Lovacki savez srbije

Najveća srpska pravoslavna svetinja, manastir Hilandar na Svetoj Gori, na poluostrvu Halkidiki u Grčkoj, zahvaćen je katastrofalnim požarom, posle ponoći, u sredu, 3. marta 2004. godine.
Vatra je uništila više od jedne polovine manastirskog kompleksa. Progutala je ukupno tri kapele, među kojima je srednjevekovna kapela pored pirga Svetog Save, sa ikonostasom i freskama iz 17 i 18 veka, deo konaka sagrađenog 1821. godine i obnovljeni Beli konak sagrađen 1598. godine. Jednom rečju, sve sagrađeno u vremenu od 16-18 veka, uglavnom obnovljeno u 20 veku, zajedno sa tekućom dokumentacijom.
Ostale su neoštećene saborna crkva, riznica, biblioteka i arhiva, a među monasima niko nije povređen.
Podrinjsko-Kolubarska lovna oblast pokrenula je inicijativu da se i lovci uključe u zajedničku akciju, za obnovu u požaru nastradalog manastira Hilandar.
Predstavnici lovačkih udruženja Podrinjsko-Kolubarske lovne oblasti, na sednici održanoj 15.06.2004. godine u Lipolistu, doneli su zajedničku odluku da se lovci ovog kraja uključe u akciju i pomognu obnovu srpskog manastira Hilandar na Svetoj Gori.

Sredstva se uplaćuju:
primalac: SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA
svrha uplate: za obnovu manastira Hilandar
ZA PRAVNA LICA, broj tekućeg računa: 255-0032730101000-74

Ukoliko želite da izvršite uplatu kao fizičko lice, ili za uplate koje se vrše iz inostranstva, brojeve uplatnih računa možete naći, ukoliko posetite sledeću stranicu veb sajta Srpske pravoslavne crkve:
http://www.spc.yu/Vesti-2004/03/05-3-04_c1.html

Jeromonah Irinej
"Kao svako srpsko dete, odrastao sam slušajući priče o tom veličanstvenom i dalekom manastiru na Svetoj Gori, koji je obnovio Sveti Sava čije vrelo gasi žeđ ljudskih tela i zaceljuje im duše, i Sveti Simeon iz čije kripte izrasta ona čudesna vinova loza.
Iznad siluete mladog princa Rastka, dok kuca na hilandarska vrata, pozno u duboku noć, sada, usred noći, vatra je razagnala svetost noći, brišući fizičko postojanje tog istog ulaza u manastir.
Ko ne bi reagovao na ovo opustošenje?
Svako i najokorelije ateističko srce ne bi moglo podneti bol bez jecaja i uzdaha...
Razorena su stoleća naše dragocene istorije i samog našeg bića, ona utešna svetlost koja je zračila od Rastkovog preobraženja u ponoć, zasijala je sada, upravo pred našim očima, pružajući jedino zrake nade...
Hilandar, na poseban način, jeste ono jedinstveno mesto gde nalazimo vrelo našeg narodnog i duhovnog bića. Upravo ovde je otac Srpske crkve, Sava, zagrlio svog oca Stefana Nemanju, rodonačelnika srpskog naroda i upravo je ovde sin postao otac svome ocu, kao što je otac postao sin svoga sina. Taj nežni celiv i zagrljaj, čak i posle stoleća i nedavnih desetleća tlačenja i dalje nas drže spojene u jedno.
Prolazna vatra ne može razoriti toplinu i zračenje Hilandara. Iz tog razloga, naša je kolektivna i lična obaveza i briga, da uslišimo zov naše Crkve i obnovimo svešteničko središte za buduće naraštaje..."