Objavljujemo tekst Amandmana na član 73, 74, 75, 76. i 77. Nacrta Zakona o udruženjima u celosti:

MINISTARSTVU ZA DRŽAVNU UPRAVU
I LOKALNU SAMOUPRAVU

A M A N D M A N
na clan 73. 74. 75. 76. i 77. Nacrta Zakona o udruženjima

I
Brisati stav 1. clana 73. Nacrta Zakona o udruženjima.
Umesto njega uneti novi stav 1. i 2. clana 73. Nacrta Zakona o udruženjima, koji glase:
“Imovina u društvenoj svojini na kojoj su do donošenja ovog zakona, pravo korišcenja imale društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, (u daljem tekstu: društvene organizacije), momentom njihovog upisa u Registar po ovom zakonu, postaje privatna svojina udruženja koja nastavljaju sa radom u skladu sa odredbom clana 71. stav 1. ovog zakona.
Status imovine u društvenoj svojini, na kojoj pravo korišcenja imaju subjekti utvrdeni clanom 2. stav 2. ovog zakona, koji se ne upisuju u Registar po ovom zakonu, bice ureden posebnim zakonom.”

Dosadašnji stav 2. clana 73. postaje stav 3.

II
Brisati clan 74. i 75. Nacrta Zakona o udruženjima.

III
U clanu 76. (po predloženom Amandmanu, postaje clan 74.), rec: “nepokretnosti”, svuda zameniti recju “imovina”;
u stavu 1. u drugom i trecem redu, brisati reci:
“odnosno na nepokretnostima koje po sprovedenom sudskom postupku postanu državna svojina, odnosno svojina jedinice lokalne samouprave”;
u stavu 2. u drugom redu, posle reci: “nepokretnosti”(imovina), uneti reci: “u državnoj svojini”;

i u stavu 3. u prvom i drugdrugom redu, brisati reci:
“društvenoj, odnosno” i reci: “iz clana 73. i clana 74. stav 2. ovog zakona”.

Tako da 76. clan (po predloženom Amandmanu 74. clan), glasi:

“Društvene organizacije koje su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, imale pravo korišcenje na imovini u državnoj svojini, nastavljaju sa faktickim korišcenjem ove imovine, pod uslovima koji ne mogu biti nepovoljniji od uslova kakvi su bili do dana stupanja na snagu ovog zakona.
Jedinica lokalne samouprave, na cijoj se teritoriji nalazi imovina u državnoj svojini, na kojoj pravo korišcenja imaju društvene organizacije, ima pravo da otkaže dalje korišcenje imovine ako društvena organizacija ne uskladi svoj rad sa odredbama ovog zakona u propisanom roku, kao i u slucaju kada imovinu koristi suprotno nameni ili ciljevima utvrdenim statutom.
Imovina u državnoj svojini na kojoj pravo korišcenja imaju društvene organizacije, ne može se otudivati do dana pocetka primene ovog zakona.”

IV
Brisati clan 77. Nacrta Zakona o udruženjima.

V
Uskladiti numeraciju clanova do kraja Nacrta Zakona o udruženjima.

O b r a z l o ž e nj e

I
Pre svega, isticemo da je odredba stava 1. clana 73. Nacrta Zakona o udruženjima, suprotna odredbi stava 2. clana 86. Ustava Republike Srbije, (Sl.gl. RS br. 98/06, od 10.11.2006. godine), koja glasi:

“Postojeca društvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nacin i u rokovima predvidenim zakonom”.
Ovo posebno, u vezi odredbe stava 1. clana 86. Ustava, koja definiše tri oblika svojine: 1. privatnu, 2. zadružnu i 3. javnu svojinu i odreduje da je javna svojina: 1. državna svojina, 2. svojina autonomne pokrajine i 3. svojina jedinice lokalne samouprave.
Imajuci u vidu gore navedene stavove, smatramo da je predlagac zakona morao da u skladu sa stavom 2. clana 86. Ustava konstatuje da su korinici društvene svojine sada postali privatni vlasnici, ako ispune Zakonom o udruženjima odredene uslove.
Ocigledno je da clan 73. stav 1. predloženog Nacrta nije predvideo bilo kakav uslov koji bi ti korisnici trebalo da ispune, vec jednostrano i neustavnim rešenjem oduzima imovinu dosadašnjim korisnicima i dodeljuje je trecem licu.
Predloženom odredbom stava 1. clana 73. Nacrta Zakona o udruženjima, utvrdeno je da nepokretnosti u društvenoj svojini na kojima pravo korišcenja imaju navedeni subjekti danom stupanja na snagu tog zakona postaju svojina jedinice lokalne samouprave, (po Ustavu oblik javne svojine), na cijoj se teritoriji nepokretnosti nalaze, (društvena svojina pretvara se u svojinu jedinice lokalne samouprave, što je javna svojina).

Ovo je direktno suprotno odredbi stava 2. clana 86. Ustava Republike Srbije, kojom je utvrdeno da se postojeca društvena svojina pretvara u privatnu svojinu.

Predloženim Amandmanom, tekst Nacrta Zakona o udruženjima uskladuje se sa Ustavom Republike Srbije.

Predloženom amandmanskom odredbom stava 1. clana 73. u potpunosti se zadovoljavaju odredbe stava 2. clana 86. Ustava.

Predlogom odredbe novog stava 2. istog clana, utvrdeno je da ce se pitanje statusa društvene svojine, koju koriste subjekti utvrdeni u stavu 2. clana 2. Nacrta Zakona o udruženjima, ciji je rad ureden posebnim zakonom i koji se ne upisuju u Registar po ovom zakonu urediti takode posebnim zakonom, u skladu sa specificnostima vezanim za te subjekte.
Imajuci u vidu naše primedbe na neustavnost odredaba predloženog clana 73. stav 1. predlažemo da se prihvati naš amandman koji je u skladu sa važecim Ustavom.

II
Predloženo je brisanje odredbi clana 74. Nacrta Zakona o udruženjima, jer je njegova sadržina, u potpunosti, uredena našim predlogom amandmana na clan 73.
Isticemo da rešenje predloženo odredbama clana 74. Nacrta, ima elemente koji bi mogli biti osnov za rešenje ovog svojinskog pitanja.
Medutim, to rešenje oslonjeno je na neustavnu odredbu stava 1. clana 73. predloženog Nacrta, (po Ustavu, društvena svojina ne može se pretvoriti u svojinu jedinice lokalne samouprave vec samo u privatnu) i zbog toga u potpunosti ostavlja nerešena pitanja:

- ko je titular prava svojine na nepokretnoj imovini u društvenoj svojini???, ako to nije subjekt koji je u evidenciji nepokretnosti upisan kao nosilac prava korišcenja!!!, (a ako to jeste taj subjekt, zašto ga stavljati u poziciju da dokazuje pravo svojine???);
- protiv koga ce društvene organizacije, (što po definiciji iz stava 1. clana 73. obuhvata i udruženja gradana i njihove saveze), voditi sudski postupak u kome ce dokazivati svoje ucešce u finansiranju te imovine???;
- a protiv koga država???
Ovo su sve pitanja na koja bi se, u svetlu neustavnosti odredbe stava 1. clana 73. moralo odgovoriti clanom 74. Nacrta Zakona o udruženjima, a predložene odredbe ovog clana ne nude odgovor, (pitanje je ima li uopšte odgovora?), što se našim predlogom Amandmana prevazilazi.

Predloženo je brisanje clana 75. Nacrta Zakona o udruženjima, jer je i njegova sadržina, u potpunosti, uredena našim predlogom amandmana na clan 73. Nacrta.
Osim toga, sva nepokretna imovina i društvenih organizacija i udruženja gradana, u evidenciji nepokretnosti evidentirana je kao društvena svojina.
Drugog nacina evidentiranja nepokretne imovine pravnih lica u vreme sticanja te svojine od strane ovih subjekata nije ni bilo.
U ranijem društvenopolitickom sistemu, postojala samo privatna svojina fizicih lica, a sva nepokretna imovina pravnih lica, u evidenciji nepokretnosti, evidentirana je kao društvena svojina sa pravom korišcenja, tako da preregistracija iz statusa udruženja gradana u status društvenih organizacija nije imala nikakvog uticaja na evidenciju nepokretne imovine.

III
Predložene izmene odredbi clana 76. u skladu su sa konceptom koji smo dali u svom predlogu odredbi clana 73. kao i u skladu sa odredbama Ustava.

IV
Predlaže se brisanje odredbe clana 77. jer Ustav Republike Srbije, u odredbi stava 2. clana 86. ne pravi nikakvu razliku izmedu pokretne i nepokretne društvene svojine, a našim predlogom odredbe stava 1. clana 73. obuhvacena je kompletna društvena svojina.

V
Osim navedenog, isticemo da je u zemljama bivše SFRJ, pitanje statusa društvene svojine, koju su koristile društvene organizacije, udruženja ili oblici povezivanja udruženja (savezi), rešeno na nacin koji je predložen našim Amandmanom.

Iz svega izloženog, rešenje pitanja statusa društvene svojine, (pokretne i nepokretne), koju koriste društvene organizacije, udruženja gradana i njihovi savezi, predloženo ovim Amandmanom, u svemu je u skladu sa odredbama Ustava Republike Srbije.

Osim toga, to je i pravican nacin da se razreši pitanje imovine koju su ovi subjekti posedovali i pre drugog svetskog rata, kao i one koju su sticali posle drugog svetskog rata a u evidenciji nepokretnosti se, zbog politickog uredenja koje je vladalo u vreme kada je sticana, vodi kao društvena svojina.

Poznato je nacelo da je cilj prava ostvarivanje pravde. Nadamo se da ce i u ovom slucaju pravda biti zadovoljena.

 

Sa poštovanjem,

Predsednik
Zoran Živojinović, dipl.inž.