodni su za gađanje na stojeću divljač, ali su u lovu na divljač u pokretu upravo opasni. Omiljeni su u Nemačkoj, ali i tamo sve manje. Ustvari su nasleđe sa starih teških streljačkih pušaka, kojima se na strelištu, sa dobrog naslona i u punom miru pucalo. Razlikujemo dve vrste štehera: onaj uobičajen na kombinovanim puškama koji se aktivira guranjem okidača unatrag i onaj na jednocevnim prelamačama i lovačkim karabinima, koji iza okidača ima napinjač, sličan nekom zadnjem okidaču, a aktivira se povlačenjem u istom smeru u kome i okidač.

OKULAR-OBJEKTIV, okular je ono optičko staklo dogleda ili optičkog nišana, koje se nalazi bliže oku. Objektiv, od čijeg prečnika zavisi svetlosna jačina dogleda, prihvata posmatranu sliku i povećava je. Vidi lovački dogledi, vidi optički nišani.

OPTIČKI NIŠANI, osnovni problem pri pucanju preko nišana i mušice je u tome što strelac ima potrebu da istovremeno vidi oštro oku bliski nišan, udaljeniju mušicu i cilj udaljen stotinu i veše metara. Što je lovac stariji, sposobnost akomodacije oka je slabija i to postaje dodatni problem. Optički nišan rešava taj problem u potpunosti: končanica kojom se nišani i sam cilj, u istoj su ravni i istovremeno oštri. Osim toga nišanjenje je olakšano i time što u zavisnosti od povećanja cilj izgleda bliže, tako da kod povećanja od 4X, srndać udaljen 100 m izgleda kao da je na 25 m. Što je veći prečnik objektiva optičkog nišana, veća je i njegova sumračna vrednost i olakšano nišanjenje pri lošim svetlosnim okolnostima. Optički nišani sa indeksom sumračne vrednosti od 15 i više (na primer 6 x 42) već su dovoljno upotrebljivi u svetlosno lošim uslovima, a oni sa indeksom većim od 20 (na primer 8 x 56) su u kategoriji optičkih nišana predviđenih za lov pod posebno lošim svetlosnim uslovima i za zasede u noćnom čekanju divljači. Američki dogledi kao i evropski predviđeni za američko tržište, po pravilu imaju manji prečnik objektiva,a time i manju svetlosnu jačinu, jer američki način lova ne dozvoljava lov na krupnu divljač pre izlaska -odnosno zalaska sunca. Optički nišani malog povećanja 1,5, 2 ili najviše 3X, specijalizovani su za pucanje na divljač u pokretu, a kako se na taj način lovi samo danju, oni imaju mali prečnik objektiva i veliko vidno polje, pri tome su kompaktne forme i laki što sasvim odgovara ovom načinu lova. Pitanje jednog, univerzalnog optičkog nišana koji bi zadovoljio sve uslove lova, najjednostavnije je rešiti upotrebom dogleda sa fiksnim povećanjem od 4X. Sa dovoljnom vežbom, njime se može pucati na divljač u pokretu, a i na divljač na udaljenostima od 200 ili nešto više metara. Pri tome su kompaktni, robustni i i omiljeni su kod lovaca amatera i profesionalaca, koji love daleko od civilizacije. Bolje, ali i skuplje rešenje je upotreba "varijabl" optičkih nišana, na primer 1,5 - 6 x 42, koga mnogi lovci smatraju idealnim univerzalnim optičkim nišanom. Izbor končanice optičkog nišana je pre svega stvar ukusa lovca, ali i pitanje namene. Postoje končanice predviđene za lov divljači u pokretu na kojima leva i desna strana vidnog polja nemaju jake horizontalne končanice i ne zaklanjaju divljač. Končanica tipična za američke optičke nišane, omogućava veoma precizno gađanje, ali je neupotrebljiva u svetlosno lošim uslovima lova. Najčešće se upotrebljavaju končanice jakih linija, koje olakšavaju njihovu upotrebu u sumraku, a šiljak vertikalne končanice ili još bolje ukrštene tanke niti končanice omogućuju precizno nišanjenje. Razmak između horizontalnih končanica može da se koristi za određivanje udaljenosti posmatrane divljači. Vidi montaža optičkih nišana, vidi Kahles, vidi Swarovski.

OSVETLJENI NIŠANI, SVETLEĆI NIŠANI, jednostavni uređaji koji obično imaju kružni nišan sa odgovarajućom krupnom mušicom, oboje sa lovčeve strane snabdeveni debelim slojem svetleće fosforne mase. Mogu da olakšaju pucanje na divlje svinje u noćnoj zasedi pri upotrebi jedinačnih zrna iz sačmarice, na rastojanjima ne većim od dvadesetak metara. Fosfornu masu moramo povremeno oživljavati svetlom iz baterijske lampe pod odgovarajućim zaklonom.

OŠTAR RUB ZRNA, ("Scharfrand") koji se u vidu venca sa oštrom ivicom nalazi u predelu trećine zrna ima cilj da prilikom udara u telo divljači odseče što više dlaka sa pogođenog mesta. Na osnovu boje i dužine dlake koja se nađe na mestu nastrela, lovac može da proceni gde je divljač pogođena. Duga dlaka iz predela hrpta, dlaka srednje dužine sa bočnog dela, a kratka, obično i svetlija dlaka je na potrbušnici. Vidi konstrukcija zrna.

PARABELUM -LUGER, odlično je oružje iz oba svetska rata, kalibra 9 mm. Para ("duga devetka"), dovoljno jakog metka za dostreljivanje divljači iz neposredne blizine. Vidi konstrukcija zrna. Posetite internet adresu www.paraord.com.

PARADOKS BUŠENJE CEVI SAČMARICE, koje u predelu čoka i namesto njega ima žljebove, što unekoliko povećava preciznost gađanja sa jedinačnim zrnom. Iz "paradoks" cevi može se pucati i normalan metak sa sačmom, sa jedinom posledicom širokog posipa sačme.

PARALAKSA KOD OPTIČKOG NIŠANA se pojavljuje ako oko strelca nije u osi optičkog nišana, tako da mu nije u vidnom polju slobodan ceo krug. Ako je oko pomereno više u desnu stranu i pogodak će biti desno, a u krugu vidnog

PERAZZI I PIOTTI, su italijanske firme čije se lovačke dvocevke odlikuju veoma finom i luksuznom izradom i shodno tome, visokim cenama. Po kvalitetu se približavaju, a u najskupljim modelima i izjednačavaju sa najboljim engleskkim i belgijskim puškama. Vidi fino oružje.

PIŠTOLJ čije ime potiče od češke reči "pištala" (naša pištaljka) zbog provrtine kroz sredinu šipke, bio je s početka jednocevan i jednometan, što se danas zadržalo samo kod određenog streljačkog oružja. Savremeni pištolji su poluautomatski sa magacinom najčešće za 8-15 metaka. U lovačkoj upotrebi služe isključivo za dostreljivanje ranjene krupne divljači iz neposredne blizine. Kalibar pištolja za ove svrhe treba da je najmanje 9 mm Para. Najbolji pištolj ovog kalibra u našoj proizvodnji je svakako "Zastavin" pištolj CZ 99. Vidi ručno vatreno oružje.

PLASTIČNE ČAURE za lovačku municiju sa sačmom, iako tehnički i balistički veoma dobre zbog manje osetljivosti na vlagu, predstavljaju nužno zlo. Ne raspadaju se dugi niz godina u atmosferskim uslovima i na površinama gde se mnogo lovi trajno zagađuju prirodu. U mnogim evropskim lovištima, lovcima koji dođu sa ovom municijom, vođa lova uskraćuje pravo na lov.

PLASTIČNI ČEPOVI u smislu zagađivanja čovekove okoline predstavljaju isti problem kao i plastične čaure. U tehničkom pogledu imaju izvesnu prednost nad klasičnim filcanim čepom jer čašica plastičnog čepa u kojoj je smeštena sačma sprečava olovne naslage i propratnu deformaciju rubne sačme. Ova prednost je istovremeno i nedostatak, jer ovakav plastični čep sužava snop sačme naših (u većini slučajeva) suviše jako čokiranih pušaka. Iskusni lovci strelci više vole "stari dobri" filcani čep i umerenije čokirane puške. Vidi sačmeni metak.

POLOŽAJ RUČICE ZATVARAČA kod savremenih lovačkih karabina dozvoljava znatno niže montiranje optičkog nišana, čime se smanjuje razmak između ose cevi i ose optičkog nišana, tako da se u velikoj meri smanjuje i greška u slučaju nevodoravnog držanja puške pri opaljivanju.

POLUAUTOMATSKI LOVAČKI KARABINI fabrika FN. Mod. BAR Remington, Mod. 7.400, Heckler & Koch, Valmet-Hunter, Voere i Medved Mod. 4, pre svega su oružje namenjeno hajkama na divlje svinje u šumskom lovu. Vidi lovački karabini.

POLUAUTOMATSKE SAČMARICE su jednocevne višemetne lovačke puške kod kojih se repetiranje vrši ili potiskom o dno čaure ili pozajmicom dela barutnih gasova kroz rupicu u cevi. Prvi sistem je stariji, ali ne i lošiji. Po našem Zakonu o lovstvu, kao i po zakonima većine evropskih zemalja, ove puške, mada po pravilu petometke, moraju da se redukuju na najviše dva metka u magacinu. Najpoznatiji su proizvodi fabrika FN-Browning, Winchester, Remington, Franchi, Benelli, Breda i ruski MC Mod. 21. Poluautomatske sačmarice su pouzdane i ne skupe puške sa jednostavnom izmenom srazmerno jeftinih cevi različitog bušenja čoka ili još jeftinijih nastavaka čoka koji se ušrafljuju na usta cevi. Čestu primedbu naših lovaca da ove puške "biraju" municiju, ne treba ozbiljno shvatiti, jer metak koji ne funkcioniše normalno u ovim puškama je istovremeno i loše laborisan, prema tome i loš metak. Ipak ove puške nisu baš po svačijem ukusu. Iskusniji lovci, koji vole klasične, a pogotovo skuplje i finije oružje, neće ni nabavljati poluautomatsku sačmaricu. Vidi promenljivi čokovi, vidi kompenzator.

POMERANJE POGOTKA KOD VIŠECEVNIH PUŠAKA dvokuglara ili kombinovanih pušaka je poznata i neugodna pojava u lovu, kada se dešava da se svaki sledeći metak sa kuglom "penje", ako se ispaljuje neposredno jedan za drugim, tj. pogađa višu tačku od one koja je snišanjena. Ovu pojavu je lako objasniti: gornja cev kod bok-kombinovane puške (ili gornje cevi kod trocevke) ostaje hladna, dok se donja cev posle prvog i svakog sledećeg pucanja sve više greje i izdužuje i fiksno vezana za gornju cev, daje pogotke pozicionirane sve više. Da bi eliminisale ovu pojavu, neke fabrike oružja proizvode i modele kod kojih je cev na kuglu odvojena od cevi za sačmu. Vidi dvokuglara.

POLIGON ŽLJEBOVI zapravo i nisu žljebovi, nego način bušenja cevi pri kome postoje prečnici žljebova i prečnici polja, ali bez njihovih oštrih ivica. I poligon bušenje ima uobičajeni korak koji dovodi zrno u rotaciju oko svoje uzdužne ose. Cevi sa ovim bušenjem, zbog manjeg trenja zrna u cevi sa oštrim ivicama polja i žljebova, daju zrnu čak početnu brzinu za 2 % veću, ali to nije od nekog značaja. Osnovna prednost cevi sa poligon bušenjem je u tome što su otpornije na rđu, jer nema zaostajanja barutnih gasova i ostataka površine zrna u oštrim uglovima između polja i žljebova, kao kod cevi sa klasičnim bušenjem. Cev se dakle lakše i bolje čisti i duže zadržava preciznost. Poligon cevi se za sada proizvode samo u kalibru .30/7,62/.

POMOĆNA MUŠICA kod lovačkih sačmarica (sitnija nego ona na kraju cevi) nalazi se kod nekih pušaka na kraju prve trećine dužine cevi. Od velike je pomoći u brzom pucanju, jer lovac odmah uoči da pomoćna mušica nije u ravni sa onom "pravom" na kraju cevi i stiže da koriguje položaj cevi.

POSEBNI IZVLAKAČ ZA KUGLU kod kombinovanih prelamača izvlači opaljenu čauru kugle više nego gornje čaure sačmenog metka, tako da time omogućava njeno lakše zahvatanje prstima i odstranjivanje iz puške. Vidi trocevka.

POSEBAN NAPINJAČ ZA KUGLU je veoma koristan uređaj na nekim trocevkama, (na većini savremenih trocevki može se i naknadno ugraditi), kod kojih se prelamanjem puške zapinju samo čekići cevi za sačmu. Donja cev za kuglu napinje se polugom na vratu kundaka koja izgleda kao nešto povećana kočnica. Prava kočnica se pomera na drugo mesto, najčešće sa leve strane (Greener W.W.). Posebnim napinjačem za kuglu aktivira se opruga čekića donje cevi tek kada se dolazi u priliku za pucanje metka kuglom. Do toga časa, puška se prelamanjem napinje kao obična dvocevka, iako se metak za kuglu stalno nalazi u donjoj cevi. Time je povećana i sigurnost rukovanja trocevkom. Vidi trocevka.

POPREČNO OPTEREĆENJE ZRNA, tehnički izraz koji iskazuje odnos između poprečnog preseka (kalibra zrna) i njegove težine. Što je je zrno duže (prema tome i teže), njegovo poprečno opterećenje je veće. Što je poprečno opterećenje veće, zrno će sporije gubiti svoju početnu brzinu, tako da će let zrna od usta cevi ("Vo") do cilja ("Vz") biti kraći, sa položenijom putanjom i očuvanijom početnom udarnom snagom ("Eo"). Osim toga, zbog kraćeg vremena leta do cilja, u lovu na divljač u veoma brzom pokretu biće potrebno manje preticanje, a pogreške u proceni udaljenosti divljači, biće manje. Vidi balistička krivulja.

PREDKUNDAK je deo kundaka koji se nalazi ispod cevi, odnosno ispred branika okidača. Dobro je da je taj deo puniji, jer olakšava strelcu vođenje puške u preticanju. Pri brzom uzastopnom pucanju na strelištu pri gađanju glinenih golubova, štiti strelčevu levu ruku od pregrejanih cevi. Vidi dabrov rep.

PREPREKE U CEVI dovode do naduvavanja ili u težim slučajevima i do prskanja (eksplozije) cevi. Vidi eksplozija puške, vidi barutni pritisak.

PREPREKE ZRNU U LETU, čak i tako male kao što je trava ili stabljika žitarica, uticaće na pravac leta zrna, dakle na njegov precizni pogodak. Što je prepreka teža, (od grančice do stabla) i udaljenija od snišanjene divljači, pogodak će biti sigurniji, a promašaj sigurniji. Vidi odskok zrna ili sačme.

PRETICANJE PRI PUCANJU NA DIVLJAČ U POKRETU direktno zavisi od brzine kretanja divljači i njene udaljenosti od lovca. Zavisi u velikoj meri i od brzine zamaha kojim lovac nanosi pušku u preticanju, a takođe i od ugla pod kojim se divljač kreće od ili ka lovcu. Zec u punom trku dostiže oko 15 metara u sekundi, a približno istu brzinu dostižu i fazan i jarebica. Šumska šljuka je upola sporija, ali divlje plovke lete brzinom od 15 do 25 metara u sekundi. Sva krupna divljač u punom trku takođe prelazi oko 15 metara za jednu sekundu. Pri preticanju divljači moramo računati sa tim da sačma srazmerno brzo gubi brzinu u letu, što sitnija, utoliko brže. Tako sačma kojom najčešće lovimo, ona sa prečnikom zrna od 3 mm, pri brzinama kojima se divljač prosečno kreće, pod uglom od 90° zahteva preticanje od 90 cm na udaljenosti od 20 m, preticanje 1,5 m na udaljenosti od 30 m i preticanje 2,2 m na udaljenosti od 40 m. Ali sačma istog prečnika, pri pucanju pod uglom od 50°, 30° i 20°, zahtevaće skraćivanje preticanja sa 20 m na 0,70, 0,50 i 0,25 m. Na udaljenosti od 30 m ista skraćenja će biti 1,15 m, 0,75 mi 0,40 m, a na udaljenosti od 40 m preticanja će biti 1,65 m, 1,10 mi 0,55 m. Razume se, ovo su računske vrednosti i obzirom da lovac nema računar u glavi, kako bi sve pomenuto u deliću sekunde izračunao i po tome postupio, očekujemo samo, da lovac svakako ima približnu predstavu o ovim vrednostima. Treba napomenuti i to, da prva krupna sačma (3,5 mm) i prva sitnija (2,5 mm) imaju nešto drugačije vrednosti od onih datih za sačmu od 3 mm, ali je to u lovu bez značaja. Brzina zamaha puške pri preticanju sasvim je individualna i dovodi nas u dalju nedoumicu. Ima lovaca koji strelovito vrše preticanje; čuveni lovac na divlje plovke, amerikanac Kimbl, pucao je "tik pred kljun". Drugi lovci, a ima i dobrih među njima, čekaju uperivši pušku ispred divljači i pucajući u trenutku kada smatraju da je divljač "na pravom odstojanju". Njihovo pucanje je statično, a vrednosti preticanja i veličina tog preticanja je zapravo ona, koja je prikazana kao "računska ". Ipak, većina lovaca vrši neki prosečno brz zamah u preticanju. Kada sve sagledamo, prava veličina preticanja pojedinog lovca je veština koju će on steći iskustvom. Dosadašnje izlaganje ovog problema treba samo da pomogne početniku, i ne samo njemu, da to iskustvo što pre stekne. Vidi nišanjenje kuglom u pokretu i u mirovanju.

PROGRESIVNI BARUTI nitrocelulozni baruti koji su povećanom granulacijom i posebnom hemijskom obradom olenjeni i na taj način prisiljeni da usporeno sagorevaju, p r o g r e s i v n o potiskujući zrno celom dužinom cevi. Suprotnost: ofanzivni baruti koji sitnijom granulacijom i drugim postupcima povećavaju upaljivost baruta razvijajući maksimum barutnih gasova već u neposrednoj blizini ležišta metka. Vidi nitroglicerinski baruti.

PROMENJIVI ČOKOVI, nastavci čokova, tubusi uvek iste dužine, ali različitog unutrašnjeg prečnika, koji se posebnim ključem čvrsto ušrafljuju u usta cevi dvocevnih sačmarica. U zavisnosti od proizvođača, različito se nazivaju: MULTICHOKE (Mercury), MOBILCHOKE (Beretta), VARIOMIX (Franchi) i dr. Za promenjive čokove WINCHOKE i REM-Choke jedva i da je potrebno navesti proizvođača: Winčester i Remington. Ovaj poslednji ima i jednu interesantnu novinu, prikazanu na modelu "870 Deer Gun". To je izmenjivi nastavak koji namesto suženja čoka ima žljebove koji povećavaju preciznost puške pri upotrebi jedinačnih zrna. Dakle, jedna vrsta izmenjivog paradoks bušenja. Neki od ovih izmenjivih čokova su na dvocevkama, a drugi na jednocevnim petometkama. Ako ovi drugi Cutt’s Compensator, imaju prvo ušrafljen kompenzacioni prostor, a tek nakon njega nastavke čokova, ne postoji potreba da oni budu iste dužine, tako da nikada i nisu.

PRVI PARTIZAN srpska fabrika municije za lovačke kuglare u Užicu. Od proizvodnje municije zanimljive za upotrebu u lovu, tu su i neki od krupnijih kalibara pištoljske i revolverske municije, za dostrel ranjene krupne divljači. Pregledom balističkih podataka municije koja se proizvodi u Prvom Partizanu, primećuje se nedostatak većih kalibara od 8 mm, koji bi zaokruglili paletu proizvodnje. To su pre svega 9,3 x 62, 9,3 x 74 R i .375 H & H Magnum, eksportno zanimljivi kalibri. Zrna koja Prvi partizan proizvodi, standardne su izvozno nekonjunkturne konstrukcije: bakarna košuljica sa olovnim vrhom. Uvođenjem serije zrna savremenije konstrukcije, od kompaktnog bakra (tombaka) sa dirigivanim rascvetavanjem prednjeg dela, značilo bi priključivanje novom trendu u proizvodnji municije za lovačke karabine i kombinovane puške. Čas za to je sada. Vidi ABC, vidi konstrukcija zrna. Posetite internet adresu www.prvipartizan.com.

PUCANJE LOVAČKIM KARABINOM na krupnu divljač, u našim uslovima odnosi se pre svega na lov srneće divljači, divljih svinja i u mnogo manjoj meri na lov divokoza, ali i na zimski lov lisica. U većem broju odrednica obrađeni su delovi ove materije. Vidi balistička krivulja, vidi fina mušica-gruba mušica, vidi izbor kalibra, vidi izlazna rana, vidi konstrukcija zrna, vidi lovački karabini, vidi moć zaustavljanja, vidi naslanjanje puške pri pucanju, vidi nišanjenje kuglom u pokretu, vidi nišanjenje pri pucanju na gore i na dole, vidi optički nišani, vidi rasturanje zrna, vidi udarac zrna u cilj, vidi udarna snaga zrna.

PUCANJE SAČMARICOM -preticanje, predstavlja osnovni uslov uspešnog lova na sitnu divljač. Vidi preticanje pri pucanju na divljač u pokretu, vidi sačma, vidi sačmeni metak, vidi rasturanje sačme.

PUFER PATRONA, trebalo bi da bude obavezan rekvizit za lovce-vlasnike dvocevki sa automatskom kočnicom. U lovu sve je u funkciji, problem nastaje kada takvu pušku treba "ostaviti u orman". Ostaviti nategnute opruge ne valja. Škljocati na prazno, takođe ne valja. Mnogi lovci stave ispaljenu čauru i odapnu oprugu na taj način, no već ispaljena kapisla ne daje dovoljan otpor udarnoj igli. Još veći problem je u tome što u opaljenoj kapisli ostaju prašinasti delići sagorele eksplozivne korozivne smeše iz kapisle i napraše unutrašnje zidove cevi oko ležišta. Rešenje je "pufer" patrona, imitacija metka od aluminijuma, sa kapislom od otporne plastike, koja u čauri ima jaku spiralnu oprugu. Izdržava veliki broj udaraca igle i ne košta puno. Drugi način je da dobar puškar isključi automatsku kočnicu, što je vrlo jednostavan zahvat. Posle toga, opruga na pušci se sasvim lako odapinje: puška se prelomi do kraja. Oba okidača se istovremeno povlače do kraja i puška se polako ponovo zatvori. Vidi odapinjanje napete opruge.

PUMP-ACTION (pamp-ekšn). Veliki broj modela lovačkih sačmarica petometki i jedan lovački karabin (Remington Mod. 7600) repetiraju se na taj način što se predkundačić puške povlači u smislu nazad-napred. U povlačenju nazad i u vraćanju predkundačića napred, puška je ponovo puna i spremna za pucanje. Mehanizam je jednostavan, vrlo robustan i puška odlično funkcioniše. Lovci koji dugo love ovakvim puškama, spretno i vrlo brzo repetiraju na taj način što naperenu pušku, spremnu za pucanje, drže predkundačićem čvrsto povlačenim prema ramenu. Kada je metak opaljen, predkundačić je oslobođen i već je skliznuo u zadnji položaj, izbacivši opaljenu čauru. Brz pokret unapred i puška je, ne izlazeći iz ramena, već spremna na novo opaljivanje metka. Najpoznatije puške ovog tipa proizvode Winchester, Remington, Mossberg, a u Evropi je ova tipično američka puška dobila svoje vrlo dobre kopije: Franchi, Beneli, francuski Fabarm, i naša "Crvena Zastava", koja je svoj prototip već prikazala javnosti. Vidi Mossberg, vidi Winchester, vidi Remington.

PURDEYproizvođač i konstruktor lovačkog oružja najviše klase, sa sedištem firme u Birmingemu i Londonu. Perdi dvocevke, uz Holland Holland i Boss, spadaju u najskuplje puške sveta. Čak ponekad i puške (razume se odlično očuvane) iz vremena pre Prvog svetskog rata, cene se na više desetina hiljada USD. Vidi fino oružje.

PUŠČANA CEV, najvažniji je deo puške. Od kvaliteta materijala (čelika) cevi, zavisiće sigurnost puške, ali od njene obrade, bez obzira da li se radi o sačmarici ili kuglari, zavisiće preciznost gađanja: kod sačmarice ujednačenost posipa, kod kuglare, minimalno rasturanje zrna. Od finoće poliranja unutrašnjih zidova cevi sačmarice, zavisiće i procenat oštećenja rubnih zrna sačme pri prolazu kroz cev. Sa cevima sa žljebovima postupak je bio sličan: cev se svrdlima bušila na prečnik nešto manji od budućeg prečnika polja, a onda su se posebnim alatom urezivali žljebovi, pri čemu se materijal cevi grejao i morao tokom rada da bude obilno hlađen. Neke od tako proizvedenih cevi davale su veoma malo rasturanje zrna, dok neke nisu bile u toj najvišoj klasi, i ugrađivane su u jeftino oružje. Današnji način proizvodnje cevi sa žljebovima, sasvim je drugačiji. Cev se buši na prečnik veći od budućeg kalibra, u nju se uvlači takozvani "dorn", šipka od najtvrđih materijala, sjajno polirana, koja predstavlja negativnu matricu budućeg profila cevi: žljebovi su istureni, a polja uvučena. Snažnim čekićima cev se kovanjem sabija oko matrice. Nema zagrevanja materijala izazvanog nekadašnjim rotacionim bušenjem, tako da nema ni promene strukture čelika cevi. Naprotiv, struktura materijala cevi se kovanjem oko matrice unekoliko zgušnjava tako i otvrdnjava, a izvlačenjem matrice, završena cev je uvek ujednačeno dobrog kvaliteta, sa minimalnim rasturanjem zrna. Ovu metodu takozvanog "hladnog kovanja" uveli su svi veliki proizvođači finog oružja. Tako na primer, poznati "Dumoulin" i "Brenneke" kupuju "Zastavine" karabine "u belom", daju im kundake od biranog drveta i najbolju finalnu obradu i prodaju po visokim cenama. Vidi dužina cevi, vidi Crvena Zastava.

RASPRŠIVAČ SAČME, daleko najveći procenat lovačkih dvocevki u svetu proizvodi se sa standardnim čokovima -polučok u desnoj, odnosno donjoj cevi kod bok dvocevki i pun čok u levoj, odnosno gornjoj cevi. Širokim anketama sa desetinom hiljada lovaca u različitim uslovima lova na sitnu divljač, potvrđeno je ranije uverenje iskusnijih lovaca da su većina pušaka, po tradiciji preterano čokirane, jer se u preko 80% slučajeva u lovu puca na prosečnu udaljenost od nešto ispod 30 m, vrlo često i manje, tako da je divljač promašivana ili teško oštećivana u slučaju pogotka punim snopom sačme. Proizvođači boljih pušaka u svetu već su se orijentisali ka slabijim čokovima, najčešće četvrt čok, tričetvrt čok ili čak poboljšani cilindar polučok. Puške sa jačim čokovima su stvarno potrebne samo u poslednjim lovovima u sezoni, na već očišćenim poljima, kada se na divljač puca na većim rastojanjima. Lovcima vlasnicima pušaka sa standardnim čokovima preostalo je da u prvom delu lovne sezone, a pogotovo u šumskim lovovima, upotrebljavaju municiju sa raspršivačima sačme kakvu već proizvode sve značajnije fabrike lovačke municije. Neki to postižu stavljanjem jakog bikonkavnog (dvostruko udubljenog) plastičnog poklopca povrh sačme, drugi stavljaju u sačmeni stub krstasti plastični umetak koji deli sačmu na četvoro. Lovac koji sam puni svoju municiju, može ovakvu municiju da napravi na dva načina. Da napravi krst od dva pravougaona komada kartona, širine unutrašnjeg dela čaure i visine sačmenog stuba. Kartončiće uzdužno preseći do polovine, ukrstiti ih, staviti u čauru i sipati sačmu. Efikasna je takođe i horizontalna pregrada sačmenog stuba na tri dela, stavljanjem kartonskih poklopčića posle svake nasute trećine sačme. Preko barutnog punjenja ne treba stavljati plastični čep sa čašicom, jer se njime postiže suprotan učinak od željenog. Vidi sačmeni metak.

RASTURANJE SAČME, snop sačme u letu ima ne samo svoju širinu, nego i dužinu i liči na roj pčela. Sačmeni metak daje snop čija je dužina približno jedna desetina rastojanja od usta cevi. Tako je na primer, na udaljenosti od 30 m, snop dug oko 3 m. Kako je brzina sačme znatno veća nego brzina divljači u pokretu, ovo i nije od nekog većeg značaja jer će sačma najvećeg dela "roja" stići do gađane divljači. Mnogo značajnije je širenje snopa sačme jer od njega zavisi efikasan domet sačme. Snop sačme ima levkast oblik. Tako već na 50 m, što je već krajnji domet efikasnog dela sačmenog stuba, snop sačme prečnika 3,5 mm ima širinu od 3,9 m, a sačme prečnika 2,5 mm čak 5,2 m. Ovo su rubni delovi snopa sačme, ali je neophodno znati da već na toj razdaljini ne sme drugi lovac da se u času pucanja na divljač nađe na razdaljini manjoj od nekoliko metara. Na udaljenosti od 180 m, snop sačme koja može nekog još ozbiljno da povredi je čak 60 m - 80 m. Inače smatra se dovoljno tačnim da je krajnji domet sačme prečnika 2,5 mm oko 250 m, sačme prečnika 3,5 mm oko 350 m. Vidi sačma, vidi sačmeni metak.

RASTURANJE ZRNA se ustanovljava ispucavanjem 5 metaka sa rastojanja od 100 m puškom postavljenom u uređaj (stegu) za upucavanje. Vreme treba da bude bez vetra, a municija iste serije. U grupi pogodaka treba izmeriti rastojanje između dva najudaljenija pogotka, računajući iz središta rupa na meti. Slučajno "pobegli" hici, ne uračunavaju se. Iz grupe pogodaka treba istovremeno ustanoviti središte pogodaka. Rastojanje između najvišeg i najnižeg pogotka i rastojanja između dva međusobno najudaljenija horizontalna pogotka, treba spojiti sa dijagonalama, na čijem preseku leži centar grupe pogodaka. Tako smo dobili srednju visinu grupe pogodaka, koja za savremenu municiju treba da iznosi 4 cm iznad tačke nišanjenja. Ako je rastojanje između dva najudaljenija pogotka manje od 5 cm, smatra se da je rasturanje zrna odlično, ako je 7 cm, vrlo dobro, sve do 10 cm, a preko toga smatra se da je preciznost puške nezadovoljavajuća. Ako izuzmemo subjektivne razloge loših pogodaka u uslovima lova, kao što je zadihanost, loša procena rastojanja, neodgovarajuće naslanjanje puške pri pucanju, uticaj bočnog vetra i sl. Otklon pogotka pri bočnom vetru je veći, ukoliko je brzina vetra veća, veća udaljenost do cilja, a manja težina zrna, njegovo poprečno opterećenje i brzina zrna. Postoje čitave tablice iz kojih možemo pročitati da pri brzini vetra od 7,5 m/s -sa objašnjenjem da je to brzina vetra pri kojoj se već znatnije njišu grane, sa metkom 8 x 57 IS težine zrna 12,7 grama, početne brzine 795 m/s, na rastojanju pucanja od 200 m, zrno ima otklon od 42 cm, i tako dalje, za većinu uobičajenih kalibara, za sve kategorije brzine vetra i za sva normalna rastojanja. Namesto komjutera u glavi ili komplikovanih tablica u džepu, treba da se držite pravila da se pri jačem vetru ne puca na daljine veće od 150 m, i da se pošto vetar uvek duva "na mahove" sačeka mirniji momenat za pucanje. Vidi upucavanje kuglare.

RAZANTNOST PUTANJE ZRNA predstavlja bitan činilac u upoznavanju pada zrna metka kojim lovite, odnosno u postizanju odgovarajuće dobrog pogotka. Pogledajte balističke tablice za razne vrste municije. Razantnost putanje zrna zavisi od njegove brzine, težine i poprečnog opterećenja, kao i od oblika zrna. Zrna sa šiljatim vrhom, a unekoliko i ona sa zasvođenim dnom (TIG, TUG, Torpedo-S), uz iste navedene uslove imaju nešto veću razantnost putanje. Vidi balistička krivulja, vidi konstrukcija zrna.

RAZDVOJENE CEVI KOD KOMBINOVANIH PUŠAKA omogućavaju ravnomerno hlađenje donje cevi na kuglu i time je otklonjena opasnost od pomeranja "penjanja" pogotka kod višecevnih kombinovanih pušaka sa čvrsto povezanim cevima, u slučaju učestalijeg pucanja. Vidi pomeranje pogotka kod višecevnih pušaka.

REFLEKTOR ZA LOVAČKE KARABINE kao uređaj koji omogućava lov divljači noću, zabranjen je u većini evropskih država. Našim Zakonom o lovstvu je lov pomoću reflektora dozvoljen samo u lovu divlje svinje.

REMINGTON, veliki američki proizvođač oružja i municije, sa sedištem fabrike u Bridgeportu, Connecticut, osnovane 1816. godine. Današnja proizvodnja lovačkih pušaka: više modela petometnih repetirki sistema pump-action, linije 870; modeli poluautomatskih petometki 1.87 "Premier" i "SP-10 Magnum" u kalibru 10/89 mm specijalno za barsku divljač; lovačke karabine sistema Mauzer, linije 700 BLD; poluautomatski karabin Mod. 7400 i "pump-action" karabin mod. 7600 (lovački karabini); nekoliko modela malokalibarskih pušaka. Svi proizvodi fabrike Remington odlikuju se vrlo solidnim kvalitetom.

REVOLVERI su ručno vatreno oružje, koje za razliku od pištolja, jednometnih ili poluautomatskih ima doboš (kolo, burence) najčešće sa 6 metaka. U lovu, za dostreljivanje ranjene krupne divljači mogu se koristiti samo kalibri .38 special i jači. Vidi Crvena Zastava, vidi Colt, vidi Smith & Wesson.

REZERVNE CEVI PRELAMAČA isporučuju se po pravilu u kompletu sastavljenom u samoj fabrici. Radi se najčešće o bok dvocevkama sa rezervnim kombinovanim parom cevi; kod skupljih pušaka, na primer Merkel, moguće je naručiti i treći par cevi dvokuglare. Razlog za ovo je što se finalno upasovavanje vrši najvećim delom ručno, sa zahtevom da se ključevi dva ili više pari rezervnih cevi, sa najmanjim mogućim tolerancijama upasuju u jednu puščanu glavu. Naknadno opremanje puške novim parom cevi nije uobičajeno, izuzev u majstorskim radionicama Borovlja(Ferlaha), po pravilu samo za njihove puške i to uz srazmerno visoku cenu. Izuzetak čine bok dvocevke u potpuno mašinskoj obradi, kao nama dobro poznata Zbrojovka linije ZH i finska bok dvocevka VALMET 412, kod kojih se drugi ili svaki dalji par cevi (kod puške ZH čak 6 različitih pari), može bez problema sa minimalnom doradom ugraditi. Skupe engleske i belgijske klasične dvocevke ne retko se isporučuju sa dva para sačmarskih cevi-dužih, sa jačim čokovima i kraćih, sa slabim čokovima, za lov na kraćim rastojanjima i šumski lov. Vidi bok dvocevka, vidi Zbrojovka Brno.

"RIBLJA KOST", narezivanje kundaka na rukohvatu -vratu kundaka i predkundačića (engleski -chekering, nemački -fischhaut), omogućuje čvršće prihvatanje puške u času pucanja. Radi se ručno, posebnim alatom, sa različitom finoćom (i cenom) rada. Samo kod najjeftinijih, pre svega američkih pušaka, "Riblja kost" se ne pravi ručno, nego presovanjem.

ROTACIJA ZRNA, okretanje zrna oko svoje uzdužne ose, sprečava nekontrolisano poprečivanje zrna u letu i time omogućuje preciznost pogotka. Uslovljeno je uvijenošću žljebova i njihovim korakom. Kod savremene municije zrno rotira oko svoje ose tri i više hiljada puta u sekundi. Vidi otklon zrna.

ROTTWEIL (rotvajl) barut, nitrocelulozni barut visokog kvaliteta različitih namena - 5 vrsta (gradacija progresivnosti) za lovačku municiju sa kuglom, isto toliko za revolversku i pištoljsku municiju i dve vrste za sačmarsku municiju ("J706" za punjenje iznad 32 grama i "J710" ispod 32 grama sačme). Interesantno je napomenuti da je naš čuveni barut između dva rata "Obilićevac" proizvođen tehnologijom i mašinama, dobijenim kao reparacija od pobeđene Nemačke, posle Prvog svetskog rata. Istog tipa i istih osobina je i naš sadašnji barut "Zlatibor". Vidi nitrocelulozni baruti, vidi Milan Blagojević .

RUČNO NAPINJANJE UREĐAJA ZA OPALJIVANJE, određenu prednost koju imaju lovačke dvocevke sa spoljnim orozima -da se napinjanje udarnog mehanizma obavlja tek u momentu stvarne potrebe, preuzele su i neke konstrukcije "hamerles" dakle, sa unutrašnjim čekićima, pre svega u trocevkama: puškom se rukuje kao sa dvocevkom, a opruga za metak sa kuglom napinje se tek u času neposredne potrebe. Čak i neke najnovije konstrukcije lovačkih karabina sa obrtno čepnim zatvaračem, mogu da napinju udarni mehanizam i ručno, kao na primer "Blazer" Mod. 830 i 850/88. Vidi poseban napinjač za kuglu, vidi trocevka.

RUČNO VATRENO ORUŽJE, upotreba u lovu ograničena je na dosterljivanje ranjene krupne divljači iz neposredne blizine, da se ponovnim pucanjem karabinskim metkom ne bi bespotrebno obezvređivala konzumna vrednost mesa. Upotrebljavaju se samo kalibri 9 mm Para -kod pištolja, odnosno .37 Special -kod revolvera i jači od njih. U krajevima izvan civilizacije, gde postoji opasnost od napada agresivne divljači (npr. u Sibiru i Kanadi gde napadi medveda na ljude nisu retka pojava), usamljeni lovci, istraživači i drugi, upotrebljavaju revolvere krupnog kalibra .44 Magnum ili najjačeg kalibra u ručnom vatrenom oružju .454 Cassual Magnum. Vidi revolveri, vidi Smith & Wesson, vidi Colt.

RUČNO VATRENO ORUŽJE U LOVU, posle 1935. godine kada je konstruisan revolverski kalibar .357 magnum, jedan od njegovih inventora i istovremeno proizvođač revolvera za novi metak, Douglas B. Wesson, počeo je veliku kampanju za lov krupne divljači revolverom, navodeći uspešne pogotke krupnih vapiti jelena i na daljinama preko 200 m. O promašajima i ranjavanjima divljači nije saopštavano. Kako se tada pucalo bez optičkog nišana na revolveru (kasnije se i to radilo), a mušica prekriva na većim daljinama celog jelena i kako je taj metak ipak slabiji od najslabijeg karabinskog lovačkog metka, ova američka pomodna ludost, već i tamo na zalasku, u evropsko lovstvo nikada nije ni stigla.

RWS -skraćenica od Rheninisch-Westfalisches Sprengstoff-A.G. (Rajnsko-vestfalski eksplozivi -A.D.) Vidi konstrukcija zrna.

"S" - KALIBAR, novije dimenzije bušenja cevi za municiju kalibra 8 mm. Staro bušenje je 7,8 na poljima, 8,07 u žljebovima, a novije "S" bušenje ima 7,9 na poljima, a 8,2 u žljebovima. Municija kalibra "8 mm S" ne sme se pucati iz oružja starog 8 mm kalibra, zbog opasnosti od preteranog barutnog pritiska i posledica toga. Sve lovačke (i vojne) puške proizvedene posle Drugog svetskog rata su bušene novijim "S" kalibrom. Vidi kalibar.

SAČMA, olovne kuglice različitih dimenzija, uglavnom od 1,5 mm do 5,5 mm -"meka", od čistog olova i "tvrda" od olova sa primesom od 0,3 % Arsena i 2% Antimona, koja se manje deformiše pri pucanju, tako da ima pravilniji posip i bolju prodornost. U ovu svrhu, sačma se kod skuplje municije katkad presvlači galvanskim putem slojem nikla ili bakra.

SAČMENI METAK, za razliku od udarne snage zrna karabinskog metka do koje je lako doći iz podataka o težini i brzini zrna, kod sačmenog metka to je mnogo teže, jer se broj zrna sačme određenog prečnika koja će pogoditi cilj, brzo smanjuje sa povećavanjem daljine pucanja. Tako će pri pucanju sačmom od 3 mm prečnika, na udaljenosti od 35 m, zeca pogoditi 15 zrna sa zbirnom energijom od 5,4 m-kg, na udaljenosti od 45 m, 10 zrna sačme sa energijom od 2,7 m-kg, a na udaljenosti od 55 m, samo 6 zrna sačme sa energijom od 1,3 m/kg, (i to sa čokiranom puškom u pun profil zeca). Koliko su šanse slabije ako se na zeca na udaljenosti od 45 m i više puca slabije čokiranom puškom, manjeg kalibra od 12 i ako je pucano na zeca pod manjim uglom, ne treba ni govoriti. Kod pucanja na divljač na odstojanjima između 25 i 35 m, na kojima se uostalom najšečće puca, jak čok nije samo nepotreban, nego i smanjuje šanse na pogodak. Međutim, na rastojanjima od 35 do 45 m, (a na veće daljine može se pucati samo u izuzetnim prilikama), jači čokovi pokazuju svoja preimućstva. Slika pogodaka sačme u krug od 75 cm, odnosno unutrašnji krug 37,5 cm, iz cevi sa jakim čokom izgledaće:broj pogodaka sačme u ceo krug je 104, a u unutrašnji krug 46. Slika pogodaka sačme pod istim uslovima (kalibar 12, odstojanje 35 m, sačma 3,5 mm) ali ako je pucano iz cilindrične cevi izgledaće:broj pogodaka sačme u ceo krug je 72, a u unutrašnji krug 22, raspored sačme je ravnomerniji, ali ređi, s tim što srazmerno veliki broj zrna sačme nije ni ušao u krug, ali još dovoljno dobro deluje u slučaju lošeg pogotka. Nasuprot tome, pri pucanju iz čokirane cevi, preko 70% sačme je ušlo u krug mete, uz jasno zgušnjavanje u središnjem delu kruga, što je od posebnog značaja za pucanje u graničnim rastojanjima. U slučajevima lošeg pogotka, pre svega na manjim i srednjim udaljenostima gađanja, pucanje iz cevi sa slabim čokom, kako je već rečeno, ima jasnih prednosti. Pri pucanju iz cevi sa jakim čokom, zec će u ovim udaljenostima da bude "glatko" promašen. Uz iste uslove gađanja, ako je istom sačmom pucano iz cevi sa slabim čokom ili čak cilindrične, zec već biti zahvaćen nekom sačmom po glavi. Ako smo upotrebili sačmu 0,25 mm -dakle sitniju, zec će sa velikom verovatnoćom pasti. Delovanje sačme uopšte uzev, suštinski se razlikuje od delovanja jedinačnog metka. To će se najbolje videti kada oderemo kožu zeca koji je pao na mestu. Plitko ispod kože naći ćemo 10-12 sačmi, od kojih ni jedna nije prodrla dovoljno duboko da ošteti bilo koji važan unutrašnji organ. Zeca dakle nije ubilo oštećenje važnih unutrašnjih organa, nego šok osetljivog nervnog sistema izazvan istovremenom, višestrukom povredom nervnih završetaka. Ovaj umnoženi šok se istog momenta nervnim putem prenosi kao udar na srce i krvotok, izazivajući trenutnu smrt. Ova lako objašnjiva teorija poznata već od ranije, potvrđena je sledećim eksperimentom: na psa veličine terijera pucalo se sačmom od 2,5 mm, sa daljine od 27 m. Pas je pao na mestu, a seciranjem je utvrđeno da mu nijedan unutrašnji organ nije povređen. Na drugog psa iste veličine, prethodno uspavanog narkotičkim sredstvom koje se koristi u hirurgiji, hloroformom (čime mu je nervni sistem stavljen privremeno izvan funkcije), pucano je uz potpuno iste uslove kao i na prvog. Posle buđenja, pas je samo lako ozleđen, brzo je preboleo rane i dugo živeo. Šok efekat ima pun učinak pre svega na srednjim rastojanjima, kada se još može pucati sitnijom sačmom, da bi se što većim brojem istovremenih pogodaka sačmom dovoljne snage uopšte mogao proizvesti šok efekat. Međutim, kako sitna sačma brže gubi brzinu i probojnost, ona na rastojanjima preko 35 m gubi svoju prednost. Do ove daljine, sačma od 3 mm prečnika, pogodnija je za lov zeca nego krupnija sačma. Međutim, na rastojanjima između 35 m i 45 m treba svakako uzeti metak sa sačmom za 0,5 mm krupnijom. Izuzetak čini pucanje na divlje plovke, liske ili čak guske na vodi. Pošto je meta ionako mala, dobrim delom pod vodom i u mirovanju dobro zaštićena grudnim i leđnim poleglim perjem (u letu je mnogo otkrivenija!), treba računati samo sa pogocima u glavu i vrat, za šta je dovoljna i sitnija sačma. Vidi pucanje sačmaricom, vidi bušenje cevi sačmarice.

SAKO, finska fabrika lovačkih karabina, streljačkih karabina (olimpijske klase), i municije za njih. Izvrsni lovački karabini linije "L62", model "Vixen Hunter" (za male kalibre od .17 Rem. do .223 Rem.) i "Finnbear Hunter" (od .243 Win. do .375 H & H Magnum). Municija za lovačke karabine velikog broja kalibra, delom sa novim, vrlo uspelim "Hammerhead" zrnom. U klasi takmičarskih streljačkih pušaka, osvedočeno visokih kvaliteta su modeli "Varmint" (u kalibru 6 mm PPC, sa kojim se u SAD postižu najveći rezultati u Bench rest takmičenjima) i strelcima dobro poznat "Sako Target" u kalibru .308 Win. Finska ima još dve fabrike koje proizvode takođe veoma dobro oružje: TIKKA, lovački karabini modela M 558, M 658 Magnum, u kalibrima od .222 Rem. do .300 Win. Magnum i čuveni streljački takmičarski karabin M 65 A, u kalibru .308, a najzanimljivija je jednostavna kombinovana bok puška, sa jednim orozom, koji se rukom napinje i opslužuje sa prebacivačem donju ili gornju cev, kompletno mašinski urađena, tako da je zbog toga jeftina. Pri tome je odlična, prava puška za finske lovce iz tajge. Najomiljenija kombinacija je .223 Rem. u donjoj i 12/70 u gornjoj cevi. Tu je i fabrika VALMET sa bok dvocevkom, takođe potpuno mašinski urađena, ali sa vrlo visokom preciznošću, koja sa tri para cevi: dvocevnom sačmaricom, kombinovanom i cevima dvokuglare u kalibrima od .243 Win. do 9,3 x 74 R, košta manje nego standardna nemačka kombinovana bokerica. Najzad, tu je i jedan model vrlo funkcionalnog poluautomatskog karabina, model Valmet-Hunter M 88, u kalibrima .308. Win. ili 30/06 Springfield. Na ovom mestu treba dodati da Finska ima veoma jaku i veoma cenjenu industriju nitroceluloznih baruta KEMIRA-Vihtavuori, koji se samo za lovačku karabinsku municiju proizvodi u 7 gradacija. Veoma je tražena i u proizvodnji lovačke municije u našoj zemlji, Kemira kapisla tipa W-209. Treba napomenuti kod nas malo poznatu, odličnu municiju LAPUA. Postojanje ovako jake industrije i lovačkog oružja i municije biće jasnije, ako se setimo da Finska ima upravo ogromna i pritom bogata šumska lovišta tipa tajge, bezbroj jezera i da ima relativno najveći broj lovaca na svetu u odnosu na broj stanovnika.

SAMOSTREL, čelični luk na kundaku, omiljeno oružje srednjevekovnih lovaca, u novije vreme, kao i luk i strela, postaje novi modni "hit" u srednjeevropskim lovištima. Precizniji je nego luk i strela i omogućuju izbacivanje "sulica", kratkih čeličnih strela velikom brzinom i udarnom snagom. Najskuplji modeli mogu premašiti cenu od 4000 EUR. Lov bi i kod nas mogao biti dozvoljen, pod istim uslovima kao lov sa lukom i strelom, ali samo na krupnu divljač i to samo u ograđenim lovištima, do 1000 ha površine, kako stoji u našem Zakonu o lovstvu.

SAUER & SOHN, najstarija nemačka industrija lovačkog oružja, osnovana još 1751. godine, u mestu Suhl (Zul). Iz savremene proizvodnje lovačkog oružja veoma je cenjena trocevka (driling) Mod. 3000 i 3000 Lux sa kalibrima kugle od .222 Rem. do 9,3 x 74 R, zatim karabini Mod. 90, skupi model, za koga se tvrdi da najnečujnije repetira od svih lovačkih karabina sa obrtno čepnim zatvaračem. Proizvodi se u više tipova sa različitim luksuznim gravurama koje koštaju više nego ova inače skupa puška; kalibri su u vrlo širokom rasponu od .243 Win. do tropskog .458 Win.

SAVAGE (Sevedž), američka fabrika oružja, proizvodi više tipova lovačkih karabina i pušaka od kojih je na evropskom tržištu najpoznatija jedna jeftina i solidna kombinovana bok puška ATLAS, koja u najnovijem modelu ima gornju cev u kalibru 20/76 Magnum, a donju .22 Hornet, sa kundakom od crnog poliestera. Ime SAVAGE, poznatije je po jednom sjajnom "srnećem" kalibru .22 Savage High Power, nekada veoma hvaljenom, poluzaboravljenom i ponovo aktueliziranom, pre svega zbog vrlo uspešne konkurencije, sa novijim kalibrima kao što su .223 Rem, 56 x 50 R Magnum i .22-250 Rem -nešto sporiji od njih, ali sa težim zrnom i sigurnim, ujednačenim delovanjem.

SELLIER & BELLOT, malo je poznato da je bivša čehoslovačka industrija lakog naoružanja bila jedna od najvećih na svetu, sa dugom tradicijom u proizvodnji municije. Za lovačke krugove posebno je bila zanimljiva ogromna proizvodnja fabrike Sellier & Bellot. Fabrika je osnovana još 1825. godine u Pragu, a već dugo pod nazivom "S & B Blanicke Strojirni" nalazi se u Vlašimu, u Češkoj. Znak fabrike je poznat širom sveta, (kod nas zahvaljujući ranijem -velikom uvozu lovačke municije). Fabrika proizvodi u širokom izboru municiju za lovačke kuglare (novije zrno je "Torpedo S"), municiju za lovačke sačmarice kalibra 12, 16, 20, 28 i .410 u svim dužinama čaure (uključujući i 76 mm Magnum), kapisle tipa "VI" (ževelo) sa antikorozivnom upaljivom smešom "Neroxin", kao i veliku proizvodnju glinenih golubova. Fabrika čak ima veći broj kompletno opremljenih strelišta za "Skeet" i "Trap" takmičenja, kao i sopstveni olimpijski tim strelaca na glinene golubove.

SEMPERT & KRIEGHOF, nemačka fabrika lovačkog oružja u čijem su programu veoma poznate trocevke od najjeftinijih modela, preko ne jeftinog modela "Plus", do veoma skupog modela "Neptum Primus". Sve trocevke ove fabrike imaju uvek poseban napinjač za kuglu. Manje je poznata bok dvocevka model "Tek" sa izmenjivim kombinovanim cevima ili kao dvokuglara i u jakim kalibrima. Veoma su popularne umetnute cevčice za cev sačmarice, u kalibru .22 L.R. ili .22 Winchester Magnum, sa dužinom cevčice 22 cm ("Semper 22") i u kalibru .22 Win. Magnum sa dužinom cevčice 44 cm ("Semper 44"). Cevčice su začuđujuće precizne i vrlo praktična su dopuna sačmaricama, a pogotovo trocevkama. Novi proizvod je umetnuta cevčica "EL 65" sa punom dužinom cevi, u kalibru .22 Win. Magnum, .22 Hornet, .222 Rem., 5,6 x 50 R Magnum i 5,6 x 52 R (.22 Savage H.P.). Ova cevčica, dosta skupa uostalom, već nije ona korisna dopuna trocevki, koja se nosi u džepu i u slučaju potrebe instalira prosto, kao što bi se stavio nov metak u cev; postavlja se kod kuće, ali pretvara svaku kombinovanu bok pušku u dvokuglaru, a trocevku u trocevku dvokuglaru.

SINOXID, prva upaljiva smeša za kapislu (RWS) na bazi olovnog azida, koja je zamenila vrlo korozivnu upaljivu smešu na bazi živinog fulminata. Kasnije su nastale kapisle "Sinoksid" tipa: "DWM Niccoro", "S. & B. Neroxin" kao i mnoge druge, pa i naš "Neoksid". Kapisle tipa "Sinoxid", neograničenog su trajanja, apsolutno nekorozivne i ne razvijaju otrovne gasove pri udisanju, tako da su pogodne (u malokalibarskoj municiji) i za zatvorena strelišta. Vidi kapisla.

SLOBODNI HOD ZRNA, u momentu eksplozije barutnog punjenja, širenja barutnih gasova i potiskivanja zrna u cev, zrno nailazi na snažan otpor pri ulaženju u žljebove. Neophodno je uvesti ga u žljebove kratkim konusnim delom koji te žljebove nema. Taj prelazni konus nije dug, samo 2 mm do 5-6 mm. Ako prelaznog konusa nema ili je kraći od 2 mm, barutni pritisak će biti povećan. Ako je predug, pri upotrebi lakih i istovremeno kratkih zrna, preciznost će biti manja. Po nemačkoj puškarskoj tradiciji, prelazni konus je srazmerno dug, tako da je dug i slobodni hod do časa kada će zrno ući u žljebove i dobiti rotaciju. Zbog toga po pravilu municija nemačkih kalibara nosi dobro duga i srednje teška zrna, a kraća i lakša -slabije. Zato, meci nemačkih kalibara imaju znatno manji dijapazon težine zrna nego američki, za koje se puške uvek prave sa kratkim prelaznim konusom. Tako poznati metak 7 x 64 ima zrna od 8 do 11,5 grama težine, dok njemu sličan, američki, .30-06 ima zrna od 7,1 do 14,2 grama, pri čemu sva ta zrna nosi izvrsno. Koliko je slobodan hod zrna u pušci, lako je ustanoviti. Uzme se pun metak i ubaci u cev (zbog moguće opasnosti bolje prstom, a ne zatvaračem), tako da do kraja legne u svoje ležište. Sa druge strane, u usta cevi spušta se polako štap za čišćenje puške i kada se osloni na vrh zrna, (obeleži se ova tačka). Potom se zrno izvuče iz metka i bez velikog pritiska gura u cev sve dok ne naiđe na otpor pri ulasku u žljebove, (obeleži se ova tačka). Ceo razmak između te dve tačke, predstavlja put zrna bez rotacije. Slobodan hod zrna predstavlja samo put koji zrno pređe od izlaska iz čaure do žljebova.

SKEET, (skit), disciplina u gađanju glinenih golubova, nastala u USA, kao vežba u gađanju, mnogo približnija stvarnim situacijama u kojima se lovi. Počev od toga da u ovoj disciplini strelac drži pušku "u naručju", a ne u ramenu -kao u disciplini trap. Sam položaj strelca pri pucanju, (pri kome menja 8 različitih položaja), dovodi ga u situacije da puca na glinene golubove pod različitim uglovima gađanja, pri čemu u jednom od položaja puca preko glave unapred i unatrag. Puca se puškom kalibra 12, sačmom prečnika 2 mm, težine punjenja 28 grama. Poželjno je "skit" ili cilindar bušenje u desnoj cevi i slab čok (poboljšani cilindar ili četvrt čok) u levoj cevi. Vidi trap.

SMITH & WESSON, uz Colt i Ruger, svetski poznat proizvođač revolvera visoke klase. Fabrika u Springfield-u, Massachusetts, osnovana je 1852. godine. Zbog izuzetno mekog hoda, odnosno malog napora u povlačenju okidača, mnogi ljubitelji revolvera predpostavljaju ga svim ostalim revolverima. Za upotrebu u lovu (dostreljivanje ranjene divljači), mogli bi se preporučiti modeli u kalibru .357 Magnum, kao i mod. 586 i 686 ili još jači Mod. .629 u kalibru .44 Magnum, ako neko već voli ove "ručne topove". Smit & Wesson proizvodi i poluautomatske pištolje, mnogo manje poznate na evropskom tržištu, kao i takođe malo poznate iako sasvim dobre karabine sistema "mauzer" Model 1500, poluautomatske sačmarice Mod. 1000 "Autoloader" i petometne repetirke sačmarice, modela "9162 i "1000 Pump". Vidi ručno vatreno oružje, vidi revolveri. Posetite internet adresu www.smith-wesson.com.

SPAJANJE CEVI KOD VIŠECEVNIH PUŠAKA pogotovo kombinovanih, osetljiv je rad koji traži visoku preciznost. Višecevne puške se proizvode u različitim kombinacijama, ali ako su u spoju cevi od kojih je više od jedne sa žljebovima, onda njihovo sastavljanje sa zahtevom da obe pogađaju jedno mesto, predstavlja pravo majstorstvo. Ceo rad je komplikovan i time što finiji, legirani čelici, zbog strukture materijala ne podnose pregrevanje, tako da se ne mogu zavarivati mesingom, što je jednostavnije. Vidi dvokuglara, vidi trocevka, vidi trocevka-dvokuglara.

STAINLESS, (stejnles) nerđajući čelik za oružje, nekada se upotrebljavao samo za izradu cevi Antinit, Anticorro vrste čelika cevi, a danas se veliki broj modela revolvera i pištolja, kao i neke "pump action" petometke sačmare (Winchester Stainless Marine, Mossberg Marine) namenjene grubom ophođenju u lošim uslovima držanja oružja, proizvode u potpunosti od nerđajućih čelika.

STEYR, (Štajer), mesto u gornjoj Austriji sedište poznate fabrike oružja "Steyr-Daimler-Puch", čiji odlično konstruisan i još bolje urađen model lovačkog karabina "Steyr-Mannlicher", ima istaknuto mesto na evropskom tržištu dobrog oružja. Najveći deo modela ima doboš magacin, sa veoma dobrim svojstvima. Mehanizam karabina odlikuje se tihim repetiranjem i vrlo kratkim hodom udarne igle. Proizvodi se u velikom broju aktuelnih kalibara, od .222 Rem. do .458 Win. Magnum. Vidi Mannlicher, vidi Mannlicher-Schoenauer.

SUHL, (Zul), mesto u nekadašnjoj istočnoj Nemačkoj, stari centar oružarske industrije u oblasti Thueringer Wald, sedište poznatih firmi kao Merkel, BSW, od kojih su se neke posle Drugog svetskog rata preselile na zapad, kao Sauer & Sohn. Tu je i veliki broj manjih radionica oružja, sa razvijenom kućnom delatnošću. Tu je takođe i vrlo poznati Zavod za probu i žigosanje oružja.

SUMRAČNA VREDNOST DOGLEDA, ili "sumračni broj", novija jedinica koja sve više potiskuje raniji pojam "svetlosna jačina" dogleda, svejedno lovačkog dogleda ili optičkog nišana. Svetlosna jačina izračunavala se deljenjem prečnika objektiva sa povećanjem dogleda, čime se dobila tzv. "izlazna pupila", koja je množena sama sa sobom predstavljala "svetlosnu jačinu". Tako se svetlosna jačina npr. dogleda 10 x 50 dobija: 1) 50 : 10 =5, 2) 5 x 5 =25. Međutim, tu istu svetlosnu jačinu ima i dogled 6 x 30, jer je kao u prethodnom postupku 1) 30 : 6 =5 i 2) 5 x 5 =25, a mi znamo da se onim "većim" dogledom (veći prečnik objektiva), u sumrak mnogo bolje vidi, nego dogledom 6 x 30. Nova jedinica "sumračna vrednost dogleda" ovu razliku mnogo realnije oslikava. Dobija se tako što se povećanje pomnoži sa prečnikom objektiva i iz toga se izvuče kvadratni koren. Dakle sumračna vrednost dogleda 10 x 50 se dobija: 1) 10 x 50 =500 2) kvadratni koren iz 500 je 22,36. Za dogled 6 x 30, sumračna vrednost je 1) 6 x 30 =180, 2) kvadratni koren iz 180 je 13,41. Smatra se da razlika između ove dve sumračne vrednosti dovoljno verno prikazuje veličinu prednosti "većeg" dogleda u upotrebi pri lošim svetlosnim uslovima, u svitanje ili sumrak. Vidi lovački dogledi, vidi optički nišani.

SUPERSPEED, HI - Speed, označavaju pojačanu varijantu malokalibarske municije Long rifle (Longrajfl). Nešto su jači, ali manje precizni. Ne upotrebljavaju se u streljaštvu.

SUPORT pomeranje optičkog nišana levo ili desno prilikom upucavanja, neophodan je uređaj na zadnjim montažnim nožicama, ako optički nišan ima samo gornje dugme za pomeranje končanice gore i dole. U određenim slučajevima dovodi do naprezanja tubusa optičkog nišana u jednu stranu. Mnogo je bolje da se pri upucavanju i u smislu levo-desno končanica pomera pomoću dugmeta, a ne da se pomera ceo optički nišan, tako da su danas u dalekoj većini optički nišani sa dva dugmeta, za pomeranje končanice i vertikalno i horizontalno. Vidi optički nišani.

SWAROVSKI, austrijska optička industrija koja proizvodi lovačke doglede i optičke nišane jednakovredne sa vrhunskim proizvodima Zeiss, Kahles, Hertel & Reuss, Schmidt & Bender ili Nickel i (samo lovački dogledi) Leitz. Vidi lovački dogledi i vidi optički nišani.

SCHMIDT & BENDER, nemački proizvođač prvorazrednih optičkih nišana sa fiksnim ili "varijabl" povećanjima, od 1,5 x 15 (za pucanje na divljač u pokretu), do 3-12 x 50 ili 2,5 - 10 x 56. Svi modeli se proizvode i sa čeličnim tubusom od duraluminijuma sa šinom. Vidi optički nišani.

TABLICE OBRAČUNA EVROPSKIH I AMERIČKIH MERA,
Težine
1 gram = 15,432 grains
1 grai = 0,0684 grama
1 gram = 0,0327 oz (unce)
1 oz (unce) = 28,35 grama
1 kg = 2,2046 libra (funte)
1 libra = 0,43359 kg
Dužine
1mm = 0,039371 in (inča ili cola)
1 in=25,399 mm
1 m = 3,2808 ft (stopa)
1 ft =30,4797 cm
1 m = 1,0936 yd. (jard)
1 yd. = 91,4392 cm
Pritisak
1 bar = 14,233 lb/sq.in
1 lb/sq.in. = 0,07031 bar
Udarna snaga /"E"/
1 Joule (Džul) = 0,7233 foot-lb
1 foot/lb = 1,13825 Joule
Temperatura
(C° x 9) : 5 + 32 = F°

TEŽINA PUŠKE, teška puška je ugodna za pucanje, ali ne i za nošenje. Laka -obrnuto. Lake engleske puške za letnji lov, težine 2,5 kg u kalibru 12, američki lovci su sa pravom nazvali "aparati za šamaranje". Staro pravilo je još uvek u punoj važnosti: puška treba da bude 100 puta teža od njenog osnovnog punjenja olovom.

TIPOVI ZABRAVLJIVANJA PRELAMAČA, uobičajen način zabravljivanja je sa obaveznim jednim ili češće dva donja ključa i sa neobaveznim gornjim ključevima tipa Griner, ili kod skupih Purdey pušaka samo u vidu nosića koji viri između dveju cevi. Uloga donjih ključeva je da spreče odvajanje cevi od čela puščane glave, a gornjih pre svega, da spreče momenat prelamanja puške. Što je osovina prelamanja cevi kod bok dvocevke bliža sredini između cevi, to je momenat prelamanja manji, tako ako su na toj visokoj tački prelamanja urađene snažne osovinske bradavice, dovoljni su i slabi gornji ključevi, a donji ključevi ne postoje. Na ovom principu puške je gradilo ili gradi nekoliko veoma cenjenih proizvođača, francuski "Petrick", zatim "Francotte", "Beesley", "Woodward", "Purday" i "Boss". Sasvim drugom načinu zabravljivanja poslužio se nemački proizvođač Blazer, za svoju jednocevnu kuglaru prelamaču "mod. K 770". Puška ima samo jedan snažan obrtni čep koji izlazi iz puščane glave pokretan uobičajenom gornjom "Toplever" polugom i zabravljuje se direktno u cevi. Ovaj zatvarač je dovoljan i za municiju sa najjačim pritiscima, te se "Blaser K 77" može dobiti i u kalibrima kao .300 Weatherby Magnum ili .338 Win. Magnum

TOMBAK legura od 85 % bakra, 12 % cinka i 3 % kalaja (vrlo slična je i legura "Gilding"), pokazala se mnogo pogodnijom za metarijal košuljica (i kompaktnih zrna ABC!), što je uobičajeno kod američke municije za lovačke karabine, nego poniklovana gvozdena košuljica nemačke municije. Danas Tombak preovlađuje u gradnji municije za lovačke karabine u svim zemljama sveta. Od njega se grade i zrna u "Prvom Partizanu" -Užice. Vidi konstrukcija zrna.

TORPEDO ZRNA imaju zasvođen zadnji deo, sa vrlo povoljnim efektom na let zrna (spoljnu balistiku). Vidi konstrukcija zrna.

TRAP DISCIPLINA U GAĐANJU GLINENIH GOLUBOVA, veoma popularna sportska disciplina, od manjeg značaja za obuku i vežbu lovaca nego Skeet disciplina. U trap gađanju, glineni golubovi lete samo udaljavajući se od strelaca i to pod manjim uglovima izbacivanja, tako da su i uslovi gađanja znatno jednostraniji nego u Skeet disciplini. Strelac menja mesto na 5 pozicija, držeći pušku u ramenu, uperenu u rov (označen na skici sa "R") u kome se nalazi mašina za izbacivanje glinenih golubova. Strelac uostalom dobro zna kada će glineni golub da bude izbačen, jer upravo on, uzvikom "pull" daje komandu za "poletanje goluba". Rastojanje između strelaca i mesta izbacivanja glinenih golubova je 11 m do 15 m. Glineni golub niti je glinen niti je golub. To je okrugla pločica, standardizovanih dimenzija, prečnika 110 mm, visine 25 mm, teška 105 grama, načinjena od smeše asfalta i krečnog praha. Uređaji za izbacivanje mogu biti jednostavni, ali to mogu biti na boljim strelištima u međunarodnim ili olimpijskim takmičenjima i prave automatske mašine, koje se aktiviraju elektromagnetski, čak i elektroakustički. Brzina leta može da se reguliše od 15 do 35 m/s, sa dometom i do 120 m. Vidi skeet.

TREPČA, fabrika lovačke municije u Srbici -Kosmet. Proizvodi lovačku municiju kalibra 12, 16 i 20 sa dužinom čaure od 65 mm i 70 mm, punjenu "Zlatibor" barutom, kapislom tipa W-209, sa sačmom prečnika 1,5 do 8,55 mm u kalibru 12; livena iz tornja od 1,5 do 3,25 mm i presovana sačma od 3,25 mm do 8,55 mm.

TROCEVKA, "driling" kombinovana puška sa dve gornje cevi za sačmeni metak i donjom cevi za kuglu, omiljena je u srednjoj Evropi, ali i u našoj zemlji. Za više od sto godina, koliko trocevka postoji u lovištima Evrope (patent minhenskog puškara Oberhammer-a iz 1878. godine), reklamirana kao univerzalna puška kojom se može loviti sve, od prepelice do jelena, puška na koju se lovac, ne menjajući oružje svaki čas, navikava brzo i to tako dobro, da njome i sitnu divljač lovi uspešnije. Međutim, loviti prepelice ili divlje plovke toplog dana rane jeseni i istovremeno nositi tešku pušku sa potpuno beskorisnom trećom cevi, nije uvek prijatno. Trocevka jeste univerzalna puška, ali samo za onu vrstu lovova gde stvarno postoje prilike za pucanje i sačmom i kuglom, dakle u šumskom lovu. Tako gledano, ona i nije univerzalna puška, nego pre usko specijalizovana puška za šumski lov, gde je bez premca. Tokom dugih decenija kod trocevki se izmenio veliki broj raznih konstrukcija, od kojih su se održale one najmnogobrojnije sa Blitz mehanizmom i one skupe, sa mehanizmom "a la Holland Holland" (Krieghof Mod. Neptun i Heym Mod. 37), obe sa posebnim napinjačem za kuglu, što u mnogome doprinosi sigurnosti u lovu. Slične skupe puške proizvode se i u Zul-u (Merkel 4000 S-luxus), a u Borovlju i to u visokom kvalitetu, može vam je izraditi bilo koji od majstora sa kojim se valjano pogodite. Vidi posebni napinjač za kuglu, vidi spajanje cevi kod višecevnih pušaka.

TROCEVKA DVOKUGLARA, iste gradnje kao obična trocevka, ali sa dve kugle, najčešće u gornjim cevima i cevi za sačmeni metak ispod njih. To je već sasvim specijalizovano oružje za šumske lovove, hajke na divlje svinje ili medveda (u Nemačkoj se još uvek jelenska divljač lovi katkada hajkom, najčešće u uzgojnom odstrelu košuta). Ove retke puške redovno se rade po porudžbini. Izuzetak čini skupi Heym Mod. 37 B i takođe odličan ruski MC 30-09/MC 30-12 klasičan driling. Nekadašnja Istočna Nemačka je takođe nudila jednu trocevku dvokuglaru Buehag Mod. 47, odličnu i srazmerno skupu pušku sa Blitz mehanizmom i manje uobičajenim rasporedom cevi: kugla u donjoj i levoj cevi, sačma u desnoj. Kalibar trocevki-dvokuglara je najčešće (a to je i najlogičnije) sačma kalibra 12, a kugla 9,3 x 74 R (kod trocevke MC 30, 9x 53).

TROPSKO ORUŽJE, najčešće skupe dvocevke kuglare, ali i karabini teških kalibara, sa zrnima obično između 20 i 34 grama, ili težim. U većini afričkih zemalja najmanji dozvoljeni kalibar za lov tamošnje krupne divljači je .375 Holland & Holland Magnum. Ako se u grmlju divljač lovi iz blizine, često samo 20-30 m udaljenosti, svu ovu divljač možemo, a ako je ranjena moramo smatrati izuzetno opasnom. U tim slučajevima je bolja dvocevka -kuglara jer drugi metak opaljen neposredno posle prvog (u slučaju lošeg pogotka ili promašaja) značajniji je u odbrani života nego svih pet karabinskih metaka. Kalibar za ovakve situacije je najmanje .416 Rigby ili .458 Nitro Express, za dvokuglaru. Udarna snaga sva ova tri kalibra je na ustima cevi ("Eo") oko 7000 džula! Zrna za slona i nosoroga treba da budu sa celom košuljicom, a za lava, tigra (u Aziji) i bivola (i u Africi i u Aziji) zrno treba da bude sa polukošuljicom. Kalibar .375 Holland & Holland Magnum smatra se univerzalnim za tropski lov, upotrebljivim (ako baš mora) i za lov iz blizine, a veoma dobrim za mnogo češći način lova -na antilope i drugu divljač savana, koja može da bude i do tone teška (npr. elan antilopa), na koju se puca na mnogo veće daljine, gde su oni pomenuti "super teški" kalibri neupotrebljivi.

TRZANJE PUŠKE utoliko je veće ukoliko je punjenje (i baruta, a naročito olova) teže, a puška lakša. Normalna težina puške iz koje lovac normalne kondicije puca odgovarajuću municiju, trza "normalno", što znači podnošljivo. Vidi barutni pritisak, vidi dužina cevi.

TULA - TOZ (skraćenica od Tulski Oružni Zavod) fabrika oružja osnovana još krajem XVI veka, obnovljena 1712. godine. Osim lovačkog oružja, kod nas je recimo najpoznatija i vrlo cenjena bok dvocevka TOZ-34E, fabrika proizvodi malokalibarsko oružje, a posebna specijalnost su malokalibarski pištolji najviše klase za svetska i olimpijska streljačka takmičenja. Vidi IŽ.

TUNEL NA MONTAŽI OPTIČKOG NIŠANA, za pucanje preko nišana i mušice u času kada je optički nišan na pušci ima niz nedostataka: smanjuje preciznost gađanja zbog velikog razmaka između ose optičkog nišana i ose duže cevi, smanjuje stabilnost montaže, a samo jednu prednost i to nesigurnu: u času kada treba brzo pucati, tunel je u senci i jako je teško nišaniti ispod njega. Mnogo je bolje postaviti nisku montažu i naučiti se pucanju i na divljač u pokretu, kroz optički nišan. Sa povećanjem na većim od 4 x, to je sasvim moguće. Ako imate dogled većeg povećanja, 6 ili više puta, njemu svejedno i nije mesto na pušci kada se lovi šumski lov hajkom, gde je potrebno pucati iz bliza preko nišana i mušice.

TVRDA SAČMA, olovo sa dodatkom antimona do 2 %, mnogo se manje deformiše u cevi i manje je prlja, pritom zbog manjeg broja deformisanih zrna, posip sačme je znatno pravilniji. Vidi sačma, vidi sačmeni metak.

UBACIVANJE PUŠKE U RAME, je vežba koju treba i van sezone lova bar jednom nedeljno ponavljati. Ako su svi ostali uslovi -kao težište puške, okidač i težina okidanja i kundak u redu, ubacivanje puške u rame održava lovca u dobroj pucačkoj kondiciji.

UDARAC ZRNA U CILJ, kao posledicu sudara zrna velike brzine sa tvrdom površinom tela divljači, lovac će čuti samo pod određenim okolnostima. Najčešće ovaj zvuk udarca biva zaglušen pucanjem. Šanse da lovac čuje udarac zrna povećavaju se sa daljinom, većim i težim zrnom, pogodnim strujanjem vetra, a razume se zavise i od lovčevog iskustva. U tom slučaju, tup zvuk će se čuti pri pogotku u delove tela gde ima većih prostora ispunjenih vazduhom, na primer "pogodak u meko", svetliji zvuk se čuje ako je pogodak u masivno mišićno tkivo. Nikakav zvuk udarca se neće čuti ako se puca municijom malog kalibra sa lakim zrnom, velike brzine i prema tome i veoma kratkog vremena leta. Takođe ne treba očekivati da se čuje zvuk udarca zrna pri pucanju na daljinama manjim od 80 m.

UDARNA SNAGA ZRNA je element od odlučujućeg značaja za krajnji efekat pogotka. Zavisi od težine i brzine zrna u času pogotka ("Ez"). Vidi brzina zrna, vidi dužina cevi, vidi izlazna rana, vidi konstrukcija zrna, vidi moć zaustavljanja.

UDUBLJENJE ZA PALAC NA MAUZERU, karakterističan je za sve Mauzer mehanizme vojnog porekla. Za vojnu municiju 7,8 mm koja je zbog lakšeg rukovanja bila pričvršćena u nizu od 5 metaka na maloj šini od presovanog lima, bilo je olakšano da se na tom mestu odjednom potisne u magacin. Danas se sve lovačke varijante Mauzer mehanizma prave bez ovog udubljenja (isto i naš lovački karabin Mod. 70) jer se tako ostvaruje ravnomerniji i tiši hod zatvarača pri repetiranju puške. Udubljenje za palac na lovačkom karabinu nedvosmisleno ukazuje da je reč o prerađenoj vojničkoj pušci.

ULJNI HITAC, pre pucanja u lovu (i na strelištu, razume se) neophodno je podmazanu cev lovačke kuglare pažljivim čišćenjem potpuno "do suvog" odmastiti. U protivnom prvi opaljen metak odneće zrno u nekontrolisanom pravcu. Ova pojava poznata je kao "uljani hitac". Vidi čišćenje oružja.

UMETNUTA CEVČICA U CEV SAČMARICE, koristi se pre svega u trocevkama i i kombinovanim bok dvocevkama. Cevčice su malog kalibra, od .22 LR i .22 Win. Magnum kod kratkih cevčica od 22 odnosno 44 cm, pa do .222 Rem., 5,6 x 50 R Magnum i 5,6 x 52 R (.22 Savage H.P.). Jednom upucane, ne menjaju položaj pogotka izvlačenjem i ponovnim uvlačenjem u cev za sačmu. Preciznost je veoma dobra. Vidi Sempert & Krieghoff.

UPUCAVANJE KUGLARE je neophodna radnja pre iznošenja puške u lovište. Puške savremenih kalibara upucavaju se tako da tačka pogotka kada se cilj precizno nanišani na daljini od 100 m bude 4 cm iznad. Ovo je dovoljno da se bez pomeranja nišana odnosno končanice, divljač efikasno pogodi do daljine od 200 m. Vidi balistička krivulja, vidi rasturanje zrna.

UREĐAJI ZA UPUCAVANJE KUGLARA, siguran i staložen strelac upucaće svoju pušku vrlo uspešno i samo podmećući džakčić sa peskom i pucajući mirno, dobro oslonjen i zadržavši dah. Mnogo je ipak sigurnije ako se upucavanje vrši pomoću posebnog uređaja za upucavanje, popularno zvanog "jarac" ili "šisbok". Može se kupiti u inostranstvu, dok se neko od naših proizvođača potrebština za lovce ne doseti da ovu jednostavnu, a izvanredno korisnu napravu počne da proizvodi. Lovac mehaničar (ili uz pomoć prijatelja mehaničara), napraviće ovaj uređaj bez po muke i bez posebnih instrukcija.

UŠI NA PUŠČANOJ GLAVI nekada su bile jako cenjene, čak reklamno nazivane i "bočni ključevi". Već dugo se zna da su za čvrstoću puške bez ikakvog značaja, mada se po inerciji i dalje ugrađuju i mogu se videti na izvesnom broju novoproizvedenih pušaka.

UŽIČKA FABRIKA ORUŽJA I MUNICIJE (FOMU), u godinama između dva rata, slovenački puškar Pošinger, okupivši najbolje visokokvalifikovane puškare iz Kragujevca, Užica i sa nekoliko vrsnih puškara koje je doveo, počeo je proizvodnju lovačkih pušaka sa nazivom FOMU (Fabrika oružja i municije Užice). Proizvodile su se jeftine ali vrlo solidne jednocevke sačmarice sa mehanizmom Martini kašikara iz vojnih magacina. Zatim orozare dvocevke, "hamerles" -dvocevke sa malom ili većom gravurom, od sirovog materijala uvezenog iz Austrije i Nemačke, sistema Anson & Deeley, u kalibrima 12, 16 i 20. Najskuplji modeli sa finom engleskom gravurom i ejektorima (Mod. XVIII). Kvalitet bez sumnje jednak najboljim stranim puškama te kategorije. Dokaz: pisac ovih redova lovio je jednom FOMU puškom više od 45 godina i to najradije baš sa njom. Posle mnogo hiljada metaka, puška je (dobro održavana, razume se) sasvim čistih cevi i bez zazora u ključevima. Fabrika FOMU, kao i većina njenih čestitih majstora, nastala je u vihoru Drugog svetskog rata.

VIERLING (firling) četvorocevka, veoma slična drilingu, ali sa cevi malog kalibra, .22 LR ili 5,6 x 35 R, ubušenom između tri cevi ili ređe, u posebno ojačanoj šini između cevi za sačmu. Stari američki metak .22 Winchester Centerfire, predhodnik današnjeg metka .22 Hornet, prešavši okean dobio je evropski naziv 5,6 x 35 R -Vierling, zbog česte upotrebe u četvorocevkama. Vidi spajanje cevi kod višecevnih pušaka.

VOM HOFE, nemački balističar i konstruktor super razantnih metaka kalibra 5,6 vom Hofe, sa težinom zrna od 5 grama i brziinom Vo 1130 m/s! i 7 mm von Hofe, sa zrnom od 11 grama i Vo 1004 m/s. Ta dva zrna bila su najveći balistički "hit" vremena između dva rata, kada je Nemačka "III Rajha" morala u svemu da bude najbolja na svetu. Ova dva "vom Hofe" kalibra poznata su i danas, onaj manjeg kalibra sa nešto smanjenim performansama ali nepromenjenog oblika, a "7 mm vom Hofe", sa čaurom dugom 73 mm, posle rata je naslednik firme Gehman Walter skratio na čauru od 66 mm i nešto balistički inovirao, zadržavši naziv i balističke performanse. Čaura mu je skraćena da bi metak mogao da uđe u normalan mauzer, a ne "Mauzer Magnum", redak i skup.

VRSTE ČELIKA CEVI, od nekad vrlo bogatog izbora raznih čelika, od kojih su neki bili izuzetno cenjeni, kao Krupp Nirosta, Wuttener, Roechling-Ferro-Platin i Poldi Anticorro, ostao je samo Boehler Antinit, odličan austrijski čelik otporan na rđu. Sa napredovanjem tehnologije čelika legiranih sa hromom i molibdenom, veoma je porastao broj proizvođača kvalitetnih čelika, tako da je neko posebno isticanje izgubilo raniji značaj. Izuzetak čine dva srazmerno nova čelika takođe prouzvodi Boehler, "Razant", a naročito "Super-Blitz", koji su u kvalitetu odskočili od drugih inače sasvim dobrih čelika. Posebno ovaj drugi, super Blitz, tako je žilav i tvrd da petostruko brže "potroši" alatne mašine prilikom obrade, ali dozvoljava znatno tanje zidove cevi i najjačih kailbara, što je veoma značajno u izgradnji kombinovanih pušaka.

WALTHER (Valter) poznati proizvođač poluautomatskih pištolja, dobro poznatih u našoj zemlji po modelima "P 38" vojni pištolj iz Drugog svetskog rata koji se i danas nepromenjen proizvodi, kao i dva "civilna" -"PP" i "PPK" u kalibru 7,65 Browning i 9 mm K (.380 Auto Postol).

WEAVER (Viver), američki proizvođač solidnih optičkih nišana.

WEATHERBY (Veterbi), američki konstruktor oružja i municije, sa reklamnim sloganom "Magnum sistem za Magnum metke". Sistem je varijanta "mauzera" sa inovacijom od 9 bradavica na zatvaraču. Karabini su vrlo dobro urađeni (u Japanu), a moraju i biti za one enormno snažne kalibre koje Veterbi konstruiše (a radi kod NORMA fabrike u Švedskoj). To su kalibri od .224 Weatherby Magnum do 460 Weatherby Magnum, svaki za tridesetak procenata jači od najbližeg metka iz svetskog "repertoara".

WINCHESTER, Repeating Arms Co., New Haven, Connecticut (Vinčester). Jedno od najpoznatijih imena u svetu, proizvodi lovačko i sportsko oružje kao i municiju sa sačmom, municiju za lovačke karabine, malokalibarsku, pištoljsku i revolversku municiju svih kalibara. U celokupnoj, a ogromnoj proizvodnji veoma solidan, a samo u jednom modelu lovačke klasične dvocevke izvan svake konkurencije: čuveni "Winchester Mod. 21". Puška krajnje jednostavne konstrukcije, nema skupih gravura, nema ručnog rada, ali tako savršeno urađena i tako dugo u svetskom vrhu, da se znalci otimaju za nju kao za puške Purdey, Boss ili Holland & Holland. Proizvodi se samo po posebnoj porudžbini. Vidi fino, skupo oružje.

ZAKONSKE ODREDBE O ORUŽJU,
Zakon o lovstvu, objavljen u "Sl. glasniku RS" broj 39/93, 44/93, 60/93 u članovima 2, 46,47 i Zakon o oružju i municiji, objavljen u “Sl. glasnik RS” br. 39/93 u člananovima 2,3,4,7,12 i 14 kažu:
Zakon o lovstvu,
Član 2.
Divljači, u smislu ovog zakona smatraju se divlji sisari i ptice koje se kao dobra od opšteg interesa štite i koriste na način utvrđen ovim zakonom. Zaštićenom divljači, u smislu ovog zakona, smatra se divljač na koju je lov trajno zabranjen ili je zabranjen u određenom periodu (lovostaj). Zaštitom divljači, u smislu ovog zakona, smatra se preduzimanje mera koje obezbeđuju uslove za opstanak i razvoj populacije određene vrste divljači kao i njenu zaštitu od protivzakonskog korišćenja. Gajenjem divljači, u smislu ovog zakona, smatra se preduzimanje mera u cilju održavanja, obnavljanja i postizanja broja i kvaliteta divljači prema prirodnim i drugim mogućnostima lovišta. Lovištem u smislu ovog zakona, smatra se površina zemljišta, vode i šume koja predstavlja lovno-prirodnu celinu i obezbeđuje ekološke uslove za uspešno gajenje određene vrste divljači ili više vrsta divljači. Rezervatom, u smislu ovog zakona, smatra se deo lovišta u kojem se preduzimaju posebne mere gajenja i zaštite radi obnavljanja (reprodukcije) divljači.
Član 46.
Divljač zaštićenu lovostajem zabranjeno je loviti:
1) ako je ugrožena požarom, poplavom, snežnim nanosima, poledicom i drugim elementalnim nepogodama;
2) upotrebom reflektora (farova), baklji i drugih veštačkih svetlosnih izvora (osim divlje svinje), aeronautičnih mašina, ogledala, gramofona, magnetofona i živih mamaca, kao i upotrebom hrane u koju se stavljena omamljujuća sredstva;
3) upotrebom pasa koji nisu lovački rasni psi, koji nemaju rodovnik i ocenu urođenih osobina (ispit u radu);
4) upotrebom pasa dugonogih goniča za lov u nizijskim lovištima (do 500 m nadmorske visine) i u lovištima u kojima se gaji srna, muflon, divokoza i jelen;
5) upotrebom sokola i drugih ptica grabljivica, osim u za to namenjenim lovištima;
6) upotrebom luka i strele, osim lova na krupnu divljač u ograđjenim lovištima do 1000 ha površine;
7) zamkama ili klopkama, a ptice pomoću lepkova, mreža i kućica sa mrežom, ili pomoću drugih sredstva za masovno hvatanje, odnosno uništavanje ptica;
8) gađanjem iz motornih vozila i gaženjem motornim vozilima;
9) vojničkim oružjem i vojničkom municijom.
Član 47.
Zabranjeno je loviti lovačkom municijom za olučene cevi, i to: 1) medveda municijom kalibra ispod 7 d` 64 mm i težinom zrna lakšom od 11,0 grama;
2) jelena i divlju svinju municijom kalibra ispod 7 d` 57 mm i težinom zrna lakšom od 11,0 grama, odnosno 9,0 grama;
3) jelena lopatara, virdžinijskog jelena, muflona i divokozu municijom kalibra ispod 6,2 d` 51 mm i težinom zrna lakšom od 6,0 grama;
4) srneću divljač municijom kalibra ispod 5,6 d` 41 i težinom zrna lakšom od 3,5 grama.
Divljač iz stava 1. ovog člana zabranjeno je loviti puškom sa glatkim cevima, osim divlje svinje.
Ptice i zečeve zabranjeno je loviti puškom koja prima više od dva metka i poluautomatskom puškom koja nije reducirana na dva metka.
Zakon o oružju i municiji,
Član 2.
Oružjem, u smislu ovog zakona, smatra se svaka naprava koja je izrađena, prilagođena ili namenjena za izbacivanje projektila, gasa, tečnosti ili druge supstance putem potiska barutnih gasova, vazdušnog pritiska, gasa pod pritiskom ili drugog potisnog sredstva, kao i drugi predmeti čija je osnovna namena vršenje napada.
Oružje, po vrstama, može biti:
1) vatreno oružje, koje izbacuje projektil potiskom barutnih ili drugih gasova nastalih kao proizvod sagorevanja pogonske materije;
2) vazdušno oružje, koje potiskom vazduha ili sabijenog gasa izbacuje projektil (dijabolu, kuglu i dr.);
3) gasno oružje, koje izbacuje ili ispušta gas ili druge supstance štetne za zdravlje;
4) rasprskavajuće oružje, koje se rasprskava pod dejstvom eksplozivnih ili zapaljivih materija;
5) posebno oružje, koje pod pritiskom eksplozivne ili gasne materije izbacuje anestetičko sredstvo ili sredstvo koje proizvodi zvučni ili svetlosni signal;
6) oružje sa tetivom, koje potiskom tetive ili druge elastične materije izbacuje strelu ili drugi projektil;7) hladno oružje, bokser, bodež, kama, sablja, bajonet i drugi predmeti kojima je osnovna namena napad.
Član 3.
Prema nameni i posebnim vrstama, u smislu ovog zakona, oružje se deli na:
1) oružje za ličnu bezbednost, koje čine pištolji i revolveri iz člana 2. stav 2. tačka 1) ovog zakona, kalibra 5,6 mm i većeg kalibra;
2) lovačko oružje, koje čine lovačke puške raznih kalibara sa olučenim i neolučenim cevima;
3) sportsko oružje, koje čine puške, pištolji i revolveri velikog kalibra, podešeni za sportske svrhe, malokalibarske puške i revolveri i malokalibarski pištolji kalibra 5,6 mm, sa ivičnim paljenjem i sa olučenim ili neolučenim cevima, vazdušne puške i vazdušni pištolji i revolveri i oružje sa tetivom;
4) trofejno oružje, koje čine vatreno i hladno oružje, koje se čuva iz ustanaka i oslobodilačkih ratova ili koje predstavlja lični ili porodični trofej vlasnika;
5) staro oružje, koje čine puške, revolveri, sablje, mačevi i drugo oružje koje više nije u upotrebi, a ima istorijsku ili umetničku vrednost;
6) kombinovano oružje, koje čini oružje sa dve ili više olučenih ili neolučenih cevi različitog kalibra;
Član 4.
Delovima za oružje, u smislu ovog zakona, smatraju se:
1) cevi za puške, pištolje i revolvere;
2) ulošci (adapteri) za vatreno oružje;
3) zatvarači za puške i pištolje, cilindri revolvera, navlake pištolja, sanduk ili glava puške;
4) BRISANO - sa 44/98.
Municijom, u smislu ovog zakona, smatraju se meci, patrone, čaure sa kapislama, kapisle, zrna, dijabola, kugla, sačma, barut, signalna, anestetička i gasna punjenja.
Član 7.
Vatreno oružje može se nabavljati samo na osnovu odobrenja Ministarstva unutrašnjih poslova - organizacione jedinice u opštini na čijem području je prebivalište, odnosno sedište lica koje je podnelo zahtev za izdavanje odobrenja (u daljem tekstu: nadležni organ).
Delovi za oružje iz stava 1. ovog člana i municija za oružje sa olučenim cevima mogu se nabavljati samo na osnovu odobrenja nadležnog organa, za vrstu oružja za koju je izdat oružni list.
Odobrenje za nabavljanje oružja i delova za oružje iz st. 1. i 2. ovog člana važi šest meseci od dana izdavanja.
Odobrenje za nabavljanje municije iz stava 2. ovog člana važi šest meseci od dana izdavanja, a može se izdati jedanput u toku kalendarske godine za količinu sadržanu u originalnim pakovanjima, a najviše 60 komada.
Municija za oružje sa neolučenim cevima može se nabavljati na osnovu oružnog lista izdatog za to oružje.
Član 12.
Oružje i municija koji se drže i nose u skladu sa ovim zakonom čuvaju se zaključani i na drugi način obezbeđeni da ne dođu u posed neovlašćenih lica, nose na bezbedan i uobičajen način i njime se pažljivo rukuje.
Član 14.
Zabranjeno je davanje oružja na poslugu, osim lovačkog oružja licu koje ima oružni list za tu vrstu oružja.

ZAVRŠNA BRZINA ZRNA, brzina zrna na cilju ("Vz") je odlučujuća u dejstvu na cilju ("Ez"), od nje zavisi uspešnost ulova. Brzina i udarna snaga zrna na ustima cevi ("Vo" i "Eo") imaju samo informativni značaj, koji može i da obmane lovca, ako se radi o veoma brzom, a lakom zrnu, kome i brzina i udarna snaga veoma brzo opadaju. Vidi balistička krivulja, vidi konstrukcija zrna.

ZAOLOVLJAVANJE CEVI je veće kod meke sačme, kod nedovoljno glatkih (nagriženih) cevi, redovno utiče na preciznost puške-kuglare sa olovnim zrnima, a pogoršava raspored snopa sačme kod lovačkih sačmarica. Kod pušaka i revolvera sa olovnim zrnima, naslage mogu taloženjem toliko da smanje unutrašnji prečnik cevi, da to može i ozbiljno da poveća barutni pritisak. Vidi čišćenje oružja, vidi barutni pritisak.

ZBROJOVKA-BRNO, velika produkcija lovačkog oružja bivše Čehoslovačke, sa fabrikama u Brnu i Uherskom Brodu. Oružje se proizvodilo sa dugom tradicijom i u izrazito solidnom kvalitetu. Od lovačkih pušaka prelamača, dvocevki, sačmarica, kombinovanih bok-dvocevki i bok-dvokuglara proizvodili su: klasične dvocevke linije ZP, sa modelima 149, 150 i 649. To su lepe, skladne puške sa mehanizmom na pločicama, jednom vrstom veoma uspešnog, pojednostavljenog sistema "a la Holland & Holland", sa spiralnim oprugama i ejektorima; bok-dvocevke serije ZH (sistem Holek), sa velikim izborom lako zamenjivih cevi: Mod. 301 sa obe cevi kalibra 12, Mod. 302 sa "Skeet" bušenjem i kompenzatorom, Mod. 303, takođe kalibra 12, sa jakim čokovima za "Trap" gađanje, Mod. 304, kombinovana puška sa kalibrom kugle 7 x 57 R u gornjoj i kal. 12 u donjoj cevi, Mod. 305, ista kao prethodni model, ali sa kuglom kalibra 5,6 x 50 R Mag., Mod. 307 sa obe cevi kalibra 16-308, sa gornjom cevi kalibra 7 x 57 R, a donjom kalibra 16; Bok-puška sa mehanizmom na pločicama, Mod. Brno-Super, sa obe cevi za sačmeni metak kalibra 12 i zamenjivim kombinovanim cevima gore 12, dole 7 x 57 R ili 7 x 65 R. Bok-dvokuglara Mod. Brno Super Express, sa obe cevi kalibra 9,3 x 74 R i model koji je zamenio kod nas poznatu BRNO-Tatra, Mod. Brno 500. To je savremena konstrukcija sa visokom osovinom prelamanja, bez donjih ključeva, takođe kao bok dvocevka kal. 12, sa izmenjivim kombinovanim cevima u velikom izboru kalibara .222 Rem. Magnum, 5,6 x 50 R Magnum, .243 Win., 6,5 x 55 (švedski), 7 x 57 R, 7 x 65 R, .308 Wn. i 30-06 Sprg. Od lovačkih karabina još se proizvodi veoma dobra serija ZKK, sa Mod. 601 u kal. .243 Win. i .308 Win., Mod. 600 u kal. 7 x 64 i .30-06 Sprg. i Mod. 302 u Magnum kalibrima .375 H & H Magnum i .458 Win i nov Mod. 537 Luxus, samo u kal. 7 x 64 i 30-06 Sprg. Osim ovih lovačkih pušaka i karabina, Zbrojovka proizvodi i veoma dobre malokalibarke "BrnoI" i "Brno II" kao i veliki broj pištolja, od kojih je najbolji i najtraženiji "M75" u kal. 9 Para, sa 16 metaka (15 u magacinu i jedan u cevi). Vidi pištolj.

ZEISS (cajs), dogledi i optički nišani vrhunskog kvaliteta u velikom izboru tipova i modela. Interesantno je da je Zeiss svojevremeno preuzeo veoma dobru optičku firmu HENSOLDT i dva proizvoda koja je nasledio: doglede tipa "Dialyt" sa krovastim prizmama, od 8 x 20 do "noćnog" 8 x 56, kao i optički nišan "Diavari" 1,5-6 x 36 (kasnije 1,5-6 x 42). Oba ova bivša Hensoldt-ova proizvoda danas su najveći poslovni uspeh Zeiss-a. Proizvodi Zeiss, iz matične fabrike u Jeni (nekadašnja Istočna Nemačka), morali su da promene ime u DOCTER, da ne bi konkurisali mlađem, ali očigledno agresivnijem zapadnom cajsu. Vidi lovački dogledi, vidi optički nišani.

ZEMLJINA TEŽA je od bitnog uticaja na balističku krivu. Zbog nje je druga polovina krivulje savijenija nego prva. Vidi balistička krivulja.

ZRNO "KEGELSPITZ", jedno od novijih konstrukcija i proizvodnje RWS. Vidi konstrukcija zrna.

ŽELJEZNA KOŠULJICA ZRNA, je tradicionalno nemačka. Posle niza godina iskustva, shvatilo se da je košuljica od tombaka -legure bakra, značajno bolji materijal za gradnju košuljice zrna. Veliki broj industrija lovačke municije u svetu (i naš "Prvi Partizan" takođe), proizvode zrno lovačke mnicije isključivo od tombaka. Nemačka industrija municije ga takođe polako prihvata. Vidi tombak, vidi konstrukcija zrna.

ŽIGOVI PROBA ORUŽJA, postoji veliki broj žigova tokom proizvodnje, u svakoj zemlji različitih. Daleko najvažniji od njih je završni žig probe na bezdimni barut. U poslednje vreme naglo je porasla proizvodnja i upotreba Magnum punjenja u industriji municije sa sačmom. Kako je ispaljivanje ove municije lako moguće iz svake puške sa standardnim bušenjem ležišta metka -što je veoma opasno, neophodno je da svaki lovac poznaje posebne žigove za ovakva punjenja, kako bi izbegao opasnost. Lovac treba da bude upoznat sa izgledom žigova normalnog i Magnum punjenja, koje je prihvatila većina država u Evropi, jer će jedino na taj način moći da otklone nedoumicu, smeju li ili ne da pucaju Magnum municijom iz puške koju poseduju. Vidi magnum.

ŽIVIN FULMINAT, vrlo korozivno agresivna supstanca u kapisli, u većini država u svetu zamenjena je korozivno inertnom smešom na bazi olovnog azida, ujednačenijeg i postojanijeg. Vidi sinoxid.

ŽLJEBOVI i polja spiralno bušeni u cevi, prisiljavaju zrno da ih prati na putu kroz cev, okrećući se oko svoje uzdužne ose. Dobivši ovu rotaciju, izgubilo je sposobnost za bilo kakvu drugu i tako stabilizovalo svoj let do cilja. Dužinu puta koju žljebovi načine u okretu od 360 nazivamo korakom žljebova. U zavisnosti od kalibra, brzine zrna i tvrdoće njegove košuljice, korak je različit, ali uglavnom dug između 200 mm i 360 mm. Što je tvrdoća košuljice veća, žljebovi moraju da budu plići. Dubina žljebova kod savremenih zrna sa košuljicom iznosi 0,10 mm - 0,15 mm. Što je zrno mekše, sa sasvim tankom bakarnom košuljicom ili bez nje -samo od kompaktnog olova, žljebovi moraju da budu dublji. Zrno sa tankom, mekom košuljicom u prohodu kroz cev sa plitkim žljebovima preskakaće ih. Obrnuto, zrno sa tvrdom košuljicom u cevi sa dubokim žljebovima, obavezno će prouzrokovati opasno visoke pritiske. Vidi poligon žljebovi, vidi rotacija zrna, vidi barutni pritisak.